Skip to main content

Savet Evrope: Poznavanje istorije čuva demokratiju i mir

(Pod) razno 08. dec 2021.
3 min čitanja

U Evropi istoriju treba podučavati tako da doprinosi pomirenju unutar i među državama, bez predrasuda, stereotipa i pristrasnosti, i ta nastava ne sme da bude ograničena nacionalnom perspektivom, ocenili su učesnici konferencije Opservatorije za podučavanje istorije u Evropi (OHTE) Saveta Evrope.

Kako podučavati istoriju u Evropi i kako to može da doprinese demokratskoj kulturi u evropskim zemljama bila je glavna tema dvodnevne godišnje konferencije OHTE pod nazivom „Očuvanje demokratije – zašto je važno podučavanje istorije“.

Skup je u Strazburu u hibridnoj formi okupio više od 150 učesnika, među kojima i profesore istorije, obrazovne stručnjake, predstavnike vlada i zvaničnike Saveta Evrope, Evropske unije i međunarodnih organizacija.

Osnovana pre godinu dana, na inicijativu Vlade Francuske, OHTE ima 17 članica među kojima je i Srbija, a njen cilj je da promoviše podučavanje istorije i unapredi kvalitet te nastave na svim nivoima obrazovanja, kako bi se osnažile zajedničke evropske vrednosti.

„Dugoročni cilj je da se se napravi presek stanja u oblasti podučavanja istorije u Evropi“, izjavio je predsednik upravnog odbora OHTE Alen Lamasur.

Evropska komisija najavila je da će sarađivati sa opservatorijom i obećala finansijsku podršku od milion evra. Potpredsednik Komisije Margaritis Skinas na konferenciji je tu pomoć opisao kao „opipljiv dokaz poverenja koje EK ima u OHTE“.

„Nastava istorije ne sme biti fokusirana samo na događaje i reči, već treba da uči i toleranciji, praštanju i otvorenosti među državama“, izjavila je generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović-Burić.

I pre pandemije koronavirusa, evropska društva su se u izvesnoj meri mučila sa podučavanjem evropskog nasleđa iz dva svetska rata, ali i sa još kontroverznijom i delikatnojom temom etničkih sukoba, građanskih ratova i demokratskih tranzicija, piše briselski portal EURACTIV.

Pandemija je dodatno pojačala socijalne probleme, što je stvorilo nove napetosti u demokratskoj kulturi evropskih država.

Pojačano verovanje građana u teorije zavere o širenju virusa ili o vakcinama, izmišljanje žrtvenog jarca u pojedinim sredinama, samo su zastrašujuće podsećanje na narative čiji su rezultat bili sukobi koji su razdirali Evropu u 20. veku.  

Pomoćnica generalnog direktora za obrazovanje UNESKO Stefanija Đanini, na konferenciji je istakla ulogu učenja istorije u svetlu „skrivene pandemije rasizma, antisemitizma i mržnje, koji polarizuju naša društva“.

„Ono što podučavamo mora se konstantno modernizovati“, rekla je Đanini, dodajući da je neophodno „mladim ljudima obezbediti mesto i znanje za postavljanje pitanja i aktivno učešće u raspravi“.

Ona je ukazala i na fenomen „kulture otkazivanja“, odnosno odstranjivanja, zabranjivanja ili marginalizovanja tema i ličnosti u stvarnom životu ili na društvenim mrežama, kao jedan od modernih metoda gušenja diskusije.

„Nepoznavanje drugi naroda i kultura vodi nepoverenju i ratu“, rekla je Đanini. 

Ona je istakla i neophodnost da se pomogne nastavnicima i ukazala da je najnovije istraživanje UNESKO ustanovilo da od 60.000 nastavnika, 40 odsto misle da nisu u stanju da u učionici predaju o rasizmu.

Francuski ministar obrazovanja Žan-Mišel Blanke na skupu je podsetio na prošlogodišnje ubistvo francuskog nastavnika istorije Samuela Patija, motivisano time što je učenicima na času u slobodi govora pokazao karikaturu proroka Muhameda iz satirčnog časopisa Šarli Ebdo.

Državni sekretar u Ministarstvu obrazovanja Španije Alehandro Tiana Ferer rekao je da je u njegovoj zemlji, nakon što je prošle godine usvojen novi zakon o obrazovanju, u toku izrada putpuno novog školskog kurikuluma. On je precizirao da je vlada pripremila nove izvore o istoriji Roma, a da će uskoro predstaviti i nov materijal o terorizmu u Španiji. 

Državna sekretarka u Ministarstvu obrazovanja Srbije Anamarija Viček, osvrnula se i na pitanje da li podučavanje istorije može biti način da se prevaziđe prošlost.

„Nastava istorije treba da nas uči kako da sprečimo rat, ili kako da ga prevaziđemo, jer neki od nas dolaze iz zemlje u kojoj je pre samo par decenija bio rat“, rekla je Viček.

Osnivači i članice OHTE su Albanija, Andora, Francuska, Grčka, Gruzija, Irska, Jermenija, Kipar, Luksemburg, Malta, Portugal, Rusija, Severna Makedonija, Slovenija, Srbija, Španija i Turska.

Glavni cilj OHTE, koja je osnovana u novembru 2020, jeste da sastavlja i stavlja an raspolaganje redovne i tematske izveštaje i informacije o načinima kako se predaje istorija u zemljama članicama, da omogući razmenu iskustava i znanja i da služi kao platforma za umrežavanje  profesionalnih asocijacija i institucija iz te oblasti.     

Praktičnim ohrabrivanjem nastave istorije u skladu sa vrednostima Saveta Evrope, OHTE želi da doprinese otpornosti na manipulacije i iskrivljavanja istorije i da promoviše mir i dijalog.

(Beta)