Nakon rešavanja statusa Kosova, nedostajaće jedan odgovor. Odnosno, kako može od osam federalnih jedinica bivše Jugoslavije da postoji sedam odgovora? Jedan odgovor nedostaje, a to je Vojvodina. Kako će taj odgovor glasiti, to zavisi od nas. Ovom prilikom želim da podsetim da je Kosovo u sastav Srbije ušlo 1912. godine, a Vojvodina 2006. godine. Vojvodina je 1918. godine ušla u Kraljevinu Slovenaca, Hrvata i Srba (SHS) sa svojom teritorijom, autonomijom, svojim stanovništvom i svojom privredom.
Od tada pa do prošle godine, Vojvodina je bila u sastavu raznih Jugoslavija, kao i Državne zajednice Srbije i Crne Gore, ali nikada u sastavu nezavisne Srbije. Dalje, pre ulaska u Kraljevinu SHS, Srbija je bila nezavisna država svega 36 godina, dok je pre toga uvek bila pod okupatorom, a posle toga uvek u nekoj zajednici.
Nezavisnu Srbiju nije napravio ni Karađorđe niti neki drugi junak, već Milo Đukanović, koji je organizovao uspešan referendum o nezavisnosti Crne Gore. S druge strane, stanovništvo Srbije na okupu drži (komesar EU) Oli Ren, koji našim građanima ne da vizne olakšice, jer bi u suprotnom svi pobegli iz ovog “raja”. Svi mi koje ste vi uputili u Skupštinu Srbije da se borimo za poslednje tragove zdravog razuma trudimo se koliko god možemo da govorimo jezikom koji i ostatak planete razume, a ne samo oni koji sede u toj sali i oni koji ih slede.
Nekada smo u svim školama učili – stariji se sećaju, a ni mladima neće biti na odmet da znaju – da je naš ustav jedinstven u svetu, jer u njemu postoji klauzula po kojoj niko ne može da potpiše kapitulaciju, niti ima pravo da napusti ijedan deo teritorije Jugoslavije, i to je bio jedan od najvažnijih članova Ustava; u ovom ustavu, koji je pravljen tako kako je pravljen, tih klauzula nema. Nema klauzule po kojoj se tačno zna kolika je Srbija, da li ste to znali? U stvari, sve igre oko donošenja i sprovođenja ustava i oko statusa Kosova zapravo su samo uvod u privatizaciju EPS-a, NIS-a i vojne imovine, pri čemu je vrlo izvesna još jedna od pljački Vojvodine.
Pitanje Kosova se, dakle, forsira da bi se skrenula pažnja sa onoga što se stvarno dešava u zemlji privatizacije NIS-a, EPS-a i vojne imovine. Istovremeno, u Srbiji ne postoji jedna nego dve vlade Srbije, koje funkcionišu kao interesne grupe koje su sklopile koalicioni sporazum da bi između sebe podelile sredstva dobijena privatizacijom EPS-a, NIS-a i vojne imovine.
Prvu vladu vodi Vojislav Koštunica, a drugu Božidar Đelić. Oni jedni druge ne obaveštavaju šta rade. Dalje, novac koji može biti oduzet Vojvodini putem koncesije na put koji ide njenom teritorijom odgovara protivvrednosti 90.000 novih radnih mesta, što bi minimiziralo, ako ne i potpuno uklonilo, problem nezaposlenosti u mnogim gradovima Vojvodine.
Zato krećemo u kampanju za vraćanje svega što je oduzeto Vojvodini. Do sada nismo dovoljno glasno zahtevali ono što je naše. Sada hoćemo! I samo od nas zavisi koliko ćemo glasni biti.

(Slobodna Vojvodina)