Raspoloženje na okupljanju islandskog tabora koji se protivi EU tokom izborne noći je bilo vedro.

Čak i pre nego što su stigli prvi rezultati, bili su uvereni da će pobediti na referendumu o nastavku pristupnih pregovora sa Briselom.

„Pobedićemo„, rekla je Salma Bjork Enudotir, jedna od rukovodilaca kampanje „protiv“. Na kraju se pokazalo da je bila u pravu.

Kada su objavljeni prvi delimični rezultati, usledili su povici oduševljenja i skandiranje. Zvanični rezultat, potvrđen u nedelju oko 9.30 časova po lokalnom vremenu, već se satima mogao naslutiti.

Tesnom većinom od 52,8 prema 47,2 odsto, Islanđani su odbacili nove pregovore sa EU. To je poraz ne samo za islandsku vladu, koja je referendum postavila u središte svog mandata, već i za Evropsku uniju u celini, piše Politiko.

Interesovanje za glasanje bilo je veliko, a izlaznost je premašila onu sa poslednjih parlamentarnih izbora.

„Bilo je zadovoljstvo videti toliko ljudi koji su se aktivno uključili u ovu debatu. To je podiglo razgovor o EU i mestu Islanda u svetu na novi nivo“, rekla je premijerka Kristin Mjol Frostadotir nakon što je glasala.

Bez obzira na ishod, Frostadotir je rekla da će „biti zadovoljna rezultatom“. Sada, međutim, mora da prizna da je tabor „protiv“ uspeo da mobiliše više birača od njenog – i da se strategija njene vlade, prema kojoj je najpre trebalo obezbediti navodno lakše „da“ na preliminarnom referendumu, nije isplatila.

Na kraju se pokazalo da je skepticizam Islanđana prema čak i ovako malom koraku ka EU bio previše snažan.

„Jednostavno ima previše nepoznanica. Nemam poverenja„, rekao je jedan od birača koji je glasao protiv. 

Tabor „protiv“ znao je kako direktno da se obrati dugogodišnjoj rezervisanosti koju mnogi Islanđani osećaju prema EU.

Kampanja se pre svega oslanjala na teme koje se nalaze u samom središtu nacionalnog identiteta zemlje. Jedna od njih je suverenitet – teško stečen tokom generacija i nešto čega, prema protivnicima članstva, Island ne bi trebalo ni u kojoj meri da se odrekne u korist Brisela. Druga je ribarstvo, koje je i dalje jedan od stubova islandske privrede.

Upozorenje da bi članstvo značilo gubitak kontrole nad ribolovnim kvotama i obavezu da se islandske vode otvore stranim kompanijama bilo je jedan od temelja kampanje „protiv“, a mnogi birači upravo su to navodili kao razlog za odbacivanje pregovora.

Argumenti tabora „za“ – da Island kao član Evropskog ekonomskog prostora već mora da usvaja mnoga pravila na čije oblikovanje ne može da utiče ili da bi evro mogao da smanji izuzetno visoke troškove života u zemlji – nisu naišli na odjek. Bezbednosna dimenzija, koju je vlada navodila kao jedan od razloga za održavanje referenduma, takođe je ostala na margini debate.

„Za tabor ‘protiv’ sve se svelo na jedno pitanje: Islandsko ribarstvo i način na koji bi se ono uklopilo u Zajedničku ribarsku politiku, u kojoj se odluke dele sa još 27 zemalja„, kaže Halgrímur Odson, osnivač evropskog tink-tenka Evrópustraumar.

Signali iz EU uoči referenduma da je spremna na kompromis kada je reč o ribarstvu očigledno nisu uspeli da ubede birače. Jedan deo tabora „protiv“ nije verovao da bi Island mogao ravnopravno da se izbori za svoje interese za pregovaračkim stolom. Drugi deo se protivi članstvu iz principa, bez obzira na to šta bi eventualni sporazum o pristupanju sadržao.

U skladu s tim, ruralni delovi zemlje najsnažnije su se usprotivili novim pregovorima. Na severozapadu, području koje u velikoj meri zavisi od poljoprivrede i ribarstva, gotovo 63 odsto birača glasalo je protiv.

Samo su dve izborne jedinice u prestonici, Rejkjaviku, dale većinu opciji „za“, a čak je i tamo prednost bila manja nego što su pristalice očekivale.

Poslednja anketa pre glasanja takođe je ukazivala da su se naročito mlađi birači možda okrenuli protiv pristupnih pregovora. U junu je gotovo dve trećine ljudi uzrasta od 18 do 29 godina govorilo da će verovatno glasati „za“, dok je krajem avgusta taj udeo pao na samo 40 odsto.

„Strana ‘protiv’ predstavila je referendum kao da se već odlučuje o samom članstvu, a ne o nastavku pregovora„, kaže Maksimilijan Konrad, politikolog i stručnjak za EU sa Univerziteta Islanda u Rejkjaviku.

U Briselu je rezultat dočekan kao razočaranje. Približavanje Islanda članstvu poslalo bi svetu signal evropskog jedinstva, a u vreme napetosti između SAD i Evrope i sve većeg uticaja autoritarnih sila predvođenih Rusijom i Kinom, takav signal bio bi više nego dobrodošao.

Snažnije prisustvo EU na krajnjem severu Evrope ne bi imalo samo stvarnu geostratešku vrednost, već bi moglo da unese i novu energiju u trenutno usporene pregovore sa drugim zemljama kandidatima.

Međutim, to će ostati samo neostvarena mogućnost. Na Islandu bi pitanje članstva u EU sada moglo da bude skinuto sa dnevnog reda za čitavu jednu generaciju.

„Jedino što bi to moglo da promeni bio bi neki spoljni potres – recimo, promena sporazuma o Evropskom ekonomskom prostoru. Ali to je čista spekulacija„, smatra Odson.

Rejkjavik i Brisel će, uprkos tome, ostati blisko povezani. Vlada je pre referenduma najavila da će, u slučaju pobede opcije „protiv“, nastojati da produbi saradnju sa EU na druge načine.

(021.rs, foto: Pixabay)