Ministarstvo za rad podelilo je od početka 2025. skoro milion evra boračkim organizacijama, među kojima su i udruženja poslanika SNS-a i ruska organizacija koju vodi otac ministra za evropske integracije. O najvećem broju više od 300 finansiranih projekata nema javno dostupnih podataka. Dok predstavnici pojedinih udruženja za RSE tvrde da među dobitnicima na konkursima ima dosta „lažnih boraca“, drugi pitanja o trošenju budžetskog novca vide kao „pokušaj diskreditacije patriotskih snaga“.

Blizu milion evra iz državne kase slilo se u poslednjih godinu i po dana na račune različitih boračkih organizacija u Srbiji.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je najviše novca dodeljivao udruženjima koja vode funkcioneri vladajuće stranke, pokazuje analiza Radija Slobodna Evropa (RSE).

Među njima su i organizacija „Zavičaj„, poslanika Srpske napredne stranke (SNS) Nenada Abramovića i „Udruženje veterana Košare„, čiji je zastupnik Ivan Antić, takođe poslanik SNS.

Javno dostupna rešenja o finansiranju pokazuju da su sredstva dodeljivana i proruskim organizacijama.

Novac je na poslednjem konkursu prvi put doniran „Velikoj ruskoj matici„, koju vodi otac aktuelnog ministra za evropske integracije Nemanje Starovića.

I Milan Starović i Nenad Abramović kažu da udruženja rade i sprovode različite aktivnosti, dok RSE nije uspeo da stupi u kontakt sa Antićevom organizacijom.

Na pitanja nije odgovorila ni većina organizacija koje je kontaktirao RSE, dok jedan od predstavnika ocenjuje da među dobitnicima novca „ima dosta lažnih“ udruženja.

Sredstava na sva tri uzastopna konkursa Ministarstva dobilo je oko 70 udruženja, a RSE je utvrdio da među dobitnicima ima i novoosnovanih, bez sajtova i javno vidljivih veza sa boračkim organizacijama.

Analiza pokazuje i da su desetine hiljada evra dodeljivane udruženjima čije su se aktivnosti uglavnom svodile na polaganje venaca poginulim borcima, dok o najvećem broju više od 300 finansiranih projekata nema javno dostupnih podataka.

Na osnovu objavljenih rešenja o dodeli sredstava nije moguće utvrditi šta je tačno finansirano, niti po kojim kriterijumima će se procenjivati efekti uloženog novca.

Izveštaji o realizaciji projekata nisu objavljeni, a Ministarstvo ih nije dostavilo na upit RSE.

‘Stranački borci’

U rešenju Ministarstva za rad i boračka pitanja o dodeli sredstava nisu navedene informacije o sadržaju, ciljevima ili očekivanim rezultatima, već samo nazivi projekata i organizacija koje ih sprovede.

Poslednji konkurs završen je u junu 2026. kada je iz republičkog budžeta izdvojeno oko 340.000 evra za projekte više od 130 organizacija.

Među onima koji su na prethodna tri konkursa Ministarstva dobili najviše državnog novca je udruženje izbeglih i raseljenih lica „Zavičaj“ iz Beograda.

Predsednik udruženja je Nenad Abramović, poslanik vladajućeg SNS-a.

Njegovoj organizaciji je 2026. dodeljeno oko tri i po hiljade evra za projekat „U sećanju pod jednom zastavom“.

Prethodno im je Ministarstvo 2025. doniralo više od 11 hiljada evra za projekte pod nazivom „Setimo se stradanja“ i „Da ne zaboravimo, ne smemo“.

Abramović nije odgovorio na pitanja RSE šta konkretno podrazumevaju ovi programi, niti da li su i kada realizovani.

„Udruženje radi maksimalno, imamo večeri rodoljubive poezije, odlaske na Kosovo, na slavu Republike Srpske (entitet BiH). Svašta nešto“, rekao je Abramović u telefonskoj izjavi.

Dodatna pitanja o konkretnim programima ocenio je kao „pokušaj diskreditacije patriotskih snaga“.

Prema objavama na društvenim mrežama, Abramovićevo udruženje je tokom 2025. organizovalo polaganje venaca i pomen stradalima u ratovima na području bivše Jugoslavije.

U avgustu 2026. u Crkvi Svetog Marka u Beogradu organizovali su pomen stradalima u hrvatskoj akciji Oluja.

Događaju je prisustvovao i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, a uz udruženje „Zavičaj“, organizovali su ga i veterani jedinice „Crvene beretke“.

Kako je RSE ranije pisao, Udruženje veterana „Crvene beretke“ u kontinuitetu dobija novac od Ministarstva za rad i boračka pitanja od dolaska Milice Đurđević Stamenkovski na njegovo čelo.

Organizacija koja okuplja nekadašnje članove rasformirane specijalne jedinice Državne bezbednosti čiji su pripadnici osuđeni za politička ubistva, iz budžeta je u poslednje dve godine dobila oko 23 hiljade evra.

Na poslednjem konkursu za projekat pod nazivom „Glas Veterana“ dodatno im je dodeljeno skoro 3,5 hiljade evra.

Udruženje nije odgovorilo na pitanja RSE o tome šta projekat podrazumeva.

Na pitanja na šta su konkretno potrošena do sada dodeljena sredstva ovoj organizaciji i koji je javni interes da se njihovi projekti finansiraju budžetskim novcem, nije odgovorilo ni Ministarstvo za rad i boračka pitanja.

Od početka antivladinih protesta u Srbiji krajem 2024, članovi Udruženja veterana Crvenih beretki redovno učestvuju na kontra-skupovima vlasti.

Više projekata ‘veterana sa Košara’

Na te skupove organizovano dolaze i članovi udruženja „Veterani Košare“, čiji je predsednik Ivan Antić, poslanik SNS-a.

Ovom boračkom udruženju sa kancelarijama u Novom Sadu i Rumi, resorno Ministarstvo je od početka 2025. doniralo ukupno preko 15 hiljada evra.

Ogranku u Rumi je te godine na dva različita konkursa dodeljeno oko pet hiljada evra za isti projekat pod nazivom „Stazama slavnih predaka“.

Istovremeno, ogranku iz Beograda je na tri konkursa opredeljeno 10 hiljada evra – dva puta za projekat „Heroji protiv zaborava“ i jednom za projekat „Heroji protiv zaborava 2“.

RSE nije uspeo da stupi u kontakt sa udruženjem, a prema medijskoj arhivi reč je o dokumentarnim filmovima o Prvom svetskom ratu.

O čemu piše ‘Srpsko kolo’?

I nevladina organizacija poslanika SNS-a Miodraga Linte – „Savez Srba iz regiona„, na poslednjem konkursu Ministarstva dobila je donaciju u iznosu od oko tri hiljade evra.

Novac je, kako se navodi u rešenju Ministarstva, dodeljen za izdavanje časopisa „Srpsko kolo“.

Prema podacima iz impresuma poslednjeg broja časopisa, prethodno su ih podržali i Vlada Vojvodine, Ministarstvo za brigu o porodici i preduzeće Autoputevi Republike Srpske.

Prema finansijskom izveštaju njegove nevladine organizacije, tokom 2025, od donacija su prihodovali oko 60 hiljada evra.

Uz obeležavanje istorijskih datuma i osvrt na ratna dešavanja iz devedesetih, u časopisu se objavljuju intervjui sa funkcionerima vladajuće stranke.

Linta za RSE tvrdi da „Srpsko kolo“, finansirano novcem iz budžeta, ne promoviše vladajuću stranku.

„Akcenat je na Srbima iz regiona. Ako institucija pomogne našim ljudima, mi onda to ispratimo kroz razgovor sa ljudima koji te institucije predstavljaju“, kaže Linta.

Dodaje da se projekat koji je podržalo Ministarstvo za rad i boračka pitanja odnosi na seriju tekstova o boračkoj populaciji.

Sabor ‘srbskih vitezova’

Među onima koje su na poslednjem konkursu dobili najveće iznose je i „Akademija Vidovdanskih vitezova srbskih“ iz Rume kod Novog Sada.

Udruženje je osnovano 2015, a njegov direktor je Novica Todosijević.

Todosijević je u aprilu 2026. postao član Srpske stranke Zavetnici na čijem je čelu aktuelna ministarka za rad i boračka pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.

Njeno ministarstvo je dva meseca kasnije Todosijevićevom udruženju dodelilo više od četiri hiljade evra za organizovanje „Vidovdanskog sabora srbskih vitezova“.

Todosijević, međutim, za RSE tvrdi da nije član stranke Zavetnici.

„Ja sam samo neko ko im pomaže pošto sam borac veteran, učesnik ratova“, kaže Todosijević i dodaje da je primetno da među boračkim organizacijama ima dosta „lažnih“.

„Tu ima puno boraca koji su izmišljeni. Rat je na karauli Košare (Kosovo) zatekao 138 ljudi, a sada znam preko 500 ljudi koji mi se kunu da su tada bili na Košarama. Ne želim nikoga da kritikujem, ali znam kako ljudi uzimaju novac koji se onda deli na stotine udruženja.“

„Mi ne radimo tako, kod nas je sve javno i otvoreno“, kaže Todosijević.

On navodi da je najveći deo novca koji su od Ministarstva dobili za organizovanje „Vidovdanskog sabora srbskih vitezova“ upotrebljen za opremu – zvučnike, projektor, računar, video bim.

„Da vam kažem iskreno, ručak najviše košta, pogotovo što pravimo u porti crkve i to sve mora biti posno“, kaže Todosijević i dodaje da su hrana, smeštaj gostiju i sam Sabor koštali i više nego što im je dodeljeno preko konkursa.

Prema objavama na Facebook profilu njegovog udruženja, Sabor je održan 4. jula uz prisustvo „predstavnika bratskih udruženja boračkih organizacija i institucija“.

Na saboru je bio i haški osuđenik Veselin Šljivančanin, koji je služio kaznu od 10 godina zatvora zbog zločina na Ovčari u Hrvatskoj.

Pre pristupanja stranci Zavetnici, Todosijević je bio član Srpsko-ruskog pokreta i njihov kandidat za poslanika na izborima 2016. godine.

Pokret se zalagao za bliske odnose sa Rusijom i navodio da okuplja pripadnike ruske nacionalne manjine u Srbiji radi zaštite njihovih prava.

Osvojili su 0,3 odsto glasova.

Otac ministra za evrointregracije na čelu ‘Velike ruske matice’

Na poslednjem konkursu Ministarstva, novac je prvi put doniran i udruženju „Velika ruska matica„, koje je osnovano u novembru 2024.

Zastupnik udruženja sa sedištem u Novom Sadu je Milan Starović, otac aktuelnog ministra za evropske integracije Nemanje Starovića, koji je do aprila 2025. obavljao funkciju ministra za rad i boračka pitanja.

Prema podacima iz dostupnih finansijskih izveštaja, udruženje Milana Starovića je 2024. predalo izjavu o neaktivnosti, dok je 2025. na ime donacija prihodovalo oko 8,5 hiljada evra.

Starović za RSE tvrdi da im je prošle godine novac doniralo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i ističe da nisu privilegovani zbog ministarske pozicije njegovog sina.

„Dobijali smo na konkursima, ali su nas i odbijali. Nedavno su nas odbili na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu“, naveo je Starović.

Starović, čija se organizacija zalaže za produbljivanje srpsko-ruskih odnosa, dodaje i da ne želi da komentariše političke aktivnosti svog sina, te da su pre njegovog stupanja na mesto ministra za evropske integracije obavili razgovor u kojem su zaključili da „Evropa nije samo Evropska unija“.

„Velika ruska matica“ je prve aktivnosti imala početkom 2024. kada je Milan Starović u ime ovog udruženja položio venac Rusima sahranjenim na Uspenskom groblju u Novom Sadu.

Već naredne godine, u maju 2025, udruženje objavljuje da će realizovati projekat uređenja „ruske parcele“ na tom novosadskom groblju.

Za projekat Ruska nekropola u Novom Sadu, Ministarstvo za rad i boračka pitanja im je u junu 2026. dodelilo oko 1.700 evra.

Starović za RSE, međutim, kaže da će taj novac biti potrošen na štampanje nastavka knjige o svim Rusima sahranjenim u Novom Sadu.

„Mi smo mislili sad od ove donacije da obnovimo groblje, međutim Ministarstvo nije davalo novac za građevinske radove“, kaže Starović.

Veze sa ruskim udruženjima

Na svim konkursima Ministarstva za rad i boračka pitanja od 2025 do danas, budžetskim novcem finansirane su i aktivnosti Udruženja veterana posebnih jedinica policije (PJP).

Ova jedinica, osnovana 1994, je tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, posebno na Kosovu, delovala zajedno sa drugim policijskim i vojnim jedinicama, a rasformirana je početkom dvehiljaditih.

Udruženje veterana PJP osnovano je 2020, a njeni zastupnici su Dalibor Korolija i Saša Pantelić.

Udruženje je 2026. pristupilo međunarodnom savezu „Bojevo bratstvo“, veteranskoj organizaciji sa sedištem u Moskvi, čiji je osnivač Boris Gromov, bivši ruski političar koji je pod sankcijama Ukrajine i Kanade.

Na poslednja tri konkursa Ministarstva dobili su oko 14 hiljada evra.

Iz udruženja za RSE nisu želeli da komentarišu rezultate konkursa, a kratko su naveli da su svi njihovi programi realizovani, snimljeni i predstavljeni javnosti.

Veterani o parama ‘ne informišu treća lica’

Od početka 2025. novac na konkursima za boračka udruženja redovno dobija i Zajednica veterana Srbije, za koju je u tom periodu opredeljeno oko 12 hiljada evra.

Na poslednja tri konkursa, udruženje je dobilo novac za projekte „Mreža solidarnosti“, „Jedna zajednica, jedna snaga“ i „Mesto gde su junaci pisali istoriju“.

Na društvenim mrežama Zajednice veterana nema nikakvih podataka o relaizaciji tih programa.

Na pitanja o kakvim projektima je reč i kada su sprovedeni, iz ove organizacije su za RSE naveli da su izveštaji o realizovanim programima dostavljeni Ministarstvu, i da nemaju obavezu da o tome „infomišu treća lica“.

Predsednik ovog udruženja Marko Martinović je nosilac zahvalnice ruskog „Bojevog bratstva“, a 2020. je na lokalnim izborima u Beogradu bio nosilac izborne liste Srpske desnice koju predvodi Miša Vacić, poznat po političkim vezama sa evropskim ultradesničarskim organizacijama. Vacić je zbog veza sa Rusijom od 2023. godine pod sankcijama SAD.

Martinović je u oktobru 2025. uručio ministarki Milici Đurđević Stamenkovski orden „Zavet Srbije“ u znak „priznanja za posvećenost, razumevanje i podršku borcima“.

Novoosnovana udruženja

Na poslednjem konkursu Ministarstva, četiri hiljade evra dodeljeno je Smederevskom centru za boračka i socijalna pitanja za projekat pod nazivom „U slavu heroja NATO agresije“.

Udruženje je osnovano 15 dana pre raspisivanja konkursa, a na njegovom čelu je Dejan Reljić.

Isti iznos, dodeljen je i Udruženju Iskra zajedništva, koje vodi Željko Milanović iz Smedereva.

Iz budžeta će biti podržan projekat ove organizacije pod nazivom „Tragom kosmetskih heroja“. Udruženje je osnovano u avgustu 2025, a tri meseca kasnije dobilo je prva sredstva od Ministarstva za projekat „Heroji Košara“.

Udruženja nemaju internet stranicu, podaci o realizaciji projekata nisu javno dostupni, a RSE nije uspeo da stupi u kontakt sa osobama koja ih vode.

Promene delatnosti, pa pare iz budžeta

Osim udruženja boraca, na konkursu Ministarstva novac je opredeljen za nekoliko organizacija kojima pitanja veterana nisu primarna delatnost.

Neke od njih su boračku zaštitu tek nedavno uvrstile u svoje statute.

Tako je više od četiri hiljade evra na ovogodišnjem konkursu dodeljeno udruženju Olip, organizaciji koja se bavi bezbednošću i kursivima samodbrane.

Organizacija je osnovana 2024, a početkom prošle godine je izmenila statut i delatnost „proučavanje nacionalne bezbednosti“, dopunila boračkom zaštitom, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR).

Nedugo nakon toga, Olip je konkurisao kod Ministarstva za rad i boračka pitanja od kojeg su na ime najavljenih projekata 2025 dobili ukupno 1.200 evra.

Ti prihodi, međutim, nisu prijavljeni u njihovom finanisjkom izveštaju u APR-u.

Ni ovo udruženje nije odgovorilo na upit RSE.

Jelena Janković (Radio Slobodna Evropa, foto: )