Upotreba obnovljivih izvora energije na samim je počecima u Srbiji i Vojvodini. Mnogo je nepoznanica u domaćoj javnosti o mogućnostima i načinima korišćenja obnovljivih izvora u svakodnevnom životu građana. Da bismo približili ovu mladu tehnologiju (ne stariju od trideset godina) građanima, razgovarali smo sa Vladimirom Vulićevićem, diplomiranim inžinjerem mašinstva iz tehničke službe Viessmann Akademije. Viesmann Akademija je internacionalni edukativni centar istoimene nemačke kompanije, koja već sedam godina deluje i na tlu Srbije, u Beogradu. Pored toga što obavlja pionirski posao na ovom području, Akademija predstavlja i najbolju adresu da se sa njenim predstavnikom razgovara o tehnološkom napretku, trendovima i tržištu…

S obzirom na raznovrsnost instalacija za dobijanje energije iz obnovljih izvora, možete li nam odgovoriti na pitanje šta građani moraju razumeti kada se odlučuju da investiraju u ova postrojenja?

– Ima dosta obnovljih izvora energije koje su na raspolaganju: sunce, vetar, geotermalna, biomasa, hidro-energija… Najvažnije je da se iskoristi onaj potencijal koji je najbliži i da za najmanje novca građanin dobije najviše energije. Drvo, recimo, predstavlja fantastičan izvor obnovljive energije na koji se malo računa, ali ovde mislim na njegovo pravilno, sistematsko korišćenje uz adekvatnu opremu. Sunce je, takođe, na raspolaganju. Ono ne ispostavlja račune, a daje ogromnu količinu energije. Nažalost, u Srbiji se izuzetno slabo koristi. Korišćenje solarne termičke energije isplativo je iako država još ne daje subvencije za podsticaj potrošača iz privatnog sektora.
Drvo i sunce, pre svega, u smislu solarne termalne energije, predstavljaju prvi korak u Srbiji. Korišćenje ostalih obnovljivih izvora energije vrlo je bitno, ali ono iziskuje velika materijalna ulaganja. Neophodne su subvencije države da bi se nešto učinilo na ovom polju. To su sistemi koji u ovakvom odnosu cena koštanja-energija imaju izuzetno dug period isplativosti i praktično može se razmatrati da li su u ovom trenutku isplativi ili ne. Generalno, one jesu isplative, jer naša zemlja njihovim podsticanjem čuva svoje okruženje, čuva svoje sopstvene resurse, ali oni su još daleko od platežne mogućnosti prosečnog građanina. Zbog toga je intervencija države neophodna i logična.

U nerazvijenim i zemljama u razvoju cene obnovljivih izvora energije, zbog malog i slabog tržišta, više su nego u razvijenim zemljama. Kakva je situacija u Srbiji?

– To je tačno. Zemlje EU odavno su prepoznale važnost energetskog pitanja: njihov problem, kao i naš, jeste to što su po pitanju energije apsolutno zavisni od uvoza. I mi i oni baziramo se, pre svega, na gasu i nafti koje apsolutno nedovoljno proizvodimo,  i na neke rezerve čvrstog goriva kojeg imamo. Međutim, to naše gorivo i njegov tretman ekološki je problematičan, i ono, kao takvo, odbačeno je u najvećem delu Evropske unije.
Poznat je krug: što se više tržište razvija, više je instalacija, bolje su cene… Cene su vrlo bitan faktor, ali drugi bitan faktor jeste i podizanje standarda tehnike. Nije bitno samo da proizvodi imaju nisku cenu nego da i projektanti bolje ovladaju ovom temom, te da se i izvođači bolje upoznaju sa materijom. Manje je grešaka, mnogo dobrih instalacija i eto zamajca. Mnogo ljudi je zaposleno i velik je obrt novca. To je onda zatvoren krug.
Kada govorimo o cenama, one su u Srbiji još uvek značajno veće od okruženja. Nažalost, ne samo od evropskog. Već su krenule subvencije u zemljama za koje možemo reći da su ekonomski slične nama. Prepoznata je potreba da se ponaša domaćinski. Kada bi svi zajedno uštedeli po samo jedan kilovat, mnogo bi to značilo za našu državu.
Navešću primer subvencija u Evropskoj uniji koje pokrivaju od 10 pa čak do 30 evra po kvadratnom metru stambene površine za toplotnu pumpu, ili, recimo, oko sto evra po kvadratnom metru instalisane aperturne površine za solarno termalno postrojenje. Kod nas, nažalost, to još uvek ne postoji. Neki pomaci se dešavaju u korišćenju biomase, odnosno proizvodnji toplotne i električne energije od nje, ali je i dalje vrlo niskog intenziteta.
Cene opreme kod nas su dosta više nego u okruženju. Očekujem razvoj, ali za sada najviše ima smisla okrenuti se suncu kao najboljoj investiciji u smislu uloženo/dobijeno. Najkraći period amortizacije daju solarni termalni sistemi za pripremu tople sanitarne vode, grejanje bazena, podrška grejanju itd, a tek posle ostali sistemi…

U strategijama obnovljivih izvora energije u Srbiji često je isticana važnost biomase kao resursa na koji Srbija treba da u većoj meri računa u odnosu na neke druge resurse obnovljivih izvora. Šta mislite koji su ključni problemi sa kojima se Srbija suočava imajući tu na umu i energetsku efikasnost, a potrošnja sve veća svake godine? Kako da se Srbija nađe na putu održivosti i stabilnosti snabdevanja energijom?

– Realno tržište nas navodi na korišćenje sve više obnovljivih izvora energije. Kada bude svaki građanin ove zemlje plaćao cenu energije koja je realna, koja ne predstavlja socijalni program, brzo ćemo se okrenuti ovim izvorima kako iz ekonomskih tako i ekoloških razloga. Biomasa, posebno u slučaju Vojvodine, predstavlja enorman potencijal. To nije ništa novo, takvih postrojenja ima u Vojvodini, i bilo ih je i mnogo godina ranije. Postoji dosta otpada i ne treba da gledamo kako on pored puta gori. Postoji čitav niz tehnološki interesantnih rešenja za njegovo iskorišćavanje. Recimo, proizvodnja biogasa iz biomase, zatim, lokalno korišćenje biogasa, ali i prečišćavanje toka biogasa i ubrizgavanje u mrežu zemnog gasa… To je potencijal, koji je zaista nemerljiv. Nešto što bismo bacili, ne bi koristili ili čak potrošili novce da bismo uništili, treba da koristimo i da ga vraćamo nazad u sistem. U to se, sigurno, mora uložiti mnogo energije. To je nešto što nam je mnogo bliže od vetrenjača koje jesu fascinanta rešenja, ali investiciono isplativa ipak na mnogo duže staze.

Koji su ključni momenti koje danas prepoznajemo po pitanju tehnološkog razvoja i trendova u dobijanju energije iz obnovljih izvora?

– Pomalo je to paradoksalno, ali mislim da je prednost naše zemlje u činjenici da smo daleko iza Evropske unije i njihovog korišćenja obnovljivih izvora energije. U smislu da smo mi sada na početku i da na raspolaganju imamo njihovo ogromno iskustvo. Nećemo prolaziti kroz sve one početne muke – kroz tehnološki razvoj i napredak. Možemo da iskoristimo poznatu i postojeću tehnologiju, i to će napraviti ogroman rezultat.
Što se tiče drugog dela pitanja, stanje tehnike je trenutno na fascinatnom nivou. U zadnjih trideset godina puno se toga promenilo. Stepeni iskorišćenja kotlova na čisto gorivo sada su na 95 i više odsto. Automatizovano je sagorevanje, loženje, čišćenje, itd. Stepen iskorišćenja termalnih kolektora blizu je osamdeset odsto. Na nivou smo vrhunskog korišćenja energije.

Bezbednost postrojenja za dobijanje energije iz obnovljivih izvora donedavno nije bila upitna. Danas se u EU sve češće govori o ovom pitanju. O kojim se to izazovima govori?

– Svi tehnički problemi su rešeni i kod nas dolaze kao gotov proizvod. Naravno da se o tome vodi računa. Postoje interesantni zahtevi po pitanju bezbednosti i u solarnim termalnim i fotonaponskim sistemima, a pogoto u biogas postrojenjima. Ali ono što je dobro za nas to je što je sve to provereno. Ako vam kažem da se godišnje u Nemačkoj uvede hiljadu postrojenja na biogas, možete zamisliti koje je to iskustvo, a ono nam je na dohvat ruke. Sve informaciju su nam dostupne i možemo vrlo lako da ih iskoristimo. Standardi u EU već postoje i potrebno je samo da ih primenimo.

Viessmann Akademija omogućuje značajne kontakte sa firmama i ljudima koji se bave instalacijama, prodajom i servisom. Kako vidite te resurse kod nas? Da li su kapaciteti servisera dovoljni da zadovolje zahteve domaćeg tržišta, ali i eventualni porast interesovanja tražnje za postrojenjima obnovljivih izvora energije?

– Što se toga tiče, mi smo i podjednako dobri i podjednako loši u odnosu na sve druge struke u našoj zemlji. Naravno da stanje tehnike u našoj zemlji nije kao stanje tehnike u EU. Toga moramo biti svesni. Ali, protok informacija nije ograničen. Ljudi koji ovde žive imaju informacije. Znaju kako se to negde drugde radi, i poznaju i žele vrhunska rešenja. Mi smo firma koja distribuira ta rešenja i naravno, neophodni zamajac su i projektanti, izvođači i serviseri. Nažalost, oni u redovnom edukativnom sistemu nisu bili u prilici da dođu do takvih sistema i do takvih informacija. U školama se, jednostavno, takvi sistemi se ne testiraju i ne uče. Mi smo toga svesni, i ulažemo zaista velik napor da im pokažemo da to nije ništa specifično, ništa teško, ništa zahtevno… Naša firma ima stotinak godina iskustva, a preko trideset godina u obnovljim izvorima energije. Nama je drago da to iskustvo podelimo sa svima koji dođu na naše školavanje, i to naši serviseri prepoznaju. Stalno smo sa njima u kontaktu, brižljivo radimo svaku instalaciju i to je put koji se mora proći ka sigurnom uspehu.

Duško Medić