Skupština Srbije je nakon 7 meseci počela sa radom, ali se ubrzo pretvorila u poligon nasilja poslanika vladajuće većine nad opozicijom. Gotovo da nema dana da ne dođe do eskalacije verbalnog, čak i fizičkog nasilja, koškanja, guranja, pljuvanja i neprestanog vređanja. Zadatak ove vladajuće većine je da bude generator tabloidne stvarnosti u kojoj se javna scena oblikuje kao blatište gladijatorske arene. Najgnusniji su prizori vređanja žena i izvrtanja činjenica, pri čemu ubice postaju sveci a ubijeni zločinci. Sve to se događalo i ranijih godina, ali se odnosilo na retuširanje ratnih zločina počinjenih u ime Srbije diljem regiona, pa se nije ticalo gotovo nikoga u zemlji. Međutim, sada se to odigrava danas i ovde. Na sceni su vulgarne igre moći, kojima se neki smeju, zanemarujući krajnje ozbiljne konsekvence pojedinih ispada.
Slično se dogodilo i kada je poslanica SNS-a Draginja Vlk iznela svoju ozbiljnu dilemu. Naime, ona je to izrazila ovako: „Nebrojeno veliki broj mojih prijateljica i mojih daljnjih rođaka mi je poslalo poruku nakon obraćanja predsednika da su izuzetno zadovoljne. I zapravo su me pitale na koji način možemo da produžimo mandat našem predsedniku da vlada doživotno“. Usledio je smeh iz redova opozicije, našta je reagovao predsednik Skupštine Orlić: „Šta je smešno? Šta dobacuješ?“ „Pa ne znam šta je smešno“, konstatovala je mrtva ozbiljna poslanica Vlk, u nastojanju da izloži dalje svoju najveću političku zapitanost. Zaista, ovo nije bilo nimalo smešno, jer su pitanja nebrojenih prijateljica zapravo stigla na pravu adresu. U Skupštinu Srbije. I na sto poslanice Vlk.
Ko je u stvari poslanica Draginja Vlk? Neki mediji su vrlo brzo rekonstruisali osnovne tačke njene biografije. Završila je 14. beogradsku gimnaziju, što s ponosom ističe. Studirala je politikologiju u Brnu. Za odbornicu Grada Beograda izabrana je 2018, dok joj je poslanički mandat potvrđen u avgustu ove godine. Članica je Odbora za spoljne poslove i Odbora za evropske integracije, i zamenica člana Odbora za kulturu i informisanje. Takođe, članica je Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti. Reklo bi se da su svi ovi angažmani u skladu sa njenim političkim habitusom i ideološkim profilom stranke kojoj pripada. No ono što zaista pleni pažnju je njen odnos prema neograničenoj političkoj moći, čime se ona bavi na dva načina. S jedne strane je koautorka bojanke Naša Srbija – negovanje srpske kulture i tradicije, koja je kao obavezno štivo uvrštena u kurikulum za prvi razred osnovnog obrazovanja u Srbiji. Za produkciju i plasman pobrinuli su se Službeni glasnik i Institut za javnu politiku Vladimira Bebe Popovića. Nepoznato je ko je napisao tizer, ali je primetno da su autorke kreativno intervenisale u reprezentaciji javnog prostora Beograda, unevši ključne urbanističke novine koje se tiču izgradnje političkog kulta vođe kod najmlađih školaraca – to su Kula Beograd i Spomenik Stefanu Nemanji. Neko će se pitati, pa kakve to veze ima s politikom? Sa trasiranjem javnih politika u Srbiji svakako ima, bilo da je reč o rekonstrukciji istorijskih simbola političke moći ili izgradnji novih političkih simbola čiji je zagovornik upravo predsednik Vučić, čija senka dominira i ovom bojankom, kao i Skupštinom. To će prvaci moći „kreativno da povežu“. Jedino će slika starog Savskog mosta morati da se retušira u nekom narednom izdanju.
Ovo je samo primer izgradnje kulta vođe odozdo, dok nas je poslanica Vlk u Skupštini upozorila da se to neizostavno mora uraditi odozgo. Nisu se njene nebrojene prijateljice slučajno obratile baš njoj: pitanje svih pitanja je ipak ono o večnom mandatu predsednika. I to je moguće, odgovorila bi poslanica Vlk, koja je jedno vreme boravila u Rusiji gde je, dve godine pre Putinovog napada na Ukrajinu, demonstriran politički proces proizvodnje doživotnog vođe. Naime, poslanica Vlk je u svojstvu međunarodne ekspertkinje bila posmatrač na referendumu za izmenu Ustava Ruske Federacije, kojim je Vladimir Vladimirovič sebi obezbedio mogućnost ponovnog kandidovanja i nesmetanog vladanja do 2036. godine, odnosno do svoje 84. godine života. To pitanje o doživotnom mandatu predsednika je u ruskoj Dumi prva postavila poslanica Valentina Tereškova, članica Jedinstvene Rusije, poznata i kao prva žena koja je letela u kosmos.
Poslanica Vlk, koju nebrojene prijateljice mole za pomoć, nije letela u kosmos, ali je zato bila u Putinovoj Rusiji gde je dobila sertifikat na kursu izgradnje autoritarnog sistema, kojim po zakonu vlada jedan čovek do kraja života. Mali osvrt na izazove i postignuća ruskog referenduma za izmenu Ustava, možda bi mogao da ponudi odgovore na pitanja koja zapravo ne muče nebrojene prijateljice Draginje Vlk, već samog Aleksandra Vučića. Poslanica Vlk je samo javno posredovala tu njegovu želju u parlament.
U Rusiji je čak 78 odsto građana glasalo za ustavne reforme koje su podrazumevale više stvari. Naime, Putin je pored stabilnosti i napretka predložio građanima da glasaju za brak kao zajednicu muškarca i žene, veru u Boga, kao i kaznu za odricanje od bilo kog dela teritorije zemlje. Isto tako, Putin je postigao i to da mu se omogući kandidatura 2024, jer su ovim izmenama poništeni svi njegovi raniji mandati, tako da se u svoj ratno-osvajački pohod uputio kao neko sasvim nov, doduše opterećen starim mitovima i političkim kultovima, koji su se preko njegovih skulptora preneli i u Beograd. No čini se da poslanica Vlk nije u Beograd donela samo ideje za svoju bojanku, već i neka praktična politička rešenja za realizaciju doživotnog mandata. Saradnici predsednika veoma ozbiljno shvataju ovu njegovu narastajuću opsesiju. Po svemu što se u Skupštini može videti, jasno je da će vladajuća većina učiniti sve kako bi predsedniku obezbedila doživotnu vlast. Uostalom, Vučić je najveštiji u brisanju prošlosti, što je već jednom uradio. Sada će to pokušati da uradi ponovo, ali kroz institucije sistema. Čak i po cenu toga da dekadu od 2012. do 2022. proglasi najgorim periodom u novijoj istoriji Srbije, što će većina građana s pravom prihvatiti.
STUPS: Diplomatija