Bez obzira na to da li je reč o najavi izgradnje naselja na obali Dunava, nezakonitoj seči šume na Fruškoj gori ili preoravanju poslednjih autentičnih travnatih staništa Panonske nizije, jasno je da je u toku sveopšti napad tajkunskog kapitala na prirodu Vojvodine.

Sve je počelo pre oko 800.000 godina kada se povuklo Panonsko more i iza sebe ostavilo prostranstvo koje će vremenom prekriti stepe i šume, reke i rukavci. Dugo se govorilo da je Vojvodina oteta od vode, što je u osnovi tačno jer su se Dunav, Tisa, Sava, Begej, Tamiš i druge reke, vekovima izlivale iz svojih korita i plavile ogromne površine zemlje.

Zaista je malo regija u Evropi u kojima je život u tolikoj meri zavisio od vode. One površinske ali i podzemnih. Međutim, vodeno ogledalo prošarano stoletnim krošnjama hrasta i vrbe ipak nije pravo lice Vojvodine. Njenu najveću površinu nekada su pokrivale stepe, pustare, pašnjaci i livade, na kojima su pored ljudi živeli i mamuti, runasti nosorozi, bizoni, irvasi… Ne, nisu ljudi uvek bili uzrok izumiranja i nestanka gotovo svih navedenih vrsta velikih papkara ali jesu odgovorni za vrste koje su preostale. A upravo tih vrsta je sve manje i manje.

I pored zakona, te upozorenja stručne i šire javnosti nastavlja se sa besomučnim, neodgovornim i bahatim uništavanjem prirodnih staništa. Pohlepa i glupost u osnovi su uništavanja poslednjih prirodnih oaza, bez obzira na to da li je reč o šumama na Fruškoj gori, preoravanju poslednjih autentičnih travnih staništa ili uništavanju obala naših reka.

Ukoliko se realizuje urbanistički plan koji se u medijima naziva „Novi Sad na vodi“, nastaviće se sa procesom ubrzavanja toka te produbljivanja korita Dunava. Te promene imaće svog daljeg efekta na prirodne procese.

Ne, očigledno nam nije bilo dovoljno što u vodama Dunava uzvodno od Đerdapa više nema moruna, tih ogromnih i dobroćudnih vodenih divova koji mogu da dosegnu do veličine od preko jedne tone, već nastavljamo sa uništavanjem prirodnih staništa poslednje preostale jesetarske vrste kod nas. Kečiga, posle 2,5 miliona godina života u ovim vodama je na ivici izumiranja. Poslednji par orla krstaša otišao je sa Fruške gore 2017. godine. U Srbiji je preostalo još ukupno tri para ove veličanstvene ptice. Slično je i sa drugim vrstama koje zavise od jedinstvenog mikro ekosistema stepa, livada i pašnjaka.

Tokom poslednjih pedeset godina površina travnih staništa je prepolovljena a sve zbog pohlepnog otimanja zemlje od prirode zarad njene dalje eksploatacije! Čini se da smo odavno zaboravili da je moderan život, ne samo pojedinca već čitavog društva, moguće uskladiti sa očuvanjem prirodne sredine. Zaboravili smo, ili se pravimo da smo zaboravili, da su ljude u Vojvodini (bez obzira na njihovu nacionalnost!) više oblikovali voda i zemlja nego svi vladari zajedno.

(Autonomija)