Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever rekla je, govoreći o medijskim zakonima, da iako su neke stvari promenjene, „nisu na kraju svi zadovoljni donesenim zakonima i onim što će sada određivati medijski prostor“. „Ovo što se sad događa, čemu je sad otvoren put ovim zakonom je legalizacija, državna kontrola nad medijima ionako postoji u Srbiji, ovo je samo korak dalje, legalizacija te kontrole, tog pritiska“, kaže ona.

Procedura oko zakona je bila takva, kaže Sever, da se jednostavno „pogubi čovek“.

„Da nisam imala pomoć i asistenciju ljudi iz NUNS, shvatiti uopšte šta je predloženo, ko je povukao, ko je dodao… Ljudi iz NUNS rade detaljno na tome, hvala im na pomoći. Iako su bili pozvani na dodatne konsultacije, iako su neke stvari promenjene, nismo na kraju svi zadovoljni donesenim zakonima i onim što će sada određivati vaš medijski prostor“, kaže ona.

Prvo postoji, ističe, „to pitanje Telekoma“.

„Na ovaj način je zvanično legalizovano vlasništvo u medijima u Srbiji. Znamo da je taj ‘captured media’ izrazito naglašen u vašem društvu, uticaj vladajućih struktura na mejnstrim medije, državno oglašavanje, zaista je rezultiralo velikim udarom na medijski pluralizam, nezavisnost medija. Ovo što se sad događa, čemu je sad otvoren put ovim zakonom je legalizacija, državna kontrola nad medijima ionako postoji u Srbiji, ovo je samo korak dalje, legalizacija te kontrole, tog pritiska“, kaže ona.

Žao joj je, kaže, da „zastupnici u Skupštini nisu to prepoznali“.

„Nisu prihvatili predlog da se izbrišu članovi gde se Telekomu dozvoljava da ima vlasništvo. Vole da se porede sa evropskim političarima, a ovo je neuporedivo na evropskom nivou. Odluka je novi oblik kategorija, zarobljavanja medija i uticaja državne strukture na medije. Druge odredbe koje mi je takođe žao što u Skupštini nisu shvatili da je nužna sudska i građanska kontrola nad REM i nad postupcima žalbi građana i organizacija“, ističe ona.

Prema njenim rečima, u jednoj od prošlih godina, „od 85 pritužbi REM, rešene su samo tri“.

„Svesni ste toga i dobro znate koliki je ‘neuticaj’ REM, kakve posledice ima na vaše celo društvo. Pitanje kontrole kampanja, izbornih kampanja, kriterijuma metodologija na osnovu kojih bi REM morao pratiti izveštavanja medija tokom izbornih kampanja… U proteklim kampanjama su svi jasno videli zbog čega je to potrebno, zbog čega je izostanak takve kontrole poguban na pluralizam i demokratiju, u svakoj, a pogotovo u vašoj i našim zemljama“, kaže ona.

Prokomentarisala je izjavu premijerke Brnabić da „možda nešto nije razumela“.

„Ja često neke stvari ne razumem, ja sam novinarka, reporterka, novinarka HRT, ja nisam medijski stručnjak, nije mi problem reći da neke stvari nekad ne razumem, okružena sam zato divnim, pametnim ljudima, medijskim stručnjacima i znam da čitam. Poruka Brnabić da ja možda nešto nisam razumela je cinični komentar borbe poštenih ljudi u vašoj zemlji, a i mojih dragih i poštenih saradnika na evropskom nivou da ojačaju sistem u kome radite i poboljšanje slobodnih medija koje su građani zaslužili. Nije to moja zabava, to je nešto što su vaši građani i građanke zaslužili“, kaže.

Dodaje da „jako dobro razume“.

„Jer sam okružena ljudima koji znaju da mi objasne koja je namera vlasti i Ane Brnabić ovim zakonom, pokoriti i zarobiti ono malo slobodnog novinarstva što je u vašoj zemlji ostalo, to je loše za vaše građane i građane“, kaže.

Prema njenim rečima, kod nas se „evropske vrednosti uzimaju vrlo selektivno“.

„Ne uzima se sve i ne pokazuje se da je taj evropski put zaista nešto iskreno. Evropski put i ono što nalaže evropski zakon o medijskim slobodama, traži da se reši problem zloupotrebe državnih institucija, da se reši problem uplitanja države u medije i medijski prostor. Ovi zakoni to sigurno nisu osigurali. U najnovijem zakonu o slobodi medija na evropskom nivou, zahteva se ujednačeni pristup medijskom pluralizmu, zaštita korisnika od štetnog uticaja, smanjen rizik povezan sa uplitanjem države u uredničku slobodu, traži se da se osigura transparentna i pravedna raspodela novca na unutrašnjem nacionalnom tržištu. Ne bih baš rekla da zakonom kojim je jedna kompanija, Telekom, sada i zvanično legalizovala svoje vlasništvo u medijima, da je to sled nekakvih evropskih vrednosti. Uvek se poziva na neke primere vrlo selektivno, ne sagledava se uopšte slika. Da li smo ovim zakonom osigurali nezavisnost medija od upliva države, da li smo osigurali jačanje nezavisnosti REM, dve osnovne stvari koje su glavna ideja kada govorimo o pluralizmu medija i slobodi medija u EU“, rekla je ona.

Dodaje da „argumenti koje iznose predlagači da se slede evropske smernice nisu tačni“.

Podsetimo, Skupština Srbije usvojila je dva medijska zakona koja su bila na meti kritika novinarskih udruženja. Strukovna udruženja i deo opozicije protivili su se njihovom usvajanju zbog toga što se dozvoljava da vlasnik medija može biti privredno društvo koje je osnovala država.

(tekst i foto: N1)