„Gospoda su već odavno internacionalna, šta više i temelj današnjeg društva, policija je internacionalna. Zašto, dakle ne bi i radnici sledili ovom primeru svoje gospode? To vreme mora da dođe.”

Svetozar Marković je ovo napisao 1877. godine. Na pomolu 2027. godine njegova bista vandalizovana je kukastim krstovima ispred Univerzitetske biblioteke u Beogradu.

Dok su vernici Srpske pravoslavne crkve zauzimali mesta u redu za celivanje pojasa, u Beogradu je održana konferencija neofašističkih organizacija iz Srbije, Italije, Španije. Konferencija je protekla očekivano – u širenju mržnje prema LGBT+ ljudima, migrantima, Romima, Albancima.

U toj nedelji osvanula je objava Narodnih patrola u kojoj podsećaju na to da je njihov skup “protiv zamene stanovništva” zabranjen, vođa Damjan Knežević uhapšen dok smo mi koji smo održali kontrafašistički skup nazvani saradnicima režima. Narodne patrole su takođe pozvale da “studenti” očiste svoje redove od onih koji su uspeli da izguraju iznad nacionalizma ideju internacionalizma i klasne solidarnosti. Na stranici ovog, ali i drugih organizacija vrednosno bliskim desnici (čitaj vlasti), objavljuju se snimci koji bi trebalo da pokažu kako migranti ugrožavaju bezbednost “naših” ljudi. Pre par meseci su takođe, istim metodom, širili dezinformacije o napadima migranata u okolini Beograda. Policija je demantovala navode. Ispostaviće se da je po sredi sasvim druga stvar, nikako povezana sa migrantima.

Otišli su sada korak dalje. Na mrežama su postavili snimak iz Batajnice i najavili da će se obračunati sa migrantima u svim mestima. I ne samo sa njima već i sa “liberalnom opozicijom” koja “podržava režim i organizuje skup podrške”. Dakle, sa nama, sa mnom, glavom i bradom.

Na stranu je što svoje subverzivno delovanje protiv svih oblika eksploatacije, protiv nejednakosti, nepravde, odnosa “čovek nad čovekom” – neću objašnjavati u ovom članku. Vidljivo je svakom dobronamernom čoveku. Od novembra prošle godine tužilaštvo me nije pozvalo da me sasluša po prijavi mog oca da mi je ugrožena bezbednost te da je izvesna D.D. podelila moju sliku i pozvala na moj linč – jer sam Albanka koja brani migrante. Na dnu te sramne objave stoje označene Narodne patrole. Na moju veliku žalost, albanski jezik ne govorim. Odrasla sam u Vojvodini gde se službeno govori šest jezika. Decenije za nama u Vojvodini su prošle u širenju multikulturanosti – bespotrebno. Na kraju smo, od potenciranja raznolikosti, došli do toga da se delimo na bogate i siromašne. Bogate: Mađare, Srbe, Slovake, Rusine. Siromašne: Mađare, Srbe, Slovake, Rusine.

Narodne patrole su se pozvale na predloge izmena zakona o državljanstvu koje dolaze od strane proruske Vulinove partije i tvrde da će “migranti” da nasele Srbiju i uruše kvalitet života, tradiciju, šta li sve ne, i to sve uz pompezan naslov – “Svako ko se izjasni da je Srbin dobija državljanstvo”. Takvu najavu izmena zakona iskoristili su da podsete na to da će se takve izmene zakona koristiti radi izbornog inženjeringa i da je njihova borba protiv migranata borba protiv režima.

Međutim, ono što Narodne patrole prećutkuju jesu činjenice. Na sajtu Republičkog zavoda za statistiku mogu se pronaći podaci vezani za migracije gde se navodi da:

“Najveći broj stranaca koji su imigrirali u 2024. godini ima državljanstvo Ruske Federacije – ukupno 17.103 lica, što čini 50,1% ukupne imigracije. Na drugom mestu su imigranti sa državljanstvom Narodne Republike Kine, kojih je u 2024. godini bilo 4.511 (13,2%). Na trećem mestu su državljani Indije sa 2.109 lica (6,2%), dok su na četvrtom mestu državljani Turske sa 1.951 licem ili 5,7% ukupne imigracije stranaca. Zajedno, ova četiri državljanstva čine čak 75,2% ukupne imigracije stranaca.”

Srbija ne objavljuje redovno javnu statistiku o novoprimljenim državljanima po prethodnom državljanstvu (npr. koliko Rusa, koliko državljana BiH, koliko Kineza godišnje dobije srpsko državljanstvo). MUP vodi te evidencije, ali one uglavnom nisu objavljene i dostupne kao podaci o migracijama.

Ono što sam uspela da pronađem jeste podatak koji se često navodi na osnovu odgovora državnih organa i medijskih analiza. U periodu 2011-2021. oko 230.000 ljudi je steklo državljanstvo Srbije uz zadržavanje drugog državljanstva. Od toga je približno 150.000 bilo državljana Bosne i Hercegovine, odnosno oko 63% svih takvih slučajeva.

Zbog člana 23 Zakona o državljanstvu Srbije, koji omogućava pripadnicima srpskog naroda da relativno jednostavno steknu državljanstvo Srbije bez preseljenja u Srbiju, većina tih zahteva dolazi upravo iz Republike Srpske. Ukoliko govorimo o brizi o izbornom inženjeringu, nije li prirodno da se pre svaga pozabavimo onim što je realno, a što se u krajnjem slučaju već dogodilo kada su na adrese u Beogradu prijavljivani ljudi iz susedne zemlje i dovoženi autobusima na glasanje u Arenu? Narodnim patrolama ovakve mahinacije nisu bile problem jer u istima nije bilo prostora da šire antimigrantsku propagandu, rasizam i optužuju radnike iz Azije i Afrike da: otimaju poslove, čine kriminalna dela, šire zaraze, uništavaju kulturu, vrše nasilje nad ženama i decom, i drugo.

Kako im je selektivno problem izborni inženjering, toliko im apsolutno ne smeta čitava mreža biznismena, “uspešnih poslovnih Srba”, profirera renterijera, prevaranata, krijumčara koji izrabljuju radnike koje dovode iz drugih zemalja. Ti isti “poslodavci” stavljaju ljude u nehigijenske i neuslovne smeštaje, uskraćuju im ostvarivanje zdravstvene zaštite, prevenciju bolesti – uostalom, slično rade i sa radnicima i radnicama koji su državljani Srbije. Do sada nisam videla da su Narodne patrole bile zabrinute zbog toga što trgovkinje rade nedeljom – nije li to dan za porodicu, odmor, liturgiju? Izgleda da je briga za porodicu samo toliko da se ne zamere onima koji imaju novac i moć, po potrebi cipelarenjem slabijih, ranjivijih i ugroženih.

Kako sam na kontraskupu novembra prošle godine istakla, “zamena stanovništva“ je konstrukcija koja skriva prave interese kapitala – održavanje radnika u potčinjenosti i kontroli. Na moju veliku žalost, veliki broj ljudi koji su želeli da žive jedan dostojanstven život u Srbiji, uglavnom ljudi iz Egipta, pravoslavni hrišćani, Kopti, za one kojima je važna ta činjenica, nisu dobili šansu: prevareni su, u dugovima, izrabljeni, otkazanih ugovora bez njihovog saznanja, deportovani, uz odbijene žalbe na ta rešenja, siromašni za pravnu borbu – i novčano i vremenski. Nisu samo oni u problemu: u problemu su muslimani, rimokatolici, budisti. Podsećam da su u problemu i motači kablova, uglavnom vernici SPC, koji zdravlje i živote ostavljaju na radu.

Pravna borba kroz institucije gotovo je nemoguća za strane radnike i radnice. Zbog toga smo osnovali Sindikat migrantskih radnika Srbije.

Gotovo je nemoguća i za većinu nas sa državljanstvom Srbije. Šta smo tačno uradili da nas gazde ne plaćaju pola na ruke, pola na račun i time oštećuju budžet koji bi trebalo da služi za obrazovanje, kulturu, zdravstvo? Šta smo uradili sa tim što su topli obrok i regres 100 dinara? Šta smo uradili sa tim da su nam majke čistačice lizingovane da čiste bolnice, firme, dok im agencije isplaćuju minimalac? Šta smo uradili sa tim da radnike ne melju mašine u “projektima od državnog značaja”? Pre nekoliko dana je jedan momak, Rus, izgubio život u Ling Longu. Rat je izbegao. Profit ga je ubio. Nisam videla da su se ove grupe desničara interesovale za zaštitu životne sredine, spašavanja lepota prirode Srbije. Nisam videla ni da ih potresa što građani jednog dela zemlje svoju decu kupaju i hrane vodom koja je, do skoro, bila samo tehnička.

Zadatak agresivne desnice je da muti vodu, zajedno sa svim povampirenim desničarskim spavačima. Malo memoranduma o Kosovu, malo Matije Bećkovića i Koštunice, malo Jovanović najavljuje izlazak na izbore sa antimigrantskim programom, malo Narodne patrole brinu o izbornom inženjeringu.

Uigrano. Nema šta. Koska je bačena. Cipelarenje ugoženih jeste odlika kukavica, znate li to “obilići”?

Pozivam „obiliće“ da objave liste poslodavaca koji odvode strane radnike na skup podrške režimu i da aktivno rade na tome da te iste firme i poslodavci budu sankcionisani, biznisi im budu zatvoreni i drugo. Međutim, mnogo je lakše okomiti se na radnike nego na „biznismene“ koji, uzgred, jesu na političkoj liniji patrolaša.

(Autonomija)