Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija i šef Radne grupe za izradu nacrta zakona o vraćanju imovine i obeštećenju, kaže da će se „vraćati sve što je fizički moguće: i poljoprivredno, šumsko, građevinsko zemljište, ali i oduzeti stanovi, lokali, poslovne zgrade, koje su decenijama u državnom vlasništvu“.
„Za imovinu, za koju nije moguć povraćaj u naturi, predviđeno je finansijsko obeštećenje, za koje država planira da izdvoji, prema procenama, oko dve milijarde evra“, navodi on.
Radosavljević dodaje da će precizan podatak o imovini koja ne može da se vrati u naturi i njenoj vrednosti biti poznat 2014. godine, i da će za te nepokretnosti posebnim zakonom biti predviđeno izdavanje obveznica, koje će se, po modelu vraćanja stare devizne štednje, naplaćivati u roku od 10 do 15 godina. On naglašava i da država ne može da vrati objekte koje koriste ambasade, javna preduzeća, državne institucije, dvorski kompleks na Dedinju, stanove koji su otkupljeni, izgrađeno građevinsko zemljište, kao i nekretnine koje su sada u privatnom vlasništvu.
„Jedna nepravda ne može da se ispravlja drugom. Procenu vrednosti imovine koja ne može da se vrati radiće Poreska uprava, na osnovu procedure za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava“, dodaje on.
Radosavljević kaže da je dogovoreno da se vrati samo ona imovina koja je trenutno u vlasništvu države, a da će sve ono što ne može da se vrati biti predmet finansijskog obeštećenja.
„Supstitucija je ‘klizav teren’, pre svega, zato što država nema dovoljno imovine da bi tako nešto mogla da izvede bez diskriminacije“, objašnjava.
Do sada je, kaže Goran Radosavljević, u Fondu za restituciju prikupljeno oko 100 miliona evra.
„Plan je da se za imovinu male vrednosti do 10.000 evra, koja ne može da se vrati u naturi, odmah isplati obeštećenje, da se ne ide na obveznice. Isto važi i za socijalne kategorije koje potražuju imovinu. Biće im isplaćeno odmah 10.000 evra, što će, naravno, biti oduzeto od iznosa koji će se isplaćivati kroz obveznice“, objašnjava on.
(B92)