Predizborne kampanje su pogodno tlo za širenje dezinformacija, ali u isto vreme neproverenih i neproverljivih podataka, pogotovo kada se govori o ekonomiji o kojoj mali broj građana ima dovoljno predznanja, rekao je urednik portala Fejk njuz tragač Stefan Janjić.

„Dakle, rekao bih da političari, u toku predizbornih kampanja, pružaju neproverljive informacije pre nego što direktno lažu zato što znaju da u eri interneta laži, pogotovo ukoliko su bizarne, vrlo često bivaju raskrinkane na društvenim mrežama“, rekao je Janjić u intervjuu za portal Glas Šumadije.

On je dodao da zbog toga političari traže neku vrstu izlazne strategije kako bi manipulisali, a pritom ne lako uhvaćeni.

Na pitanje koliko je trenutna situacija u Ukrajini doprinela lažnim vestima, kao i na koji način ih možemo razlikovati od propagande i manipulacije, Janjić je odgovorio da veoma teško možemo da dođemo do istine u nekim situacijama budući da određeni zadaci koji se tiču foto i video forenzike ne bivaju razrešeni već mesecima.

„Tema Ukrajine se nadovezala na temu pandemije i vidimo da postoji fokus koji se stalno premešta. Prvo su to bili ratovi u regionu nakon toga migrantska kriza, 5G tehnologija, pandemija, fokus na vakcine i sada rat u Ukrajini. Možemo samo da zamislimo šta je sledeće, ali čini mi se da je sve gore od goreg“, ocenio je Janjić.

Dodao je da se vidi na društvenim mrežama koliko se često manipuliše snimcima i fotografijama.

„Neke fotografije nastale prethodnih godina u drugim državama prikazuju se kao fotografije iz Ukrajine. Često imamo, ja bih rekao, pokušaj rusofilskog dela javnosti u Srbiji da predstavi napad Rusije na Ukrajina kao opravdan, te se na uniforme ukrajinskih vojnika, šlemove, oklopna vozila dodaju nacistički simboli i veliki broj takvih fotografija je raskrinkan“, rekao je Janjić.

Na pitanje da navede „najzanimljiviju lažnu vestu vezi sa korona virusom, Janjić odgovara da je konkurencija velika.

“ Ali moram da kažem da ne bih nijednu baš svrstao u kategoriju zanimljivih zato sto mi možemo da se šalimo na temu dezinformacija koje se tiču teme Zemlje kao ravne ploče, 5G tehnologije gde je ideja da pomenuta tehnologija ubija prepodne vrapce, a popodne decu. Ali kada je reč o pandemiji, iako smo se svi zamorili od te teme i želeli bismo da se sve zaboravi, to je bilo i trenutno je pitanje života i smrti. Zbog toga osećam duboko nepoverenje i zgražavanje nad ljudima koji su u takvom delikatnom trenutku odlučili da manipulišu i iznose neproverene podatke kako bi obmanjivali javnost“, naveo je Janjić.

On je ocenio da ćemo dugoročne posledice toga tek videti na planu vakcinacije dece obaveznim vakcinama gde postoji uverenje da one izazivaju autizam.

Janjić misli da krizni štab nije imao preveliku ulogu u širenju lažnih vesti

„Osim ako govorimo o nekim statističkim podacima, ali bih rekao da se nije dovoljno borio protiv njih. Morao je da pronađe nove načine, ne samo u domenu nauke nego i marketinga, organizacije u smislu kako odgovoriti u takvim situacijama, na koji način sačuvati kredibilitet, kako informaciju prezentovati u javnosti čak iako se one menjaju iz dana u dan. Nisu dorasli tom zadatku, medicinski deo kriznog štaba, popularno rečeno struka, zaista je morao i mogao bolje“, rekao je Janjić.

On smatra i da „šarlatani“ imaju prevelik pristup društvenim mrežama, televizijama sa nacionalnim frekvencijama i štampi.

„Zagovaram pristup da bismo uz jačanje medijske pismenosti paralelno jačali naučnu i statističku pismenost i da bi nam koncepti koji deluju udaljeno i apstraktno postali daleko bliži“, rekao je Janjić.

(Beta, foto: N1)