Dok god Srbija bude zarobljena velikodržavnim projektom i dok bude gajila nameru da sve Srbe stavi u jednu državu, kao što je to bila namera u ratovima 90-ih godina, ona je kao država neuskladiva sa Evropom i evropskim vrednostima, rekla je u interjuu za N1 Sarajevo istoričarka i politikološkinja Latinka Perović.

“Nacionalizam je bio u Srbiji jedina tradicija, emanacija narodnog duha. On je mobilisao mase. To je taj projekat neprestanog širenja: Srbija je svuda gde žive Srbi. Srpstvo je povezano sa pravoslavljem. I u tom smislu su te granice vrlo ambivalentne i neodređene – s jedne strane one dekoncentrišu Srbiju na njen unutrašnji razvoj, a u isto vreme druge zastrašuju. I to je glavni razlog nepoverenja koje još uvek vlada na jugoslovenskom prostoru”, objašnjava Latinka Perović u intervjuu za N1 Sarajevo.

Dodaje da je čitava politika od 90-ih godina na vezi sa koncepcijom države koja obuhvata sve Srbe, a tu se, kako primjećuje, udružuje i verski element.

“U Srbiji imate jednu stranku koja dominira, koja drži institucije i neizbežno imamo situaciju da se to završi u ličnoj diktaturi, autokratskom režimu u kome o svemu odlučuje jedna partija i jedan čovek. To je ključno pitanje Srbije danas”, upozorava ona.

Dodaje da se postavlja pitanje koliko je Srbija uopšte htela Evropu, od moderne industrije do vladavine prava.

„U tom smislu, Srbija je uvek bila više okrenuta Rusiji nego Zapadu, a većinske elite su se formirale iz patrijarhalne kulture koja je modus operandi. Prozapadna elita je uvek imala manjinsku poziciju, ona se politički veoma teško artikuliše. I to su trendovi koji su se održali do danas“, navodi Latinka Perović.

Ona kaže da Vučić stvara iluziju da entitet Republika Srpska pripada više Srbiji nego Bosni i Hercegovini, što deluje destabilizujuće na region, jer je reč o politici koja je i dovela do ratova devedesetih godina prošlog veka.  

Latinka Perović smatra da je to politika koja vodi Srbiju ka unutrašnjem ruiniranju i istorijskom propadanju.

Kad je reč o zločinu počinjenom u Srebrenici, ona podseća da u svetu postoji jedinstvena kvalifikacija  da je reč o genocidu.

“Imate dva međunarodna suda koja su donela presude. Imate međunarodnu demokratsku javnost koja to osuđuje kao najveći zločin počinjen u Evropi nakon Drugog svetskog rata. I razmišljam – da li Srbija shvata koliko se ona poricanjem izoluje od sveta, koliko ide mimo sveta dok poriče evidentne činjenice”, navodi ona.

Prema njenim rečima, od činjenja zločina danas je gore poricanje tog zločina.

„Onaj ko nije spreman da u društvu preuzme odgovornost za to i da kaže: mi to jesmo učinili ili u naše ime je učinjeno, mi se sa tim moramo eklatantno rastati. Ne samo zbog drugih nego zbog sebe, zbog svoje perspektive, kao civilizovanog, kulturnog, humanog društva. Mislim da je to veoma opasno. Pokušavate da držite društvo u jednoj zabludi da vi niste učinili nešto za šta vam svi u svetu kažu: jeste, vi ste odgovorni i od vas očekujemo da to priznate i da napravite zaokret, da nam date dokaze da ste tu politiku napustili“, ocenjuje Latinka Perović.

Ipak smatra da se u svim ovim nezavisnim državama proizišlim iz Jugoslavije događaju vrlo važna kretanja, koja su i generacijska, jer dolaze od mladih ljudi.

“Jako verujem u tu unutrašnju mobilizaciju energija i ljudskih rezervi, to je za mene put evropeizacije svih tih zemalja. Vrlo je značajno da je Evropska unija otvorila vrata svim tim zemljama, da je dala merila i ogromna sredstva, ali ja bih ipak rekla da je težište na ljudima koji žive u tim zemljama, i da oni moraju da nađu način da pronađu mogućnost života da ostanu tu, a ne da iseljavaju”, poručuje Latinka Perović.

Navela je još da se cela kritika Jugoslavije danas svela na kritiku represije i zabrana, a u svim republikama zajedničke države smo imali kulturni procvat, ekonomski i tehnološki razvoj, otvorenost prema svetu.

(Autonomija, foto: screenshot N1 BiH)