Skip to main content

Zdravstveni sistem Srbije u borbi protiv antivaksera i neredovne vakcinacije

Građani 30. jan 2024.
5 min čitanja

"U Srbiji je u januaru prijavljeno 1.020 potvrđenih slučajeva velikog kašlja, potvrđeno je RSE ranije u Institutu Batut"

U Srbiji veliki kašalj, u Bosni i Hercegovini morbili. Države Zapadnog Balkana suočavaju se sa nekom od zaraznih bolesti koje se inače smatraju gotovo iskorenjenim zahvaljujući vakcinama.

Ustanove za javno zdravlje u više navrata upozoravale su da je razlog skoku tih bolesti neredovna vakcinacija.

Domovima zdravlja u Srbiji u januaru stiglo je uputstvo koje je sastavio Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ da pozovu roditelje čija deca nisu vakcinisana.

Razlog je, između ostalog, značajno povećan broj obolelih od velikog kašlja za koji se vakcina prima više puta tokom detinjstva, a prva doza u prvim mesecima života.

Iz Instituta „Batut“ za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da je u Srbiji takođe nedovoljno dece vakcinisano protiv malih boginja da bi se stvorio kolektivni imunitet, pa postoji mogućnost izbijanja epidemije ove zarazne bolesti.

Poziv na vakcinaciju zbog velikog kašlja

Ministarstvu zdravlja Srbije dostavljen je izveštaj o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji kada je reč o velikom kašlju, navode iz „Batuta“ za RSE.

„Time je ukazano na značaj pravovremene imunizacije sve nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece imajući u vidu da se upravo u najmlađim uzrasnim grupama može očekivati teža klinička slika i komplikacije ove bolesti“, piše u odgovoru „Batuta“.

Veliki kašalj je oboljenje praćeno jakim kašljem, čestim epizodama i napadima zacenjivanja, sve je praćeno iskašljavanjem sluzi i često povraćanjem.

Iz „Batuta“ navode i da je ovo oboljenje endemski prisutno u Srbiji i svake godine se registruje određen broj slučajeva, uz povećanje broja obolelih na svakih tri do pet godina.

U Srbiji je u januaru prijavljeno 1.020 potvrđenih slučajeva velikog kašlja, potvrđeno je RSE ranije u Institutu Batut. Prema podacima dostavljenim iz ove institucije, prethodnih godina taj broj bio je višestruko manji.

Vakcinisanje protiv velikog kašlja i još nekih oboljenja u Srbiji se obavlja kada dete navrši dva meseca, u drugoj godini života, pre upisa u osnovnu školu i u završnom razredu osnovne škole, navodi se na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.

RSE je uputio pitanja domovima zdravlja u Srbiji o tome da li pozivaju roditelje nevakcinisane dece i kakav je odziv za vakcinaciju protiv velikog kašlja.

Iz Doma zdravlja u Novom Sadu navode da je odziv dobar i da podaci pokazuju da je procentualno broj vakcinisanih od velikog kašlja 89 odsto, a revakcinisanih drugom revakcinom u sedmoj godini (pre upisa u školu) 90 odsto.

Navode da do neredovne vakcinacije dolazi više zbog prehlada dece koja odlažu vakcinaciju, nego zbog odbijanja roditelja da vakcinišu dete.

Iz Doma zdravlja beogradske opštine Čukarica navode da je obuhvat vakcinacijom protiv velikog kašlja dobar, ali da može biti još bolji.

Kažu da je većina roditelja previdela da dete nije kompletno vakcinisano, pa ih Dom zdravlja, u skladu sa uputstvom „Batuta“, poziva i podseća na to.

Odziv je dobar, kažu u odgovoru za RSE.

Ipak, ističu da ima i roditelja koji ne žele da vakcinišu decu zbog straha da bi vakcine mogle nekako da naude detetu.

„Gradski zavodi za javno zdravlje su organizovali predavanja na temu kako da razgovaramo sa roditeljima na tu temu, nažalost sve je više roditelja koje je teško ubediti u važnost i bezbednost vakcine“, piše u odgovoru Doma zdravlja Čukarica.

Problemi sa malim boginjama i MMR vakcinom

Iz Instituta „Batut“ i domova zdravlja u odgovoru RSE ukazuju da postoji potencijalna opasnost od izbijanja epidemije malih boginja jer je nedovoljno dece vakcinisano protiv ovog oboljenja.

Za kolektivni imunitet, kažu u Institutu „Batut“, neophodno je da obuhvat vakcinacije bude najmanje 95 odsto.

Ipak, iz ovog instituta navode da poslednji podaci za 2022. godinu pokazuju da je broj vakcinisanih prvom dozom MMR vakcine (protiv više oboljenja, između ostalog, malih boginja) kod dece u drugoj godini života iznosio 81,3 odsto, a pre upisa u prvi razred osnovne škole 89,5 odsto.

Predstavnici „Batuta“ ističu da su male boginje „jedno od najzaraznijih infektivnih oboljenja“ i da svaki pad u imunizaciji i kolektivnom imunitetu nosi sa sobom rizik od povećanja broja obolelih i epidemije ove bolesti.

Iz „Batuta“ navode da je „neophodno identifikovati svu nevakcinisanu i nepotpuno vakcinisanu decu uzrasta od navršenih 12 meseci do 18 godina života i sprovesti njihovu imunizaciju MMR vakcinom“ imajući u vidu epidemiološku situaciju u susednim zemljama.

U Bosni i Hercegovini beleži se u januaru povećan broj obolelih od malih boginja, a broj vakcinisanih u toj zemlji je znatno ispod 95 odsto potrebnih za kolektivni imunitet.

U Domu zdravlja u Novom Sadu navode da je u tom gradu na severu Srbije prvom dozom vakcine koja se daje do druge godine života vakcinisano 64 odsto, a revakcinom, koja se daje pred polazak u školu, 79 odsto.

Iz Doma zdravlja beogradske opštine Čukarica kažu da sa MMR vakcinom imaju najviše problema.

„Od nje se najviše roditelji plaše zbog spekulacija da izaziva autizam, epidemija je zbog toga uvek vrlo moguća“, navodi se u odgovoru.

Nepoverenje i neproverene informacije

Iz Instituta „Batut“ za RSE potvrđuju da postoji problem da pojedini roditelji nemaju poverenja u vakcine i da odbijaju da vakcinišu decu.

„Rezultati istraživanja sprovedenog u našoj zemlji pokazali su da su najčešći razlozi odbijanja, odnosno odlaganja imunizacije, kada je u pitanju MMR vakcina, bojazni vezane za bezbednost vakcine i njenu povezanost sa razvojem autizma i drugih neuroloških premećaja“, navodi se u odgovoru „Batuta“.

Prema navodima državnog Nacionalnog centra za biotehnološke informacije (NCBI) Sjedinjenih Država, navodi o povezanosti MMR vakcine i autizma pojavili su se 1998. godine u medicinskom časopisu Lanset u radovima Endru Vejkfilda (Andrew Wakefield) i njegovih saradnika, što je izazvalo bojazan roditelja i smanjenje broja vakcinisane dece ovom vakcinom.

Međutim, rad je ubrzo povučen jer, prema priznanju Lanseta, nije utvrđena uzročna veza između MMR vakcine i autizma, a kasnije je razotkriveno da je reč o prevari i da je Vejfild falsifikovao činjenice radi finansijske dobiti.

Iz „Batuta“ ističu i da problem u Srbiji delom leži u nejedinstvenom stavu lekara kada je reč o vakcinaciji.

„S obzirom na to da su rezultati istraživanja sprovedenog u našoj zemlji pokazali da je najznačajniji faktor koji utiče na odluku roditelja da vakcinišu svoju decu upravo preporuka pedijatra, evidentno je da je nejedinstven i neodlučan stav lekara po pitanju vakcinacije značajan faktor“, piše u odgovoru.

Šta kažu građani?

„To je zato što više ne postoji poverenje ni u šta“.

Nada Backović iz Beograda ovako odgovara na pitanje zbog čega među pojedinim roditeljima u Srbiji postoji bojazan da vakcinišu decu.

Dodaje da je u njenoj porodici postojala dilema da li njena unuka treba da primi vakcinu, ali da je vakcinisana uz konsultaciju sa pedijatrom u koga ima poverenja.

Ona smatra da ljudi sve manje imaju poverenja u zvanične informacije.

„Mislim da je to sad trend i situacija jer mi ne znamo kako je došlo do korone (virusa), da li je došla sama od sebe ili su je napravili“, kaže ona.

Jelena iz Beograda takođe smatra da je uzrok problema sveopšte nepoverenje u sistem.

„Mi više ne znamo šta su pouzdane informacije, zato što kruže kojekakve informacije bez cenzure, bez stručnog stava, kritike, sve se objavljuje i sve je u etru. Ljudi su izgubili poverenje u institucije“, kaže ona za RSE.

Božidar Radović iz Beograda za RSE kaže da ima dvoje unučadi koji su vakcinisani i da je on pobornik vakcinacije, čak i kada nije obavezna.

Ipak, smatra da država ne radi dovoljno na suzbijanju neproverenih informacija o vakcinaciji.

„Treba ograničiti javni nastup ljudima koji propagiraju to (neproverene teorije o vakcinaciji)“, kaže Radović.

Kakav je odgovor države?

Pedijatar Tomislav Stevanović iz Zrenjanina na severu Srbije takođe smatra da odgovor države na širenje neproverenih informacija o vakcinaciji nije adekvatan.

On je jedan je od lekara i roditelja koji su 2018. godine podigli krivičnu prijavu protiv 43 javnih ličnosti zbog javnog istupanja protiv vakcinacije MMR vakcinom i širenja panike.

Prema njegovim rečima, to nije dalo nikakve rezultate, a krajem 2017. i 2018. zabeleženi su prvi slučajevi smrti uzrokovanih malim boginjama u Srbiji posle 20 godina. Od 2017. do 2019. zabeleženo je više od 5.700 slučajeva malih boginja.

„Da je tužilaštvo reagovalo 2018. godine, ne bi se epidemija toliko proširila, tvrdi on.

RSE nije dobio odgovor Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u kojoj fazi je spomenuti postupak koji je vođen 2018. godine.

Stevanović smatra da država mora da sprovodi kazne prema onim roditeljima koji odbijaju vakcinaciju.

„Ako neko ne vakciniše svoje dete, ide kod sudije za prekršaje. Ako je lekar ili zdravstveni radnik, onda (odgovara) pred Lekarskom komorom. Ako se roditelj, koji se dvoumi da li da vakciniše dete, susreće sa kaznom ili problemom sa upisom deteta u vrtić, on će drugačije razmišljati“, ističe Stevanović.

On takođe smatra da se država ne bori protiv antivaksera jer postoji neslaganje o vakcinaciji i u okviru samih institucija.

Iz Instituta „Batut“ za RSE je navedeno da „ne postoji zvanična strategija borbe protiv antivakcinalnog lobija“.

Iz Ministarstva zdravlja Srbije nije stigao odgovor koje mere država sprovodi kada je reč o povećanju broja obolelih od velikog kašlja, kao i potencijalnoj opasnosti od epidemije malih boginja.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Beta)