Iako vojvođanski zvaničnici tvrde da je privreda Pokrajine tokom poslednjih nekoliko godina u „zamajcu razvoja“, te da je Vojvodina „veliko gradilište“ i u uslovima finansijske i ekonomske krize, statistički pokazatelji posve su drugačiji. Nimalo naklonjeni ocenama i prognozama političara sklonih da svoje tvrdnje „argumentuju“ gotovo svakodnevnim presecanjima vrpce po vojvođanskim varošima.
Dok iz Banovine tvrde da, uprkos realno sve tanjoj pokrajinskoj kasi, u 2011. godini neće biti ugrožene investicije u vojvođansku privredu i infrastrukturu, podaci koje je krajem prošle godine objavio Republički zavod za statistiku ukazuju da je Vojvodina od najrazvijenijeg regiona za poslednjih nekoliko godina, po svim pokazateljima, danas na nivou nerazvijenih regiona. Neumoljivi rezultati obračuna bruto domaćeg proizvoda pokazali su da je BDP Vojvodine pao ispod proseka Republike Srbije za čak pet procenata, dok je od BDP centralne Srbije niži za sedam odsto! Prema skali definisanoj Zakonom o regionalnom razvoju, ova računica Pokrajinu svrstava u društvo nedovoljno razvijenih regiona.
U nevladinoj organizaciji Vojvođanski klub ukazuju da je Vojvodina u bivšoj SFRJ po ekonomskoj razvijenosti bila blizu nivoa razvoja Slovenije, a iznad Hrvatske, ali da je danas takvo poređenje nemoguće. „Vojvodina je prešla istorijsku crvenu liniju, ali je to okruženo zidom ćutanja“, upozorava se u saopštenju Vojvođanskog kluba.
Pravnik Dragomir Jankov sačinio je analizu ekonomskog propadanja Vojvodine tokom prethodne decenije. On za portal Autonomija.info ukazuje na katastrofalne podatke po kojima je Vojvodina sa vrha dospela na dno lestvice po proseku zarada u regionu, ali i po nivou razvijenosti u ulaganju privredu u odnosu na centralnu Srbiju.
On kaže da Republički zavod za statistiku nije davao podatke o učešću DP ili BDP Vojvodine u DP ili BDP Republike Srbije u periodu od 2005. do 2009. godine, te da su tek u novembru 2010. godine izneti podaci za 2009. godinu. Prema tim podacima, učešće Beogradskog regiona u BDP-u Srbije iznosilo je 39.9 procenata, regiona Vojvodine 25,6 odsto, regiona Šumadije i Zapadne Srbije 20 odsto, regiona Južne i Istočne Srbije 14,4 odsto.
– BDP Vojvodine je niži od proseka Republike Srbije za 4,8 odsto, dok je za oko sedam procenata niži i od BDP-a centralne Srbije. Istovremeno, BDP Beograda skoro je duplo veći od BDP-a Vojvodine – ističe Jankov. Dodaje da po Zakonu o regionalnom razvoju Republike Srbije, u razvijene regione spadaju oni čiji je stepen razvijenosti iznada republičkog proseka bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika, dok u nedovoljno razvijene regione idu oni čiji je stepen razvijenosti ispod republičkog proseka bruto domaćeg proizvoda po glavi stanonika.
– To znači da je Vojvodina, čiji je BDP ispod republičkog proseka, postala nedovoljno razvijeni region! – istakao je Jankov.
On ukazuje i na poražavajući podatke zvanične statistike o prosečnim zaradma, po kojima je Vojvodina, kad se uzmu u obzir zarade u regionu, na dnu lestvice.
– To je vertikalni pad Vojvodine, gde su plate niže od proseka zarada i u centralnoj Srbiji – podvukao je Jankov.
On napominje da je i u analizi Centra za strateška ekonomska istraživanja „Vojvodina- CESS“ iz 2006. godine procenjeno da je BDP u AP Vojvodini u periodu 2000-2005. rastao po prosečnoj stopi od oko 5 odsto, a u Srbiji po stopi od 5,5 procenata. Ukazuje, takođe da je u periodu od 2000-2004. godine i učešće investicija u osnovna sredstva u BDP, u Vojvodini niže nego u Srbiji, ukazujući da je petogodišnji prosek za Srbiju 12 odsto, a za Vojvodinu tek devet procenata.
– I aktiva banaka u Vojvodini za navedenih pet godina povećana je za svega 20 odsto, dok se u centralnoj Srbiji utrostručila. A učešće aktiva banaka Vojvodine u Republici Srbiji prepolovilo se, sa 30 procenata palo je na 14 odsto – naveo je Jankov.
Naš sagovornik konstatuje i da je u prethodnim godinama politika države prema učešću gradova i opština u porezu na zarade i porezu na promet bila „primer poreske pljačke i države u kojoj ne postoji vladavina zakona, već vladavina pomoću zakonu“. Prema njegovim rečima, ta poreska zahvatanja određivana su bez propisanih kriterijuma. On je naveo primer tih zahvatanja u četiri grada 2002. godine – Novom Sadu (300.000 stanovnika), Subotici (150.000 stanovnika), Nišu (250.000 stanovnika) i Kragujevcu (175.000 stanovnika). Po ovim osnovama, u Novom Sadu ubrano je ukupno 6,98 milijardi, od čega je gradu vraćeno svega 6,2 odsto. Subotica je u državnu kasu uplatila 2,3 milijarde, a vraćeno joj je 4,2 odsto, dok je u Nišu za ove poreze ubrano 3,1 milijardu, od čega se u gradsku kasu vratilo 12,5 odsto, a u Kragujevcu je od ubranih 1,1 milijarde ostalo 31,9 odsto.
U narednoj godini, prihodi od navedenih poreza u Novom Sadu su duplirani, odnosno iznosili su 14,3 milijarde, ali je povrat iz republičke u gradsku kasu bio tanji – samo 4,9 odsto. I u Subotici su poreznici ubrali više prihoda te godine, oko četiri milijarde, od čega je u gradsku kasu vraćeno 3,8 odsto. Od oko šest milijardi ostvarenih u Nišu, tom gradu vraćeno je 10,6 odsto, dok je opet najveći procenat povrata bio u Kragujevcu, gde je od 2,1 milijardi dinara u gradsku kasu vraćeno 26 procenata.
Jankov navodi da se Nišu tih godina vraćalo 2,16 puta veći procenat od Novog Sada iako je društveni proizvod po glavi stanovnika u glavnom gradu Vojvodine bio veći od onog u Nišu samo za 1,4 puta. On dodaje da se Kragujevcu vraćao 6,84 puta veći procenat od onog koji se vraćao Subotici, iako je DP po glavi stanovnika u Subotici bio veći od onog u Kragujevcu samo 2,15 puta.

Svetlana Ratkov