Prihodi skoro polovine (47 odsto) porodica sa decom u Srbiji pali su u toku pandemije, a jedna četvrtina (24 odsto) ispitanika bila je primorana da smanji troškove za hranu za sve članove domaćinstva, pokazali su rezultati istraživanja UNICEF-a o uticaju kovid pandemije na porodice sa decom u Srbiji.

Istraživanje su, kako se navodi u saopštenju, sproveli UNICEF, USAID, Vlada Srbije i Tim za socijalno uključivanje za smanjenje siromaštva, sa ciljem merenja socio-ekonomskih efekata krize na domaćinstva s decom, na njihov pristup uslugama u oblasti zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite, kao i na roditeljstvo i mentalno zdravlje dece, njihovih roditelja ili staratelja.

Zamenica direktorke UNICEF-a u Srbiji Josi Ečeveri Burkhart rekla je da su rezultati istraživanja predstavljeni danas, 20 meseci od prvog registrovanog kovid pacijenta u Srbiji i da je pandemija od tada dovela do velikih promena u svakodnevnom životu ljudi.

„Svaka kriza najviše utiče na najosetljivije grupe društva, a ekonomska deprivacija otežava obezbeđivanje osnovnih uslova za život, ishranu, higijenu, zdravstvenu zaštitu, socijalno blagostanje i obrazovanje. Zbog toga je, tokom pandemije kovida-19, UNICEF pokrenuo istraživanje koje meri socio-ekonomske efekte krize na celu populaciju roditelja sa decom, kao i efekte krize na pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i uslugama socijalne zaštite, roditeljstvo i mentalno zdravlje dece“, rekla je Burkhart.

Većina roditelja dece starosti od 7 do 17 godina (66 odsto) procenjuje da je učenje na daljinu uticalo na smanjenje motivacije deteta, a čak 60 odsto smatra da će školovanje tokom pandemije imati negativan uticaj na dalje obrazovanje dece.

Mere štednje najviše su zastupljene upravo u oblasti njihovog obrazovanja, a ekonomska nestabilnost je najizraženija u najsiromašnijim domaćinstvima.

Skoro jedna četvrtina domaćinstava (24 odsto) izveštava da su u nekom trenutku bili primorani da smanje troškove za hranu za sve članove porodice.

Kada je reč o pristupu uslugama zdravstvene zaštite, u trećem talasu od 55 odsto dece kojoj su ove usluge bile potrebne, čak 87 odsto je uspelo da ih ostvari.

Istraživanje je pokazalo da usluga lekara specijaliste kao vrsta medicinske usluge najčešće izostaje, a glavni razlog je to što zdravstveni centar u određenom trenutku nije pružao potrebnu uslugu. Ipak, čak 78 odsto roditelja ne koristi usluge privatnog lekara, a ukidanje vanrednog stanja poboljšalo je pristup uslugama socijalne zaštite jer je 88 odsto dece korisnika starosti do 17 godina imalo pristup ovim uslugama.

Za skoro petinu ispitivanih lica do 17 godina pandemija je imala uticaj na pogoršanje mentalnog stanja, pa se ono sada ocenjuje kao lošije nego pre pandemije. To su u većem procentu deca starijeg uzrasta od 13 do 17 godina.

Sa druge strane, kako se navodi, eksperti očekuju i neke pozitivne uticaje, kao što su mogućnost povećanja digitalne pismenosti, smanjivanje digitalnog jaza i unapređenje digitalnih veština nastavnika.

(Beta)