Skip to main content

Prve prepreke za nemački zakon protiv govora mržnje na internetu

(Pod) razno 01. feb 2022.
2 min čitanja

U Nemačkoj je stupio na snagu novi zakon o suzbijanju krivičnih dela i govora mržnje na internetu, ali je odmah naišao na prepreke pošto su neke od najvećih onlajn platformi odbile saradnju i žalile se sudu.

Izmene zakona odnose se na velike internetske platforme sa više od dva miliona korisnika, poput Gugla ili Fejsbuka, koje će ubuduće morati nadležnim državnim organima da prosleđuju informacije potrebne za eventualno krivično gonjenje.

Pored toga, te mreže imaće obavezu ne samo da brišu sadržaje koji su potencijalno kivično delo, nego će o njima morati da obaveste i nemačku Saveznu kriminalističku upravu (BKA), prenosi portal Euraktiv Nemačka.

Ipak, nove obaveze neće u početku važiti za najveće platforme, iako su upravo one bile meta zakonskim izmenama, zato što su se koncerni Gugl, Tviter, Tik-Tok i Meta, koja je vlasnik Fejsbuka, žalili upravnom sudu u nemačkom gradu Kelnu.

Zbog te žalbe, ministarstvo pravde je odlučila da zakon o obaveznom prijavljivanju nezakonitih sadržaja neće važiti za koncerne Gugl i Meta sve do odluke suda. Neizvesno je kada bi sud mogao da donese odluku.

Nemačka agencija dpa piše da bi od obaveze, zbog žalbe sudu, privremeno mogao da bude izuzet i Tviter. I Gugl i Meta i Tviter tražili su da njihove žalbe budu rešene po ubrzanom postupku.

“Zabrinuti smo da taj zakon predstavlja znatno zadiranje u osnovna prava građana”, izjavio je jedan portparol američkog Tvitera za nemački list Špigel.

Cilj novog zakona je, čiji je naziv Zakon o pretraživanju mreža (NetzDG), je efikasnije suzbijanje kažnjivog govora mržnje, kažnjivih lažnih vesti i drugih sadržaja na internetu koji predstavljaju krivično delo.

Onlajn platforme tvrde da im zakon nameće neke zadatke iz oblasti krivičnog gonjenja, koji su inače isključivo posao policije i drugih bezbednosnih službi.

BKA polazi od toga da će zbog novog zakona godišnje imati posla sa oko 250.000 prijava, od kojih će oko 150.000 imati za posledicu krivični progon.

Da bi mogla da se izbori sa tolikim brojem informacija, BKA je formirala i centralu za prijavu ilegalnih sadržaja na internetu (ZMI) gde će oko 200 saradnika raditi na “doslednom krivično-pravnom progonu autora takvih sadržaja”, izjavio je jedan portparol te službe za portal Redakcijska mreža Nemačka (RND).

Međutim, sve dok traje suspenzija obaveze prijavljivanja za najveće platforme i društvene mreže, taj posao će obavljati druge nemačke državne agencije koje se bore protiv govora mržnje.

Nemački zakon mogla bi već uskoro da potisnu nova pravila na nivou Evropske unije. EU trenutno radi na novom zakonu o digitalnim uslugama (DSA) koji je sličan nemačkom zakonu i takođe predviđa stroge obaveze za onlajn platforme. O tom novom zakonu 31. januara su počeli pregovori između Saveta EU i Evropskog parlamenta.

Francuski predsednik Emanuel Makron obećao je da će zakon EU o digitalnim uslugama biti usvojen još tokom francuskog predsedavanja Unijom, do 1. jula 2022.

(Beta, foto: Pixabay)