“Verujem da je za svaku ženu abortus jedan duboko intiman, bolan i ranjiv trenutak, bez obzira na njenu odluku”, kaže za 104. epizodu podkasta “Reaguj!” Jelena Višnjić iz BeFem-a.

Dešavanja u svetu, po pitanju abortusa dolaze u talasima. Španija – 2013. godine, Poljska 2020. godine, sada i Amerika i Hrvatska – 2022. godine. Ženama se sve češće osporava pravo na izbor, a Jelena Višnjić iz BeFem-a objašnjava zbog čega je važno sačuvati ga.

“To je pravo, koje je po meni ključno, pravo na vlastito telo i odluke o vlastitom telu. Njegovo osporavanje može zaista da izazove lančani niz reakcija. Mi smo videli u Avganistanu ovih dana da novinarke i reprezenterke vesti nose nikab, prekrivene su gotovo u celosti. Iako je postojao stanoviti otpor, one su na kraju bile prinuđene da pokleknu pred tom direktivom”, kaže Višnjić.

Kada je u pitanju pravo žene na abortus, ova tema skoro je postalna aktuelna i u Sjedinjenim Američkim Državama i u Hrvatskoj. Početkom maja ove godine procureo je nacrt konačne odluke Vrhovnog suda o slučaju savezne države Misisipi koja bi za posledicu mogao imati zabranu abortusa posle 15. nedelje trudnoće.

Jovana Đurović, novinarka Glasa Amerike, objašnjava da se sudije Vrhovnog suda u SAD-u biraju doživotno. Za vreme predsednika Donalda Trampa, postavljevljene su tri nove sudije – mahom republikanci, i time je učvršćena konzervativna većina u Vrhovnom sudu. Stoga ni ne čudi da je nacrt presude koji je procureo u korist države Misisipi.

“Ukoliko se abortus zaista zabrani, mislim da će se dogoditi eksplozija protesta. I kada je procureo taj nacrt Vrhovnog suda, mislim da su se žene u roku od sat vremena mobilisale i izašle na ulice. Inače, već postoje države u kojima je abortus praktično zabranjen, kao što je slučaj u Teksasu gde ga je moguće obaviti do šeste nedelje, perioda u kom većina žena još ni ne zna da su trudne”, objašnjava Đurović.

Svaka trudnoća, pa i ona planirana i željena, donosi sa sobom niz psihičkih i fizičkih promena po ženu. Ukoliko ona mora da se prekine usled rizika po majku ili bolesti ploda, to je veoma stresan događaj za svaku ženu, što potvrđuje i psihološkinja Mila Radovanović.

“Prvenstveno je važno da žena u ovakvim trenucima ima podršku okoline. Ipak, ni naši najbliži nekada nisu sigurni kako da pristupe ženi u ovakvoj situaciji, pa često šalju poruke poput: Mlada si, imaćeš još dece”. To u principu nisu poruke koje su ohrabrujuće”, objašnjava Radovanović.

Upravo se Mirela Čavajda iz Hrvatske nedavno susrela sa time da je zbog bolesti ploda koji je nosila morala prekinuti trudnoću. Naime, ona je nedavno izašla u javnost sa svojom pričom o odbijanju pružanja zahvata prekida trudnoće od strane bolnice, koji je zatražila zbog malformacija fetusa u 24. nedelji trudnoće. Kako objašnjava Sanja Cesar, voditeljica programa u Centru za edukaciju, savjetovanje i istraživanje, Čavajda je imala pravo na zatraženi prekid trudnoće prema hrvatskom zakonu, koji je donesen još 1978. godine. Ipak, Čavajdi je isprva savetovano da prekid trudnoće obavi u drugoj državi.

“Ona je naišla na istu barijeru kao i mnoge žene pre nje, jer u Hrvatskoj postoji prešutno pravilo između lječnika da nakon 22. tjedna trudnoće oni mogu jedino raditi inducirani porod, ali nema više prekida trudnoće. Takve situacije se u Hrvatskoj dešavaju od negdje 1990-ih i nekada vas neki lječnici samo potiho savjetuju da odete u Sloveniju, koja ima skoro pa isti zakon kao Hrvatska i da će tamo moći napraviti zahvat”, objašnjava Cesar.

Upravo povodom slučaja sa kojim se susrela Mirela Čavajda, u Hrvatskoj su u nekoliko gradova organizovani protesti pod parolom „Dosta“. U slučaju Mirele Čavajda postojala je borba i oko toga da taj zahvat treba pokriti hrvatski Zavod za zdravstveno osiguranje, s obzirom da ga lekari u Hrvatskoj neće napraviti iako ona na njega ima pravo. Pod pritiskom javnosti ona se za to izborila. To je važno i za druge žene, smatra Cesar, jer sada znaju da ne moraju ići u Ljubljanu u ovakvim situacijama, gde će same platiti zahvat pet hiljada evra.

Ginekološkinja Brigita Lepeš Bingold kaže da ne voli statistiku kada je u pitanju abortus. Ipak, ona kaže da većina žena koja ovu intervenciju obavi u sterilnim i adekvatnim uslovima prolazi bez ikakvih posledica. Sa druge strane, postoji onaj mali procenat žena koji ima probleme različite prirode – od lakših komplikacija bez dugoročnih posledica, pa sve do toga da ne mogu ponovo zatrudneti. Ali svakako, lekari su tu da urade te intervencije. I ne bi trebalo da odbijaju da ih rade.

“Mislim da nije prihvatljivo da lekar odbija da uradi intervenciju koja je neophodna za rešavanje problema kod žene. Mi smo se odlučili za ovu profesiju, i smatram da moramo da uradimo sve šta ona nosi sa sobom. Iako se nama lično to ne dopada, iako nije moj lični izbor da nekome ko ima 18 godina radim kiretažu, to treba da bude dostupno ako za to postoje indikacije, i treba da se uradi na onom mestu gde postoje uslovi da to prođe sa što manjim komplikacijama. To je metoda koja nam omogućava da zaista spasimo nekada živote žena – ne možete držati plod koji nije u redu, jer to može nekada i životno ugroziti ženu”, zaključuje Lepeš Bingold.

(Podkast Reaguj!, ilustracija: Beta/AP)

Ovaj članak je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog članka isključiva je odgovornost podkasta Reaguj! i ne odražava nužno stavove Evropske unije ni Mreže za izveštavanje o različitosti 2.0.