Da li otkrivanje masovne grobnice u Raškoj baca novo svetlo na kosovske događaje i zašto je grobnica baš sada otkrivena? NVO kažu da je to samo potvrda njihovih tvrdnji da su masovne grobnice rasejane svuda po Srbiji.
Otkrivanje masovne grobnice u Raškoj baca novo svetlo na sve što se događalo na Kosovu 1998. i 1999. godine, ističe za Dojče vele Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije. Sada i šira javnost može biti upoznata sa delićem onoga što se tamo događalo, a za one koji to duže prate ovo je samo jedan od dokaza da je međunarodna zajednica 1999. godine bila pred velikom dilemom kako da reaguje na ozbiljna kršenja ljudskih prava albanskih civila na Kosovu, kaže Milićeva:
„Srpskoj javnosti je neophodno da razume da mi nismo ni bombardovani, niti da je Kosovo od nas otcepljeno iz čista mira i na pravdi boga, već da je tome prethodilo ozbiljno kršenje osnovnih ljudskih prava, i prekomerna upotreba sile od strane vojske i policije. Niko Srbiju ne bi krivio da je protiv terorista iz UČK krenula sa normalnom i legitimnom količinom sile. Međutim, broj civila i način na koji su ti civili stradali, i kako su oni završili u tim masovnim grobnicama, u jezerima i cementarama, je zaista nedopustiv, i međunarodna zajednica je jednostavno morala da reaguje“.
Treba polako pripremati javnost
Teško je u ovom trenutku reći da li je u pitanju slučajnost, ali tajming otkrivanja ove masovne grobnice može biti povezan i sa procesom koji je Srbija pokrenula pred Međunarodnim sudom pravde o oceni kosovske nezavisnosti, ocenjuje Jelena Milić:
„Mislim da je to takođe dobar potez. Da se naša javnost polako priprema da možda to izjašnjavanje suda neće biti onako pozitivno, kako bi čovek stekao utisak da hoće na osnovu svih energičnih izjava našeg ministra spoljnih poslova“.
Direktorka Centra za evroatlantske studije izražava nadu da otkrivanje ove masovne grobnice može pokrenuti dalje razgovore Beograda i Prištine o rešavanju sudbine svih nestalih na Kosovu:
„Takva vrsta dijaloga i saradnje, upravo na ovako komplikovanoj i složenoj temi, mislim da bi bila najbolji dokaz predstavnicima Evropske unije o sazrevanju društva, i njihovih političara naravno, i u Srbiji i na Kosovu“.
Sada se, na žalost, potvrđuje da su tvrdnje predstavnika civilnog društva da su masovne grobnice rasejane po Srbiji istinite, primećuje Milićeva. Predstavnici nevladinih organizacija su zbog toga svih ovih godina, čak i nakon oktobarskih promena 2000. godine, trpeli neverovatan stepen pritisaka i diskvalifikacija.
(Deutsche Welle)