Skip to main content

Potrošnja uglja raste, otopljavanje se nastavlja

(Pod) razno 12. jan 2022.
4 min čitanja

Novi naučni izveštaji o rekordnim temperaturama atmosfere i okeana, prema kojima su protekle godine najtoplije od početka vođenja evidencije, dodaju dokaze o dugoročnom trendu zagrevanja planete, bez naznaka usporavanja povećanja temperatura, pišu svetski mediji.

Najtoplije godine

Prema novim nalazima Službe Evropske unije za klimatske promene Kopernik (Copernicus Climate Change Service – C3S), proteklih sedam godina su bile najtoplije od početka vođenja evidencije, dok je 2021. bila peta najtoplija, ističe Volstrit džurnal (The Wall street Journal).

Mada je 2021. u proseku bila relativno manje topla od drugih poslednjih godina, Evropa je imala najtoplije leto u istoriji, navodi se u izveštaju evropske službe čiji podaci datiraju od 1950, ukazuje američki list, dodajući da isto važi za SAD gde je na severozapadu prošle godine u toplotnom talasu umrlo više od 100 ljudi.

Prosečna temperatura u 2021. bila je 0,3 stepena Celzijusa viša od proseka između 1991. i 2020, kao i između 1,1 i 1,2 stepena Celzijusa viša od temperatura zabeleženih tokom predindustrijske ere od 1850. do 1900. godine.

U izveštaju evropske službe objavljenom u ponedeljak, 10. januara navodi se da su nadprosečne temperature zabeležene u nekim delovima sveta, uključujući zapad SAD i Kanade, centralnu i severnu Afriku i Bliski istok, dok su istraživači na Grenlandu prošle godine prvi put u istoriji primetili kišu na najvišoj tački ledenog pokrivača.

Povećanje globalnih temperatura u direktnoj je korelaciji s porastom emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, rekla je Samanta Bardžis (Samantha Burgess), zamenica direktora službe Kopernik, koja obezbeđuje analizu klime članicama EU.

Naučni panel koji savetuje Ujedinjene nacije o klimatskim promenama prošle godine je upozorio da neke od posledica zagrevanja klime — poput porasta nivoa mora i topljenja ledenih pokrivača – mogu biti nepovratni, podseća Volstrit džurnal, dodajući da su nivoi ugljen-dioksida i metana u atmosferi varirali tokom istorije, ali da naučnici kažu da je brza stopa promena u skorašnjoj prošlosti posledica emisija gasova staklene bašte koje su podstaknute ljudskim aktivnostima.

Misterija metana

Dok su poslednjih sedam godina bile najtoplije, nema naznaka usporavanja rasta temperature, piše Politiko (Politico), ukazujući da su, uprkos tome što su prošlu godinu obeležili politički pritisci da se reši pitanje zagađenja koje izaziva zagrevanje, koncentracije ugljen-dioksida i metana nastavile da rastu.

Upotreba uglja je skočila za devet odsto 2021. kako je globalna ekonomija počela da se oporavlja od pandemije, posebno u Kini i Indiji, ističe portal, dodajući da naučnici ne mogu da objasne misteriozno povećanje količine metana u atmosferi 2020. i 2021.

Prema izveštaju službe Kopernik, količina metana je porasla “veoma značajno”, na godišnji rekord od oko 1.876 čestica po milijardi (ppb), ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Stopa porasta metana u 2020. bila je 14,6 pbb, a 2021. godine 16,3 pbb, što je više nego duplo od prosečnog godišnjeg porasta u poslednjih 17 godina, mada služba Kopernik navodi da je zbog niza ljudskih aktivnosti koje doprinose emisijama tog gasa i prirodnih izvora teško utvrditi zašto je poslednjih godina došlo do tako snažnog povećanja.

Metan (CH4) je najodgovorniji gas za globalno zagrevanje posle ugljen-dioksida (CO2). Iako se kraće zadržava u atmosferi, ima mnogostruko veći potencijal za izazivanje efekta staklene bašte.

Među prirodnim izvorima metana su močvare, dok su među posledicama ljudskih aktivnosti curenja iz proizvodnje gasa i nafte, eksploatacije uglja i deponija, kao i gajenja pirinča, stoke i rukovanja gnojivom.

Smanjenje količine metana koji curi u vazduh, ističe AFP, brzo bi se pretvorilo u usporavanje povećanje temperatura i pomoglo bi u zatvaranju jaza u emisijama između cilja Pariskog sporazuma o ograničenju zagrevanja na 1,5 Celzijusa i 2,7 Celzijusa koliko se može očekivati čak i ako sve države poštuju svoja obećanja o smanjenju ugljenika.

Na klimatskom samitu COP26 prošle godine, stotinak zemalja se pridružilo inicijativi za smanjenje emisije metana za najmanje 30 odsto ove decenije, uz primetan izostanak Kine, ukazuje AFP i navodi da industrije nafte i gasa imaju najveće mogućnosti za brza smanjenja, posebno kroz otkrivanje i popravke kako bi se sprečilo curenja gasa u proizvodnji i transportu.

Rekordne temperature i rekordne štete

Prošla godina je bila četvrta najtoplija godina u istoriji SAD, pri čemu je decembar bio najtopliji poslednji mesec u godini ikada zabeležen. Pored toga, SAD je pogodilo 20 različitih katastrofa sa štetom od preko milijardu dolara, prenosi Rojters (Reuters) navode iz izvoda izveštaja vlade SAD objavljenog u ponedeljak, 10. januara.

Analiza američkog Nacionalnog centra za informacije o životnoj sredini (NCEI) usledila je nekoliko sati pošto su naučnici iz Evropske unije objavili da je prošla godina bila peta najtoplija u svetu, što, kako navodi, Rojters, dodaje dokaze koji upućuju na dugoročni trend zagrevanja planete.

U kontinentalnom delu SAD, šest najtoplijih godina u 127 godina vođenja evidencije bilo je od 2012, navodi NCEI koji je deo Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA). Sveobuhvatan klimatski izveštaj bi trebalo da bude objavljen 13. januara.

Prosečna temperatura u kontinentalnim SAD 2021. bila je 12,5 Celzijusa, što je iznad proseka u 20. veku, dok je rekord od 12,94 Celzijusa zabeležen 2012.

Izveštaj takođe ukazuje da su SAD imale 20 vremenskih i klimatskih katastrofa s gubicima od preko milijardu dolara, što uključuje šumske požare na zapadu zemlje, hladni talas u februaru koji je izazvao prekide u snabdevanju struje za skoro 10 miliona ljudi, decembarska tornada u Kentakiju i okolnim državama.

Time je, kako navodi Rojters, prošla godina bila druga po broju katastrofalnih događaja sa štetom od preko milijardu dolara, dok je najviše 22 zabeleženo 2020.

Ukupni troškovi katastrofa u SAD prošle godine premašili su 145 milijardi, pri čemu je uragan Ida naneo najveći deo gubitaka od 75 milijardi dolara, ističe Rojters i dodaje i da je broj smrtnih slučajeva u vezi sa tim događajima bio 688, što je najviše u poslednjoj deceniji.

Ključanje okeana

Svetski okeani počeli su da ključaju, piše Gardijan (The Guardian) povodom novog istraživanja koje navodi da su prošle godine zabeležene najviše temperature okeana, šestu godinu zaredom.

Naučnici kažu da je zagrevanje okeana prvenstveno podstaknuto klimatskom krizom izazvanom ljudskim faktorom i da predstavlja krajnje jednostavan pokazatelj globalnog zagrevanja, ukazuje britanski list. Iako temperatura atmosfere takođe naglo raste, manje je verovatno da će pojedinačne godine biti rekordne u poređenju sa zagrevanjem okeana.

Prošle godine je zabeležen toplotni rekord za najviših 2.000 metara svih okeana širom sveta, uprkos La Ninji, periodičnom klimatskom fenomenu koji hladi vode u Tihom okeanu. Gardijan ističe da je od početka vođenja evidencije 1955, pre rekordne 2021. druga najtoplija godina za okeane bila 2020, a treća 2019.

Toplije vode okeana doprinose jačanju oluja, uragana i ekstremnih padavina, što povećava rizik od teških poplava, navodi se u članku objavljenom u časopisu Avensis in atmosferik sajensis (Advances in Atmospheric Sciences). Zagrejana okeanska voda se širi i izjeda ogromne ledene ploče Grenlanda i Antarktika, čime se povećava nivo mora.

Okeani primaju oko trećine ugljen-dioksida koji se emituje ljudskom aktivnošću, zbog čega dolazi do njihovog kiseljenja, što dalje dovodi do oštećivanja koralnih grebena na kojima živi četvrtina morskog života u svetu i koji su izvor snabdevanja hranom više od 500 miliona ljudi.

Dok se svet zagreva usled sagorevanja fosilnih goriva, krčenja šuma i drugih aktivnosti, okeani preuzimaju najveći teret dodatne toplote, ukazuje Gardijan. Više od 90 odsto toplote proizvedene u poslednjih 50 godina apsorbovali su okeani, privremeno pomažući da se čovečanstvo i druge kopnene vrste poštede od temperatura koje bi donele veće katastrofe.

(RSE, ilustracija: Pixabay)