Skip to main content

Savet EU očekuje od Srbije da se uskladi sa spoljnom politikom EU

Jugoslavija 13. дец 2022.
3 min čitanja

Savet Evropske unije izrazio je duboko žaljenje zbog nazadovanja Srbije u usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno zbog neusklađivanja sa sankcijama EU protiv Rusije i Belorusije, kao i njenog spoljnopolitičkog delovanja suprotnog zajedničkom pristupu EU, navodi se zaključcima usvojenim 13. decembra.

U delu zaključaka o proširenju i procesu stabilizacije i pridruživanja o Srbiji Savet EU navodi da očekuje da Srbija ispuni obaveze iz pregovaračkog okvira i da pojača usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

U zaključcima u kojima se ocenjuje situacija u svakoj od zemalja kandidata i partnera EU Savet EU takođe „poziva srpske vlasti da objektivno i nedvosmisleno komuniciraju o EU i da se aktivno angažuju u sprečavanju i suzbijanju svih oblika dezinformacija i stranih manipulacija informacijama u svim medijskim kanalima“.

U usvojenim zaključcima se takođe traži od Srbije da ispuni svoju obavezu da se uskladi sa viznom politikom EU.

„Pozdravljajući pozitivne korake koje je Srbija preduzela u pravcu ispunjavanja ove obaveze, Savet naglašava potrebu za kontinuiranim naporima u ovoj oblasti, posebno u pogledu trećih zemalja koje predstavljaju neregularnu migraciju ili bezbednosni rizik za EU“, navodi se u zaključcima.

Po pitanju vladavine prava, Savet EU navodi da je Srbija u nekim oblastima vladavine prava ostvarila ograničen napredak, ali i opšti ograničeni napredak i stalna kašnjenja u nizu drugih oblasti. Traži se od Srbije da pokaže političku volju za dalje ubrzanje reformi i postizanje konkretnih i opipljivih rezultata u osnovnim oblastima.

Među prioritetima sa kojima Srbija treba da se pozabavi, navodi se ispunjavanje privremenih merila za poglavlja 23 i 24, uključujući i sprovođenje revidiranih akcionih planova za ova poglavlja.

Kada je reč o slobodi medija, Srbija se poziva da prioritetno efikasno sprovodi akcioni plan medijske strategije, poštujući slovo i duh ciljeva medijske strategije.

„Savet ponavlja ozbiljnu zabrinutost zbog nedostatka napretka u poboljšanju opšteg okruženja za slobodu izražavanja i nezavisnosti medija, što takođe utiče na mogućnosti birača da donesu potpuno informisane izborne odluke, i poziva Srbiju da se pozabavi ovim ozbiljnim zabrinutostima kao stvar hitnosti“, navodi se.

Kada je u pitanju dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova izražava se očekivanje od strana da se uključe u dijalog, u dobroj veri i duhu kompromisa kako bi se postigao sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU bez daljeg odlaganja.

„Ovaj sporazum treba da se pozabavi svim otvorenim pitanjima i doprinese regionalnoj stabilnosti. Ovo je ključno da Kosovo i Srbija mogu napredovati na svojim evropskim putevima. Savet ponavlja svoje snažno očekivanje da se svi prethodni sporazumi u potpunosti poštuju i sprovode bez odlaganja i da se strane konstruktivno angažuju na rešavanju svih svojih bilateralnih sporova“, piše u zaključima.

Obe strane se pozivaju da se uzdrže od jednostranih i provokativnih akcija koje bi mogle da dovedu do tenzija i nasilja, kao i od retorike koja ne pomaže pozitivnoj atmosferi dijaloga. Savet EU takođe podseća obe strane na njihovu zajedničku odgovornost da obezbede mir i stabilnost.

Savet je u zaključcima takođe ukazao na potrebu da se obezbedi pravilno funkcionisanje demokratskih institucija. Pozvao je novu srpsku vladu da brzo i odlučno deluje na sprovođenju reformi koje su odložene zbog dugotrajnog izbornog procesa.

U delu zaključaka Saveta EU o Srbiji ističu se i značaj regionalne saradnje u domaćem rešavanju ratnih zločina, rešavanje preostalih slučajeva nestalih i puna saradnja sa Rezidualnim mehanizmom.

Ne treba da bude podrške i javnog prostora za osuđene ratne zločince, niti za veličanje ili negiranje njihovih zločina“, navodi se.

Kada je reč o Kosovu, Savet EU podržao je viznu liberalizaciju za Kosovo i pozvao Kosovo da se „u dobroj veri i duhu kompromisa“ uključi u dijalog za normalizaciju odnosa sa Srbijom i da uloži dodatne napore da osigura potpunu zaštitu kulturnog i verskog nasleđa, prava pripadnika nevećinskih zajednica kao i rodnu ravnopravnost u praksi, navodi se u danas usvojenim zaključcima o proširenju i procesu stabilizacije i pridruživanja.

Savet EU u zaključcima pozdravlja stalnu posvećenost Kosova evropskom putu, napredak u pogledu jačanja demokratije i vladavine prava, kao i osudu ruske agresije protiv Ukrajine kao jasnu geostratešku orijentaciju Kosova i dobrovoljno usklađivanje sa restriktivnim merama EU, posebno protiv Rusije i Belorusije.

Kosovo se u zaključcima podstiče i da razvije strategiju za tranzicionu pravdu, uključujući sveobuhvatan pristup za suočavanje sa prošlošću, podseća se na značaj bliske saradnje Kosova sa misijom Euleksa, na važnost regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa i podstiče Kosovo da se aktivno i konstruktivno angažuje u regionalnoj saradnji.

Ministar za evropske poslove Češke Mikulaš Bek rekao je da je politika proširenja EU „snažno sidro“ za mir, demokratiju, prosperitet, bezbednost i stabilnost kontinenta i da usvojenim zaključcima Savet šalje snažnu poruku o svojoj posvećenosti proširenju EU.

Savet je takođe preporučio davanje statusa kandidata za EU Bosni i Hercegovini, što treba da potvrdi Evropski savet na samitu 15. decembra.

Navodi se da je BiH preduzela korake iz preporuka Evropske komisije sa ciljem da se ojačaju vladavina prava, borba protiv korupcije, upravljanje migracijama i osnovna prava.

(Beta/Dnevni evropski servis, Foto: Pixabay)