Uoči najavljenih izbora, ponovo se pokreće priča i o fantomskim biračima i to zvanično, putem Komisije za reviziju biračkog spiska. Članovi te komisije iz redova Stranke slobode i pravde traže od MUP-a da im dostavi podatke da li više od 130.000 ljudi koji su u poslednjih pet godina dobili srpsko državljanstvo i glasali na dosadašnjim izborima, zaista živi u Srbiji.

Od 2020. do 2025. Srbija je bogatija za tačno 133.134 novih državljana – toliko ih je ispunilo, i te kako, stroge uslove da bi postali državljani Srbije. I to se, koliko god, na prvu loptu zvučalo mnogo, zapravo uklapa u prosek.

„Neki prosek u poslednjih 15 godina je 22.000-23.000 ljudi godišnje, otprilike nešto intenzivnije od 2014–2022, ali ne sad nešto dramatično, tako da je to prosek i u ovih poslednjih pet godina“, objašnjava demograf Vladimir Nikitović.

Iako svi koji postanu državljani Srbije ne postaju automatski i birači, poput maloletnih lica, članovi Komisije za reviziju biračkog spiska, ispred SSP-a sumnjaju da se baš među novim državljanima od kojih je, kažu, većina iz Republike Srpske, kriju fantomski birači.

Zato postavljaju pitanja.

„Da li su prijavljeni na adresama u Srbiji i ako jesu, da li tu zaista žive?“, pita predsednik SSP-a Dragan Đilas.

„U praksi, sigurno da ima propusta i neregularnosti, ali da li su izazvane nekom ciljanom političkom akcijom to na osnovu ovoga zaista nije moguće reći“, ocenjuje demograf Nikitović.

„Da li ti ljudi tu žive?“

„Zahtev članova biračke Komisije ispred SSP je vrlo jednostavan i Komisija ga je i prihvatila – da se daju adrese gde živi više od troje ljudi i da proverimo da li ti ljudi tu žive? Njihovo dobijanje državljanstva je apsolutno u skladu sa zakonom, ali prebivalište vam je tamo gde zaista živite“, dodaje Đilas.

Ova su pitanja koje su članovi Komisije zvanično postavili MUP-u ali odgovora nema. No, može li ih uopšte biti s obzirom na to da se traže lični podaci.

„To je važno da građani znaju, nemaju pravo stranke da dobiju te podatke, ali članovi Komisije za reviziju biračkog spiska imaju. I oni već imaju uvid, oni sad mogu da uđu u birački spisak i da gledaju podatke ljudi (imena, prezimena, prebivalište)“, kaže Đilas.

N1: Ali ne znaju da li su oni sa spiska ovih 133.000?

„Tako je, ne mogu da povežu, zato je neophoodno da MUP da podatke, da se podaci uvežu i da vidimo“, zaključuje predsednik SSP.

Sumnje opozicije nisu bez razloga

„Sam čin izdavanja državljanstva je ozbiljna stvar i ne bi trebalo da se dovodi u pitanje, ali tu već ulazimo na teritoriju koja nema mnogo veze sa strukom“, objašnjava demograf Nikitović.

I nema, ali bi mogla imati veze s izborima, i tu prelazimo na teritoriju, odnosno na teren politike jer sumnje opozicije nisu bez raloga.

Uoči beogradskih izbora 2023, samo na jednoj adresi – u Prešernovoj 21 bilo je prijavljeno 52 ljudi, posle izbora, 42-oje ih se, kaže Đilas, odjavilo.

Podseća i da je u kući naprednjaka Vladimira Mandića tobože živelo oko 150 ljudi, i danas nema nikakve sumnje da su svi oni na spisku novih državljana Srbije s početka priče.

„Svi oni imaju prebivalište u Beogradu, svi su dobili državljanstvo legalno i svi imaju nelegalno prebivalište i kršili su zakon kad su glasali“, kaže Đilas.

(N1, foto: Beta)