Početak nove 2022. godine dočekali smo u blatu, a slika blata i mulja oko lignita prelivenog mazutom metafora je naše situacije, rekla je teoretičarka kulture Milena Dragićević Šešić i ocenila da deluje zastrašujuće kada isti čovek uči lekare kako da koriste respiratore ali i direktore termoelektrana šta da puštaju u pogon.

Dragićević Šešić u intervjuu za list Nova objašnjava da su „mazut“ u toj metafori tabloidni mediji, koji svojim izveštavanjem „od svega stvaraju mutnu, prljavu, nezdravu sliku koja gori jakim plamenom, ali i stvara dim od koga se ništa ne vidi“.

„Veoma mi je žao da vreme pandemije nije iskorišćeno za promenu autoritarnog obrasca, u kojem jedan centar moći diktira sve, od politike i načina gledanja sveta i života do dnevnih stručnih pitanja energetike, saobraćaja, spoljnih poslova. Naprotiv, taj centar moći je ojačao“, kaže Dragićević Šešić.

Ukazuje da je, srećom, taj centar moći vrednosno daleko od polja kulture i ne usuđuje se, „osim ad hominem“, da ocenjuje umetnost, a i kada daje ocene, ona govori o „patriotizmu sa jedne i izdaji i stranom plaćeniku sa druge strane“.

Osvrćući se na izostanak žena u izbornom ciklusu za nove članove Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU), ocenila je da će se to dešavati dok akademkinje unutar SANU ne odluče da su one te koje teba da vode proces emncipacije žena u umetnosti i nauci i ne stanu iza drugih žena, potencijalnih kandidatkinja.

(FoNet, foto: N1)