Deklaracija o zajedničkom jeziku stavlja tačku na nasilno nacionalističko rasparčavanje jednog zajedničkog jezika, kojim govore građani Srbije, Hrvatske Bosne i Hercegovine, Crne Gore i promoviše zdrav razum nasuprot nacionalističkom iskrivljavanju stvarnosti, ocenili su učesnici tribine “Čiji je naš jezik?” na festivalu Egzit (Exit) u Novom Sadu

Lingvistkinja iz Hrvatske Snježana Kordić kazala je da je značaj Deklaracije u tome što su je potpisali istaknuti ljudi iz regiona.

“Samim tim, Deklaracija otvara prostor za prevlast zdravog razuma”, ocenila je Snježana Kordić i dodala da nacionalisti neprestano serviraju priču da ne možemo biti “nacionalno dobri” ako ne koristimo tačno određene reči.

Književnik Vladimir Arsenijević ocenio je da Deklaracija o zajedničkom jeziku menja društvo.

“Nacionalisti uvek imaju potrebu da zakrive, izobliče realnost. Sa pričom o četiri različita jezika mi ispadamo smešni u evropskom kontekstu”, rekao je Arsenijević.

Vlatko Sekulović iz Pokreta Novi optimizam rekao je da Deklaracija afirmiše ono što je zajedničko među ljudima u vremenima u kojima se i dalje pre svega insistira na razlikama.

“Ako mislimo da nemamo ništa zajedničko, onda se lakše međusobno mrzimo. Poruka ove Deklaracije je da nam treba više empatije kako nam se sukobi iz devedesetih ne bi ponovili u budućnosti. Niko nije manji Srbin, Hrvat, Bošnjak, Crnogorac ukoliko govori zajedničkim jezikom ili nekom varijantom tog zajedničkog jezika”, kazao je Sekulović.

On je ocenio da su narodi na prostoru bivše Jugoslavije upućeni jedni na druge i “ne mogu da žive jedni bez drugih”.

Glumac Dragan Bjelogrlić rekao je da je činjenica da govorimo isti jezik. “Siguran sam da će se više od 90 odsto ljudi složiti s tim, makar bili najveći nacionalisti. Ključni problem je što ne znamo kako da nazovemo taj zajednički jezik”, kazao je Bjelogrlić.

Prema njegovim rečima, Deklaracija o zajednickcom jeziku će pobediti, kao što će i zdrav razum na kraju pobediti, ali je pitanje koliko će to trajati. “Nauka mora da kaže svoj stav o tom pitanju, ona ne sme da se povuče pred politikom”, poručio je Bjelogrlić.

Muzičar Marko Šelić Marčelo rekao je da je jezik alat politike i raznih ciljeva i sredstava.

Tribinu je vodila dramska spisateljica Milena Minja Bogavac koja je kazala da Deklaracija o zajedničkom jeziku ima njenu bezuslovnu podršku, jer “stavlja tačku na sramotu i nasilno rasprarčavanje našeg jezika”.

“Dosta je bilo zajebavanja! Ja nisam nikakva poliglotska spisateljica! Ja sam Milena Bogavac, rođena u Jugoslaviji, obrazovana na literaturi svih jugoslovenskih narečja. Rođena sam u sred svog maternjeg jezika i nemojte me praviti ludom! Postoji mnogo stvari koje ne znam, ali znam svoj jezik… po tome što ga razumem u svim nijansama, svim dijalektima, svim tekstovima i podtekstima baziranim na perfidnim oblicima nacionalističkog… naravno… zajebavanja!”, poručila je Milena Bogavac upratećem tekstu uz najavu tribine.

Na tribini je predstavlje na i aplikacija “Moj jezik”, koja na ilustrativan način argumentuje da su srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski zapravo jedan te isti jezik.

Tribinu su organizovali Pokret Novi optimizam, list Danas i Egzit.

(Autonomija)