Skip to main content

Javna rasprava o medijskim zakonima – za vlast demokratska, za medijska udruženja ‘šarada’

Građani 05. okt 2023.
5 min čitanja

"To je Kvaka 22 za sve u Srbiji - ne zato što mi podižemo značaj naših medija, nego zato što je to preduslov za demokratsko društvo. Slobodni mediji, a posle toga ide sve ostalo"

Javna rasprava o medijskim zakonima je „demokratska“ i „veoma inkluzivna“, odnosno „šarada“, to je u najkraćem, ocena sa današnjeg, poslednjeg u nizu okruglog stola, koji je u sklopu javne rasprave o medijskim zakonima – Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijim, organizovan je danas u Novom Sadu.

Rok za javnu raspravu ističe sutra, i do tada je moguće poslati primedbe na nacrte predloženih zakona, kako bi oni bili uzeti u razmatranje pre nego što zakoni odu na usvajanje.

Od ministra informisanja i telekomunikacija Mihajla Jovanovića se moglo čuti kako je vaažno imati medijsko zakonodavstvo koje je sposobno da odgovori na sve izazove sa kojima se suočavamo, te da su predloženi medijski zakoni su temelj za slobodno i odgovorno novinarstvo, zaštitu prava građana i očuvanje demokratskih vrednosti.

Ocenio je i kako je dosadašnji tok javne rasprave održan u Beogradu, Nišu i Kragujevcu protekao vrlo dobro, da je rasprava bila demokratska, pristojna i veoma inkluzivna, te da rešenja u zakonima donose više značajnih promena.

Podsetio je i da su nacrti izrađeni u skladu sa Strategijom razvoja sistema javnog informisanja do 2025. godine, a kao jednu od promena apostrofirao je uvođenje jedinstvenog informacionog sistema za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata iz oblasti javnog informisanja.

Predsednik NUNS Željko Bodrožić, foto: Autonomija

Borba za slobodne medije

Sa druge strane, predsednik Nezavisnog društva novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić za Betu je ocenio da je javna rasprava o medijskim zakonima „šarada“, ali da medijska udruženja podnose primedbe pokušavajući da političkoj eliti objasne kako je postojanje nezavisnih medija preduslov demokratizacije društva.

„Pitanje je da li ova druga strana ima sluha za to, jer su oni svesni da se oslobađanjem medija njihov monopol u svakom smisli gubi, i to je Kvaka 22 za sve u Srbiji – ne zato što mi podižemo značaj naših medija, nego zato što je to preduslov za demokratsko društvo. Slobodni mediji, a posle toga ide sve ostalo“, istakao je Bodrožić.

Kao jednu od najvažnijih tačaka neslaganja, Bodrožić je naveo potrebu za jačanjem uticaja Saveta za štampu, kao samoregulatornog tela koje bi trebalo da onemogući finansiranje javnim novcem medija koji se bave propagandom.

„Savet za štampu je, kao samoregulatorno telo, u poslednjih 13 godina dosta toga postigao i to iskustvo treba da se iskoristi. Država treba da bude za Savet za štampu, a ne da na neki način limitira njegov značaj i kompetencije. Mi tražimo da novac iz javnog budžeta više ne dobijaju mediji koji flagrantno neprestano krše Kodeks novinara Srbije i ne služe za nepristrasno informisanje građana i ne rade u javnom interesu, nego rade propagandu i u interesu vladajuće partije“, precizirao je Bodrožić za Autonomiju.

Bodrožić je upozorio i na praksu na lokalnom nivou, gde se sredstva za sufinansiranje medija dodeljuju isključivo prema afinitetima vlasti, u čemu pomažu „nazovi medijski stručlnjaci“ iznikli iz nekakvih GONGO udruženja.

„Oni raspodeljuju velike količine novca medijima koji su, u suštini. propagandisti vlasti a istovremeno krše zakone i Kodeks svakodnevno“, rekao je predsedik NUNS.

Da vlast teško pada svaki pokušaj diranja u njen monopol posvedočio je nenamerno, u prilično konfuznom obraćanju, pomoćnik pokrajinskog sekretara zadužen za javno informisanje , medije i analitiku Dragan Traparić koji je naveo kako je Savet za štampu samoregulatorno telo koje nije formirano poput REM-a u Narodnoj skupštini, te je u pitanju udruženje građana.

„Ovde je, bojim se, najglavniji akcenat na REM-u, da se suzbije, da ne može da radi i sada je pandan udruženje građana Savet za štampu… I sada državni organ, pokrajinski organ, jedinica lokalne samouprave treba da stavi na istu ravan REM, koji je osnovala Narodna skupština“, rekao je Traparić .

Dodao je da bi skupština trebalo da osnuje regulatorno telo za pisane i onlajne medije „i doviđenja!“

„Zarobljeni“ manjinski mediji

Bodrožić je Upozorio je i na „anomaliju“ u finansiranju medija na jezicijma nacionalnih manjina koji su, nakon što su ih preuzeli nacionalni saveti nacionalnih manjina, postali „zarobljeni“.

„Oni u suštini služe za propagandu partija koje su domeinantne u nekom od nacionalnih korpusa“. Nešto ćemo verovatno popraviti normama, ali je pitanje koliko će se to poštovati“, dodao je Bodrožić. Trapariću je kod sufinanrianja medija na jezicima nmanjina, za šta je njegov sekretarijat ove godine izdvojio 490 miliona dinara subvencija, i kroz konkurse još 10-15 miliona dinara, ali da se to ne odnosi na informisanje na srpskom jeziku.

„Gde je zakon o ćirilici i gde je srpski jezik? Podrazumeva se da je službeni jezik srpski jezik, da je ćirilično pismo u službenoj upotrebi, ali trebalo bi da to prate i drugi propisi“, ocenio je on.

Uticaj države preko „Telekoma“

Bodrožić je i kao sporan vidi pokušaj vlasti da „legalizuje uticaj na medije“ preko „Telekoma“ koji ulazi u različita partnerstzva sa medijima pod njenim uticajem.

„Mi smo protiv toga zato što mislimo da državna kompanija može da se bavi telekomunikacijama, da ima svoje platforme koje će nuditi potrošačima na tržištu, ali da ne sme da osniva medije, to nije potrebno“, naveo je Bodrožić.

Siniša Isakov i Rade Veljanovski, foto: Autonomija

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i član Radne grupe za izradu Zakon o elektronskim medijima Rade Veljanovski podsetio je da su odredbe koje omogućavaju da država bude vlasnik nad teleoperaterima, a koji, opet, mogu da budu vlasnici medija, ubačene mimo radnih grupa.

Zbog toga se sada traže evropska iskustva koja bi pokazala na koji način uspostaviti kontrolne mehanizme koji ne dopuštaju nikakvu mogućnost da se na te medije preslika uticaj državne vlasti ili politike.

„Mi te mehanizme još uek nemamo, a država hoće da Telekom može da bude osnivač medija koji produkuju sadržaj. Mislim da to u ovom trenutku nije dobro i da može da nas vrati jako unazad“, poručio je Veljanovski.

Kada je u pitanju Zakon o elektronski medijima, ministar Jovanović je ocenio da će njime REM biti redefinisan, da će biti ojačana njegova organizaciona, funkcionalna i finansijska nezavisnost, te unapređena njegova profesionalnost i odgovornost prema javnosti.

„Posebna pažnja je posvećena i zaštiti maloletnika. Po prvi put je definisan rijaliti program, pooštrene su sankcije za nepoštovanje odredbi koje se odnose na zaštitu maloletnika“, istakao je mministar.

Sa druge strane, Veljanovski je podsetio da je medijskom strategijom predviđeno da se u momentu donošenja novog zakona bira ceo novi Savet REM-a, te da „to nije želja opozicije“, jer je na izradi strategije radilo 15-ak predstavnika organa vlasti, zatim medijska udruženja i medijski stručnjaci.

„Tu je osnovna ravnoteža između argumenata i moći – ako vlast bude hela da se to usvoji usvojiće se, ali za sada imam utisak da neće“ rekao je Veljanovski novinarima.

Ocenio je i da su odredbe kojima se precizira ko može da bude u Savetu REM-a dobre, ali da će bez ‘reseta Saveta REM-a’ tu ostati ljudi koji ne zadovoljavaju pomenute kriterijume, a koji bi trebalo da ostvaruju „mnogo zahtevinije odredbe“ novog zakona.

Ministar Jovanović je kao pozitivne novine apostrofirao to što će novi Zakon o informisanju omogućiti ravnopravnu zaštitu novinarima u skladu sa propisima iz radnog prava, kao i da novinu predstavlja formiranje inspekcijeske službe koja će sprovoditi inspekcijski nadzor nad primenom zakona i propisa donetih na osnovu njega.

Traparić je, između ostalog, ocenio kako lokalne samouprave nisu spremne da sprovedu konkurse u zadatim rokovima, te je predložio njihovo produžavanje. Takođe, smatra da u upravi ne postoji kapacitet da se sprovedu sve nove obaveze koje nameće zakon, te da bi za to trebalo zaposliti još ljudi.

„Mi nemamo taj kapacitet da sprovedemo sve ovo, a mislim da nema ni ministarstvo… tek ćemo se sad razići sa praksom i, ministre, dobićete mnogo novčanih kazni“, poručio je on. Predložio je i da se u APR-u, pored dodeljenih državnih sredstava, objavljuje i to koji je medij koliko dobio iz drugih izvora, kako bi se videlo „iz čijih budžeta, kojih još država se finansiraju neki mediji“.

Dalibor Stupar (Autonomija)