Skip to main content

Predstava Poslednje devojčice pobedila na Sterijinom pozorju

Kultura 03. jun 2022.
4 min čitanja

„Poslednje devojčice“, drama Maje Pelević u režiji Kokana Mladenovića, u izvođenju Pozorišta „Deže Kostolanji“ Subotica / Kosztolányi Dezső Színház najbolja je predstava 67. Sterijinog pozorja, večeras završenog u Novom Sadu. Ovo ostvarenje i njegovi akteri trijumfovali su na ovogodišnjem festivalu, pobrali su još tri Sterijine nagrade – za tekst savremene drame, za režiju i specijalnu Sterijinu nagradu za glumački ansambl. Sve odluke žiri je doneo jednoglasno.

Nagrada publike za najbolju predstavu pripalo je ostvarenju „Ja sam ona koja nisam“ Mate Matišića, režija Paolo Mađeli, Zagrebačko kazalište mladih (Hrvatska).

Nagrade je uručio direktor Sterijinog pozorja Miroslav Miki Radonjić.

Svečanom dodelom nagrada na sceni Srpskog narodnog pozorišta i izvođenjem predstave u čast nagrađenih – „Hrkači“, tekst i režija Nikola Pejaković, Narodno Pozorište Republike Srpske, Banjaluka – večeras je spuštena zavesa 67. Sterijinog pozorja, koje je imalo oko 10.000 posetilaca.

Poslednje devojčice (Foto: Sterijino pozorje)

Sterijino pozorje, 67. po redu koje je za nama, obeležili su: Nove domaće drame „srednje mladog i mladog sveta“, humorom maskirana društvena kritika, farsičnost onih koji tek danas u istoriju Novog Sada upisuju Milevu Marić Ajnštajn, vrisak i otpor ženskoj potlačenosti, savezništvo žena, ženske ali i ne i nužno rodom obeležene priče potčinjenih, marginalizovanih ljudi i onih zaboravljenih u istoriji, slike o nama i našem lažnom moralu, o intelektualcima i mafijašima, „biznismenima“ i korupciji, o životnim sudbinama koje ne biramo, o nužnosti udaje u (i) danas patrijalhalnom svetu, o tabuima, predrasudama i robotima… o pokušajima bega od teskobe, o procesima i kulturi patnje, o tome kako se „ništa ne vidi dobro u momentu kad se gleda“… Posle dve godine pauze najzad je oživelo Pozorje mladih… Još uvek (25 godina) zakucana i nepopravljena rotaciona bina scene SNP uslovila je festivalsko putovanje devet autobusa punih publike u Narodno pozorište u Beogradu na predstavu „Godine vrana“…

Ja sam ona koja nisam (Foto: Sterijino pozorje)

Vredno je spomenti da su samo nekoliko sati nakon festivalske premijere i naše predstave „Mileva“ (Fondacija “Novi Sad-EPK/ Narodno pozorište Sombor/, Sterijino pozorje) na Kamernoj sceni SNP gošće iz Čilea, članice ansambla Colectivo Homonimo, predstavile svoj projekat „Mileva“ – o ženskoj sudbini Mileve Marić Ajnštajn, njenom neprepoznatom i nepriznatom naučnom radu, o njenoj feminističkoj borbi i svetlu koje je upalila na putu u budućnost , sve do mitova i maglovitih saznanja, te, na žalost, još uvek farsičnih „pobeda“ u našoj svakodnevici.

Sporedno, a važno

Od nepozorišnih događaja traga je ostavio i gest Poreske inspekcije, koja je zatvorila „Tremu“ baš uoči Pozorja (naavodno zbog 1600 dinara viška u kasi) … Niko, ama baš niko, nije poverovao da je gest bio slučajan i da se odnosio isključivo na poreski prekršaj. Sumnja se i nezvanično pominje nekoliko razloga: Broj 1: Borba unutar SNS između novosadskog i dva beogradska kandidata za premijera (ko je jači: novosadski koji interveniše da se kazna sprovede posle završetka Sterijinog, ili beogradski koji insistiraju da se „poštuje zakon“ i, kako rekoše, „kafančuga“ hitno zatvori): Broj 2: Novi Sad i upravnik SNP Stankov „kažnjeni“ zbog „Karmine burane“ u NS, a smatralo se da je BG prikladniji grad za ovaj spektakl; Broj 3: Borba između kafedžija . (P.S. U razlog broj 3 se najmanje sumnja!)

Događaj (prividno) sporedan, ostavio je posledice: Mesto susreta i rada pozorišnih poslenika iz zemlje i inostranstva onemogućeno je ne samo u „Tremi“ već i na terasi, delu zgrade koji pripada Srpskom narodnom pozorištu; zagrađivanjem prolaska kroz „Tremu“ zatvoren je požarni put za evakuaciju (srećom nije morao da se upotrebi), te onemogućen publici odlazak u toalet u tom delu zgrade…

Jedna velika, ozbiljna i za istoriju pozorišta na ovim prostorima jako važna vest obeležila je prvi Dan knjige – u okviru trodnevnog programa predstavljanja novih izdanja Sterijinog pozorja i izdanja drugih izdavačkih kuća – izašao je prvi tom Enciklopedije Srpskog narodnog pozorišta, najstarijeg našeg teatra, osnovanog u Novom Sadu 1861, odakle se kultura zrakasto proširila i do Beoograda i do Zagreba. Na prostoru nekadašnje SFRJ samo je, pre 50 godina, Hrvatsko narodno kazalište objavilo enciklopediju, i to, na žalost, samo jedno izdanje. Sada, u Novom Sadu imamo prvu enciklopediju koja se odnosi na pozorište na teritoriji Srbije. Redakcija ovog izdanja oformljena je još 1972. godine, sačinjen je Azbučnik i uz pomoć mnogobrojnih saradnika otpočela je obrada enciklopedijskih jedinica. Poslovi su početkom devedesetih godina obustavljeni, a rad je nastavljen 2011. godine u povodu proslave 150 godina ovog teatra, da bi ovog proleća bio publikovan prvi tom ovog izdanja. „”Posvećen je glumcima, rediteljima, piscima, scenografima, lektorima, publici i aplauzima koji su dizali zavesu ponovo posle naklona ozarenih aktera“.

Milivoje Mlađenović selektor ovogodisnjeg Sterijinog pozorja, koje se u Novom Sadu održavalo od 26. maja do 3. juna, pred publiku i žiri izneo je u takmičarskoj selekciji devet, a u netakmičarskoj međunarodnu selekciji „Krugovi“, tri predstave (dve iz Zagreba i jednu iz Skoplja).

Kokan Mladenovć (Foto: Autonomija)

Na pitanje (novinarke Biltena SP) – kako se odupreti, prevladati „vreme teskobe“, koje smo proživljavali i tokom devet dana Pozorja u ogledalu pozorišnih ostvarenja, prelomljenih, čitanih i gledanih kroz domaće drame – selektor Mlađenović je odgovorio: „Primećujete li da je teskobnost naše permanentno stanje već godinama? Da to osećanje sveta prožima naše živote i da mu se teško odupiru i najhrabriji? Strah za egzistenciju odvraća ljude od akcije, sputava i guži svaku ideju o promeni. Mladi, mudri i odvažni, jedini su spas.“

Spisak svih nagrada pogledajte ovde.

Branislava Opranović (Autonomija, foto: Sterijino pozorje)