Ukrajinska vlada pokrenula je saopštila program za predaju ruskih vojnika i tvrdi sa dobija i do 100 upita dnevno.

Projekat „Želim da živim“ pokrenut je u septembru.

Pozivanjem dežurnog telefonskog broja ili ubacivanjem detalja u aplikaciju za poruke, ruski vojnici mogu da ugovore najbolji način za predaju ukrajinskim snagama.

Zvaničnici u Kijevu kažu da su imali više od 3.500 kontakata od pripadnika okupacionih snaga, kao i njihovih porodica.

Došlo je do vidnog povećanja ovog broja otkako je ruski predsednik Vladimir Putin mobilisao stotine hiljada rezervista i otkako se ruska vojska povukla iz Hersona, južne regionalne ukrajinske prestonice.

BBC je dobio snimke nekih od tih poziva.

Kao što sugeriše mračni hodnik, ukrajinski Štab za ophođenje prema ratnim zarobljenicima nije imun na nestanke struje koji pogađaju čitavu zemlju.

U maloj kancelariji srećemo Svetlanu (*nije joj to pravo ime), ukrajinsku operaterku koja svakodnevno razgovara sa ruskim vojnicima.

Oni ili mogu da stupe u kontakt preko telefona ili većine aplikacija za poruke kao što su Telegram ili Vocap.

Ona objašnjava da najviše poziva dobijaju uveče, kad trupe imaju više slobodnog vremena i mogu da se iskradu i pozovu.

„Prvo čujemo glas, uglavnom muški“, objašnjava ona.

„On je često delom očajan, delom nezadovoljan, zato što oni ne razumeju do kraja kako dežurni telefon funkcioniše ili misli da je to samo nameštaljka.“

„Takođe su radoznali zato što mnogi od njih ne zovu da se predaju, već da saznaju kako bi mogli to da učine ako im zatreba. Svaki put je drugačije.“

Svetlani nije dozvoljeno da nam kaže koliko Rusa je primilo njenu pomoć ili u čemu se tačno ona ogleda.

Njima se samo govori da otkriju lokaciju pre nego što dobiju dalja uputstva.

Neki ruski vojnici ih zovu da bi ih provocirali, kaže ona, mada ona ne misli da svi oni veruju u neosnovane tvrdnje Kremlja da Ukrajinu vode nacisti.

„Ne možemo da sudimo čitavoj zemlji“, kaže ona.

„Većina njih je zabrinuta za vlastite živote.“

Svetlana se takođe prisetila poziva jednog čoveka koji je živeo na Krimu, polusotrvu koji je Rusija anektirala 2014. godine, i mobilisan je da se bori protiv vlastite porodice i zemlje.

Čini se da je Moskva sada blokirala pristup telefonskim brojevima iz Rusije.

Pozivi iz Velike Britanije ili sa ruske sim kartice nailaze na snimljenu poruku o grešci.

„Zapitajte se – za šta se borite?“, kaže dramatični glas naratora u ukrajinskom propagandnom videu „Želim da živim“ koji se obraća ruskim vojnicima.

Eksplozije su sinhronizovane sa sugestivnom muzikom, a pojavljuju se i slike ruskih vojnika koji se predaju pre nego što se pojave dva telefonska broja na kraju.

Čak im se poručuje i da mašu belom zastavicom ako su suviše blizu prvoj liniji fronta.

Ovo je, naravno, sastavni deo rata informacijama.

Anatomija ukrajinskih pokušaja da oslabe ruski moral.

Na zidovima Svetlanine kancelarije okačene su slike ukrajinskih ratnih zarobljenika.

Za sve njih se veruje da su još živi, a ovaj dežurni telefonski broj je ključan za napore Kijeva da ih vrati kući.

Jednom kad se predaju, ruski ratni zarobljenici mogu da se koriste kao ulog u budućim razmenama.

Prema Institutu za ratne studije, Kremlj takođe sprovodi više razmena ratnih zarobljenika dok pokušava da umiri kritičare iz same Rusije.

Veruje se da na obe strane ima hiljade ratnih zarobljenika, ali im se ne zna tačan broj.

„Posebno želimo da se obratimo delimično mobilisanima koji ne samo da ne umeju da se bore, već se koriste kao topovsko meso“, kaže Vitalij Matvijenko, koji predvodi ovaj projekat.

„Ovaj projekat je osmišljen da bi se spasli njihovi životi ako se predaju dobrovoljno.“

Za brojčano nadjačanu Ukrajinu, ovo je i nada da će to makar malo oslabiti njihovog većeg zavojevača.

(Danas, foto: Pixabay)