Sahrana Živana Berisavljevića održaće se u četvrtak, 9. maja, u 10.30h na Novom groblju u Novom Sadu, objavio je danas Vojvođanski kulturni klub „Vasa Stajić“.

Ta organizacija održaće u petak 10. maja u 10 časova i komemoraciju povodom smrti Berisavljevića u Novo Sadu (Pozorišni trg br. 6, prvi sprat).

“O životu i delu Živana Berisavljevića, doajena humanističke misli, društvenog pregaoca i dragog prijatelja govoriće njegovi dobri prijatelji i saborci”, navodi se u saopštenju VKK “Vasa Stajić”.

Živan Berisavljević preminuo je 6. maja 2024. u Novom Sadu, u 89. godini života.

Bio je borac za Vojvodinu i kritičar nacionalizma, nekadašnji visoki funkcioner Titove Jugoslavije i ambasador SFRJ u Londonu, član Vojvođanskog kulturnog kluba “Vasa Stajić”, navela je ta organizacija.

Rođen je u Martincima (Srem) 19. septembra 1935. godine. Studirao je prava i apsolvirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a diplomirao na Visokoj školi političkih nauka u Beogradu.

Jedan je od pokretača Festa, Bitefa, Bemusa i Trećeg programa radio Beograda, kao i kulturno-obrazovnih televizijskih serija u funkciji opismenjavanja i obrazovanja odraslih, kao i Kongresa kulturne akcije.

Od februara 1977. do jula 1981. je na funkciji ambasadora SFRJ u Velikoj Britaniji, a od 1978. do 1981. i prvi ambasador SFRJ u Republici Irskoj.

Od novembra 1981. pa sve do oktobra 1988. imao je nekoliko značajnih funkcija: član Predsedništva PK SKV, predsednik Skupštine i Saveta Novosadskog univerziteta; predsed- nik Pokrajinskog i član Saveznog saveta za međunarodne odnose; potpredsednik Glavnog odbora Sterijinog pozorja; član i predsednik Odbora za nagradu AVNOJa; član Saveta časopisa Socijalizam i Međunarodnog okruglog stola Socijalizam i savremenost u Cavtatu; predsednik Saveta časopisa Savremenost; član Upravnog odbora i Saveta Matice srpske; predsednik Lige za mir i ravnopravnost naroda i za međunarodnu saradnju; predsednik Saveta Centra za politička i društvena istraživanja „Stevan Doronjski”…

U oktobru 1988, u vreme „jogurt revolucije”, podneo je ostavku na članstvo u Predsedništvu PK SKV, a potom i na sve javne funkcije, zbog otvorenog sukoba sa politikom Slobodana Miloševića, godinama kasnije javno je satanizovan kao „ideološka perjanica vojvođanskog autonomaštva”.

Jedan je od pokretača i aktivnih sudeonika četiri Vojvođanske konvencije.

Pored knjiga “Kulturna politika kao kulturna akcija”, “Demokratizacija društva i SKJ” i opsežne studije “Obrazovanje između prošlosti i budućnosti”, objavio brojne članke i rasprave u nizu zbornika, časopisa, listova i radijskih programa u Beogradu i Novom Sadu, u drugim republikama i u inostranstvu.

(Autonomija)