Skip to main content

Tara Rukeci: Pitanje prava vijetnamskih radnika u Linglongu je pitanje prava radničke klase u Srbiji

Lokalne samouprave 27. jan 2022.
2 min čitanja

Aktivistkinja Zrenjaninskog socijalnog foruma Tara Rukeci izjavila je danas da odnos Srbije prema vijetnamskim radnicima predstavlja urušavanje radničke klase.

Tara Rukeci je na konferenciji za novinare u Beogradu kazala da, ukoliko vlast kaže da je tamo sve u redu – to će stvoriti “novu normalnost” i da onda građane ne treba da čudi što rade u takvim uslovima i što hitna pomoć ne dolazi kada je zovu.

Ona je poručila da, iako je priča o vijetnamskim radnicima poznata zahvaljujući medijima koji su o tome izveštavali, kamerama i fotoaparatima nisu mogli da se zabeleže problemi sa kojima su se susrele organizacije civilnog društva na terenu.

Najveći problem, kako kaže, bila je jezička barijera, jer nisu mogli sa radnicima da se sporazumeju ni na engleskom jeziku kako bi im pomogli.

S obzirom na to da vijetnamski radnici ne mogu da se sporazumeju sa građanima Srbije, postavlja se pitanje kako su oni ostvarivali svoje pravo na zdravstvenu zaštitu, ističe Tara Rukeci.

Ona je uporedila smeštaj radnika u barakama sa logorskim sistemom u kome logoraši imaju svoje kapoe koji ih svuda prate i kontrolišu svaki njihov korak.

“Neistina je da mogu slobodno da se kreću, sada im je kretanje olakšano kada su im vraćeni pasoši, ali oni su nam rekli da uvek sa njima ide još jedna osoba gde god da idu”, naglasila je Tara Rukeci.

Prema rečima predsednika udruženja građana Društvena akcija Aleksandra Matkovića, pitanje prava vijetnamskih radnika je pitanje prava radničke klase, te ako se sada “ne izborimo” za to pitanje dok je aktuelno, dopustićemo da se urušavaju prava radnika u čitavoj Srbiji.

Ta prava će dodatno unazaditi novi Zakon o sezonskim radnicima, smatra Matković, dodajući da će on omogućiti da neko ko dolazi u Srbiju neće morati da poseduje radnu dozvolu, već će svako moći da “ušeta u Srbiju i da radi šta hoće i da poslodavac sa njim postupa kako hoće”, jer radnici neće moći da dokažu svoj radni odnos.

On je istakao da je broj radnih dozvola od 2015. godine, kada je stranim državljanima izdato 5.000 dozvola za rad, višestruko povećan do 2021. godine, kada im je izdato 23.663 dozvola.

Kako napominje, 2021. godina nije slučajna, jer je to godina kada je počela prva faza izgradnje fabrike Linglong.

Naučni saradnik sa Instituta za uporedno pravo u Beogradu Mario Reljanović kazao je da je država dozvolila “uvoz radnika” koji rade u uslovima ispod zakonskog minimuma.

“Imamo skok uvoza radne snage iz Kine zbog skoka kineskih investicija”, ukazao je Reljanović napominjući da ne treba zaboraviti da kineski investitori dovode svoju radnu snagu i da tu ne ostaje mnogo prostora za radnike iz Srbije.

Prema njegovim rečima, Srbija ništa nije naučila iz slučaja sa indijskim radnicima, zbog čega se situacija sada ciklično ponavlja.

On je podsetio da je Američka advokatska asocijacija zabrinuta zbog analize nacrta teksta o Zakonu o sezonskim radnicima zbog njegove ustavnosti.

“Srbija nije jedina u kojoj se to dešava, Balkan, a tu su i Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija, postaje stecište jeftinih radnika”, kazao je Reljanović.

(FoNet)