Nedavna eksplozija u zrenjaninskoj fabrici vode usled koje su dva radnika zadobila povrede možda je iznenadila širu javnost, ali Zrenjanince nije, posebno ne građanske aktiviste koji godinama upozoravaju da sa tom fabrikom nisu čista posla. Štaviše, ovako nešto bilo je očekivano jer kapaciteti privatne fabrike daleko su manji od potreba domaćinstava i privrede grada. I kao i uvek do sada kada je fabrika navodno iznenada ispadala iz procesa proizvodnje, lokalni političari krili su se u svojim kancelarijama i nemo posmatrali ono što se dešava već 16 godina, a što su sami zakuvali.

Ne samo da su političari zakuvali, nego kao papagaji ponavljaju skoro deceniju, od kad su naprednjaci zajahali Zrenjaninom, kako fabrika vode evo samo što nije počela sa radom. Bezmalo 20 puta, od predsednika Vučića, preko premijerke Brnabić i resorne ministarke Mihajlović, pa do lokalnih „zvezda“ na čelu sa bivšim gradonačelnicima Goranom Kneževićem i Čedomirom Janjićem, slušali smo hvalospeve o ovoj promašenoj investiciji koja je građane Zrenjanina samo u ovoj godini koštala više od 100 miliona dinara, iako zdrava voda za piće još uvek nije potekla njihovim slavinama.

Ako se pomenutoj cifri pridruži i oko 100 miliona dinara koje je lokalna samouprava navodno pozajmila vlasnicima fabrike vode da pokrpe nedostatke koji su uočeni u ranijim fazama razvoja fabrike, postavlja se pitanje kome sve ovo treba i da li se sve ipak moglo drugačije rešiti.

Svakom ko malo bolje poznaje političke prilike u Zrenjaninu, tačnije lokalne političare, jasno je da nije moglo drugačije, jer njima je na prvom mestu sticanje ekstraprofita. Da je drugačije ne bi do sada zbog zloupotreba bilo pohapšeno toliko ljudi koji su bili uključeni u ovoj projekat, ne bi država menjala i sam zakon o komunalnim delatnostima da bi privatnik dobio posao prečišćavanja vode. Na koncu, ne bi u Zrenjanin dolazili i kurta i murta da se slikaju za potrebe predizborne kampanje.

Pre više od 16 godina tadašnji prvi čovek Zrenjanina Goran Knežević pozvan je u Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo gde mu je saopšteno da zrenjaninska voda ne može više da se koristi za ljudsku upotrebu jer je prepuna arsena koji je po svim kriterijuma zdravstvene ispravnosti kancerogena materija. U početku struka je poštovana i isprobano je više od deset raznoraznih pilot projekata buduće fabrike. Na pomolu je bilo i konačno rešenje problema sa nemačkom kompanijom „Vasertehnik“, ali je onda bivši demokrata Knežević na vlast doveo njegovu novu naprednjačku ekipu i malo poznatu italijansku kopmaniju „Grupo Zilio“. Struka se od tada ništa više nije pitala.

Nekadašnji bliski saradnici Gorana Kneževića javno su govorili da je upravo Knežević najodgovorniji za dovođenje italijanskog investitora u Zrenjanin. Neki su optuživali i Čedomira Janjića da mu ovo nije njegova Mesna zajednica Klek pa da može svako malo da obećava kako fabrika vode evo samo što nije. Sve je bilo uzalud, a do punog izražaja nesposobnost onih koji upravljaju Zrenjaninom došla je početkom pandemije koronavirusa. Tih dana, osim što je bila uvedena zabrana kretanja za građane Srbije, većina stanara višespratnica ostala je i bez vode u slavinama. Tada je prvi put odlučeno da se fabrika vode isključi sa sistema vodosnabdevanja i da se u cevi ponovo preusmeri bazična vode iz izvorišta u kojoj je povećano prisustvo arsena, eto da bi građani imali barem da se okupaju.

Onda je Grad dao pomenutu pozajmicu vlasnicima fabrike vode da izgrade nove rezervoare kako bi Zrenjaninci konačno dobili prerađenu vodu. Sve je nekako funkcionisalo do tog kobnog dana kada su navodno eksplodirale boce sa hlorom koji se koristi za tretman vode. U nedostatku zvaničnih izvora, u gradu su počele da se raspredaju priče da je eksploziju izazvao metan kojeg, pouzdano se zna, ima u zrenjaninskoj vodi. Pojedini su kao uzrok eksplozije naveli nizak pritisak u sistemu i činjenicu da je od nedavno na mrežu priključena i buduća megalomanska fabrika guma Šangdong Linglong. Šta god da je uzrok, JKP „Vodovod i kanalizacija“ ponovo je preuzela vodosnabdevanje u gradu, a u njihovom saopštenju je provučena i informacija da je usled niskog pritiska u mreži bilo nebrojano havarija na mreži, te se unapred izvinjavaju korisnicima ako bude slabijeg dotoka neprerađene vode. I tako je ostalo do danas. Neko ima, a neko nema vodu.

Čini se da su građani oguglali na to ko ih „radi“ 16 godina da će dobiti zdravu pijaću vodu. Organizovani protesti građana su iščezli poslednjih godina. Sve se sa ulice prenelo na društvene mreže koje ovih dana glasno bruje iz pera pojedinih nevladinih organizacija i opozicionih političkih partija. Šteta za Zrenjanin. Jer, kada 1996. Slobodan Milošević nije hteo da prizna poraz na lokalnim izborima u Zrenjaninu građani su opozicione političare bukvalno ugurali u zgradu skupštine, gde su oni proveli nekoliko noći da bi odbranili izbornu pobedu. Nakon što su se pojedini odbornici sramno 1998. prodali i ponovo prepustili lokalnu vlast socijalistima, Zrenjaninci su još jednom smogli snage i mesecima protestvovali ulicama grada da bi 5. oktobar dočekali u konačnoj slobodi.

Šta čekaju Zrenjaninci 16 godina, koje su na ravne časti podelile demokrate i naprednjaci tobož tražeći rešenje za vodosnabdevanje. Evo, uskoro će i prva generacija postati punoletna a da nije dobila priliku da popije čašu zdrave vode iz zrenjaninskih slavina. Valjda je vreme da ih se kazni!

(Autonomija)