Po pitanju ljudskih prava prošla godina je bila izuzetno izazovna, a oni koji kritikuju vlast i koji odbijaju eventualnu saradnju dobijali su standardne etikete „izdajnika, agentura, Soroševaca, Rokfelera“, ali i neke nove – „lažnih ekologa“, izjavila je danas predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Katarina Golubović.

Golubović je na onlajn konferenciji „Solidarno za prava svih“, na kojoj su YUCOM i Beogradski centar za bezbednosnu politiku predstaviti Izveštaj o napadima na branitelje ljudskih prava u Srbiji 2021. godine, rekla da su takvi napadi upućivani i iz privatnih medija i od privatnih lica.

„U ovom izveštaju beležimo najčešće napade i najčešće povređena prava građana. To su sloboda izražavanja, sloboda udruživanja i sloboda okupljanja, koja predstavlja najmanje povređeno pravo, ali obuhvata najveći broj građana“, kazala je Golubović.

Ona je navela da „samo jedna petina predstavlja pojedinačne napade“, kao i da već četvrt veka traje „nekažnjivost napada na organizacije koje se pre svega bave suočavanjem sa ratnom prošlošću“.

„Mi ćemo pored beleženja pružati i direktnu pravnu podršku, i to smo u okviru ovog projekta ‘Solidarno za prava svih’ činili i činićemo“, kazala je Golubović.

Advokatica YUCOM-a Milena Vasić je rekla da je, kao jedan od najopasnijih, zabeležen napad vlasti na rad nevladinih organizacija „preko lažnog i malicioznog plasiranja informacija“ o njihovom poslovanju, uz prezentaciju izvoda sa bankovnih računa koje je moglo da da samo „službeno lice, ili lice zaposleno u banci“.

„Lažno i maliciozno plasiranje informacija je početak kampanje, koja, možemo samo da nagađamo, šta ima za cilj“, rekla je Vasić i dodala da je povodom toga podneta krivična prijava.

Ona je ocenila da je odsustvo opozicije u Skupštini Srbije učinilo da se ne čuju kritički glasovi, što je „eskaliralo u nezadovoljstvu građana koji su izašli na ulice“.

„Taj izlazak na ulice prouzrokovao je masovno kršenje prava na javno okupljanje. Kršenje prava je bilo faktičko i institucionalno jer je MUP javno pozivao građane da zapisuju registarske tablice vozila ljudi koji protestuju“, kazala je Vasić.

Prema njenim rečima, pokrenuto je više od 1.000 prekršajnih postupaka u više od 50 opština, protiv ljudi koji su učestvovali na protestima.

„Imali smo i jedno zakonsko ograničenje slobode izražavanja prošle godine, u Zakonu o zaštiti od buke, gde je na jedan perfidan način unesena odredba koja svako okupljanje koje prekoračuje dozvoljenu granicu buke uslovljava mnogo dužim rokom za prijavu (skupa) od 20 dana. Ovo je vrlo ozbiljan iskorak u odnosu na Zakon o javnim okupljanjima, koja vrlo često prekoračuju dozvoljenu granicu buke“, ukazala je Vasić.

Advokat Mihajlo Pavlović je rekao da se „zbog nečinjenja policije“ obratio Evropskom sudu za ljudska prava, u vezi demoliranja prostorija Inicijative mladih za ljudska prava.

„Inicijativa mladih ima dva ili tri policajca koji redovno obilaze te prostorije, i onda se dešava da im išaraju i razlupaju prostorije, napravi se policijski zapisnik, da bi se sutradan to isto desilo. Ceo taj koncept daje privid da Inicijativa mladih ima neku vrstu policijske zaštite i nadzora, a ona je u stvari nema jer se dokazalo da ona na terenu ne postoji“, rekao je Pavlović.

On je dodao da je ta predstavka „u fazi razmatranja“ pred Evropskim sudom za ljudska prava jer je obaveza da se iscrpe svi mehanizmi pred domaćim institucijama i da se dokaže da one ne funkcionišu.

„U ovom trenutku imamo nula poteza tužilaštva, osim činjenice da je jedna krivična prijava odbačena“, kazao je Pavlović i dodao da je u poslednje vreme sve lakše dokazati da institucije u Srbiji ne funkcionišu.

Konferencija na kojoj je predstavljen drugi Izveštaj o napadima na branitelje ljudskih prava u Srbiji za 2021. godinu održana je uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.

(Beta, foto: N1)