Kampanja za najavljene parlamentarne izbore u Srbiji je počela: Vučić pokušava da održi rejting, studenti su „prilično spremni za izbore“, a opozicione stranke rizikuju da zbog rasipanja glasova ne pređu cenzus.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će parlamentarni izbori biti održani 18. ili 25. oktobra i da će tačan datum biti poznat ovih dana. On je već nedeljama praktično u izbornoj kampanji: obilazi Srbiju, razgovara s građanima, mnogima od onih koji mu se obrate za pomoć obećava rešenje njihovih problema, planira gradnju lokalnih puteva, mostova, vodovoda.

Raspisivanje izbora, koje su studenti u blokadi zatražili pre oko godinu i po dana, obećavao je mnogo puta.

Politikolog Aleksandar Ivković ukazuje na signale da će izbori zaista biti održani u oktobru. To su, kaže, između ostalog, podizanje „borbene gotovosti“ SNS-a, i najave vlasti da će u septembru svim građanima Srbije biti isplaćena novčana pomoć.

„Vučić je slične aktivnosti (obilazak Srbije i susrete sa građanima) sprovodio i kada izbori nisu bili blizu, ali njihovo intenziviranje poslednjih nedelja, pokazuje da je ovo deo kampanje pred te izbore. Obilasci Srbije su pre svega namenjeni građanima koji su ranije glasali za SNS i Vučića, a cilj je da se oni uvere da treba ponovo da glasaju za njih“, kaže Ivković za DW.

Cirkuski karavan

Naučni saradnik Etnografskog instituta u Beogradu Ivan Đorđević veruje da je Vučićeva kampanja jedina opcija koju predsednik Srbije ima kako bi „koliko-toliko održao rejting, ali i da bi smanjio marginu za vrlo verovatne malverzacije“.

Ipak, dodaje da ne treba potceniti činjenicu da Vučić „i dalje ima nimalo beznačajno biračko telo, kome se u ovoj kampanji i obraća“.

„Nezgoda je što se Vučić u tom cirkuskom karavanu ne oseća prijatno – evidentno to radi zato što su mu profesionalci rekli da mora. I ovako režirani i montirani ’dijalozi’ s građanima pokazuju da on više nije sposoban za bilo šta osim za monolog – bar u lokalnoj politici. On nema harizmu, ne ume da komunicira, uz sav trud da se u kontrolisanim uslovima nešto napravi, to deluje beskrajno nategnuto i u tom smislu nisam siguran da donosi željeni rezultat u pogledu rejtinga“, kaže Đorđević.

Spreman da preuzme premijersku fotelju

Vučić je u junu najavio da će podneti ostavku, i to je tokom leta ponavljao i u susretima s građanima.

„Verovatno će podneti ostavku, jer time ništa ne gubi, mandat mu svakako uskoro ističe. Osim toga, moći će da glumi da ide u kampanju bez funkcije, što jeste bila jedna od osnovnih zamerki opozicije i posmatrača“, kaže istoričar Dragan Popović.

„Takođe šalje poruku da je spreman da odmah preuzme premijersku fotelju i da je uveren da će je osvojiti na izborima, što je još jedan momenat u pokazivanju snage sopstvenom uzdrmanom biračkom telu“, navodi Popović.

Studenti – „prilično spremni za izbore“

Studenti u blokadi najavili su za ovu sredu, kao i za 28. avgust akcije u Beogradu, i pozvali građane da dođu do njihovih štandova i saznaju „šta su sledeći koraci“. „Upoznajte se s delom programskih crta“, napisali su na Instagram-nalogu. I oni su ovog leta imali brojne terenske akcije širom Srbije.

Aleksandar Ivković ukazuje da studenti imaju mnogo aktivniju terensku kampanju u susret izborima nego bilo koja opoziciona opcija ranijih godina. Dodaje da ostaje pitanje da li je trebalo da se fokusiraju i na medijski vidljivije događaje.

„Tu se pokazuje glavni hendikep njihove depersonalizacije, jer u toj formi jedini medijski vidljivi događaji mogu da budu veliki skupovi, a to, sem u Valjevu (gde su organizovali protest povodom godišnjice skupa tokom kojeg je policija pretukla veliki broj demonstranata) nije bilo realistično tokom leta.“

Naglašava i da će, kada budu poznati kandidati na studentskoj listi, njihov obilazak zemlje i interakcija sa građanima moći da podigne i njihovu medijsku vidljivost. „A to će, sudeći po očekivanom roku za izbore, studenti morati da urade u najskorijoj budućnosti“, zaključuje Ivković.

Dragan Popović ocenjuje da su studenti „prilično spremni za izbore“ – tj. „onoliko koliko to jedan opozicioni pokret može u autokratskom režimu“.

Studenti potisnuli opoziciju

Prema istraživanju Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) iz juna, za Studentsku listu glasalo bi 44,9, za SNS 35,7, a za SPS 3.8 odsto građana. Ostali politički akteri, kako navodi ta organizacija, „samostalno ne prelaze izborni prag“.

Ivković skreće pažnju da se, za razliku od studentskog pokreta, na osnovu društvenih mreža opozicionih stranaka, ne može zaključiti da su imale bilo kakve terenske akcije ovog leta.

„To pokazuje da ih je studentski pokret prilično istisnuo s opozicione scene, što pokazuju i istraživanja javnog mnjenja. Stranke koje su činile koaliciju Srbija protiv nasilja, ne računajući one koje su saopštile da će podržati studentsku listu, mogu da pređu cenzus – ukoliko izađu na zajedničkoj listi. Ako izađu na odvojenim listama, to će biti rizično“.

Naglašava da isto važi i za „desnu“ opozicionu stranu, ali i dodaje: „Tu je teško proceniti ko je iskrena opozicija SNS-u“.

Popović veruje da je za stranke „koje imaju potencijal da prežive nakon reuspostavljanja demokratije – najbolje da podrže studentski pokret“.

„Ta podrška bi trebalo da bude aktivna, u smislu da stranačka infrastruktura bude stalno na terenu, da razgovara s građanima, da vraća poverenje u sistem predstavničke demokratije, ali i da pomogne studentima tamo gde je ta pomoć tražena i potrebna.“

Identitetska pitanja – posle „uspostavljanja demokratije“

Deo opozicionih stranaka, među kojima su Zeleno-levi front i Demokratska stranka, već je saopštio da će na izborima podržati Studentsku listu, dok se za druge očekuje da izađu samostalno ili u kolonama.

Odgovarajući na pitanje da li je važno da opoziciono nastrojeni građani osim za studentsku listu, ipak mogu da biraju između levih, desnih, građanskih, proevropskih opcija, Ivković kaže da, ukoliko je cilj opozicionih stranaka smena vlasti, treba uzeti u obzir potencijalno rasipanje glasova.

„Zato što je upravo to jedan od glavnih faktora na osnovu kojeg se Vučić nada uspehu na parlamentarnim izborima“, upozorava politikolog.

Popović kaže da je sada u Srbiji besmisleno određivati se prema identitetskim pitanjima.

„Ideologije će uvek postojati i nakon uspostavljanja demokratije će se ponovo reaktivirati u javnom prostoru, kroz nove ili postojeće stranke, ali prvo moramo doći do nulte tačke, tj. do pobede nad autokratskim režimom.“

Đorđević kaže da bez obzira na to ko će izaći na izbore, ključno obnoviti političku debatu.

„Obnavljanje sada uništene, a ranije fragilne kulture političke debate i bilo kakvog razgovora, mora biti apsolutni prioritet bilo koje snage koja će potencijalno biti pobednik na izborima. Ako se ne povrati minimum kulture dijaloga, koji sada ne postoji ni među ’anti-Vučić’ akterima, ni na ulici, školi, ili poslu, brzo ćemo se vratiti na ovo od čega sada želimo da pobegnemo“, zaključuje za DW Ivan Đorđević.

(Dojče vele, foto: Autonomija)