Skip to main content

Milan Antonijević: Država će nas ostaviti da se davimo u moru kolektivne krivice

Građani 13. jun 2021.
3 min čitanja

Očigledno smo odustali od dugog i bolnog procesa koji se zove suočavanje sa prošlošću, izjavio je u intervjuu FoNetu pravnik Milan Antonijević, osvrćući se na reakcije povodom presude Ratku Mladiću, i procenio „da će nas država ostaviti da se davimo u moru kolektivne krivice u čemu niko, naročito ne mladi, ne zaslužuje da živi“.

On je u 150. izdanju serijala Kvaka 23, obrazložio da pravosnažna presuda Mladiću na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti tokom rata u BiH, ne samo da nije tema u Srbiji, već je i kroz malobrojne reakcije jasno da se skreće sa glavne teme.

Kako je rekao novinarki Danici Vučenić, tumačenjima da je „osuđen srpski narod“ skida se krivica sa osuđenih za ratne zločine, kao i sa onih koji i dalje žive u Srbiji, a mogli bi da budu i optuženi i osuđeni „da nam je Tužilaštvo za ratne zločine aktivnije“.

Istovremeno, stavom o kolektivnoj krivici „zastrašuju se svi koji su ikad prešli granicu sa Bosnom u vreme ratnih sukoba, bili učesnici rata ili živeli na ratnom području, da bi mogli odgovarati za ratne zločine, što nije tačno“, ocenio je Antonijević.

On smatra da je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc u pravu kada kaže da su „glorifikacija genocida i Mladića poslednji čin genocida“.

Sa iskustvom bavljenja humanitarnim pravom, Antonijević poručuje da „ovaj poslednji čin zaslužuje analitičnost, a ne političnost i zloupotrebu zarad sitnog dnevnog interesa i rejtinga“.

Kako je naglasio, „ovo je pitanje budućnosti Srbije, regiona i individualne odgovornosti koja konačno mora da zavlada, ne samo kada su u pitanju ratni zločini, već i kada je reč o organizovanom kriminalu i korupciji“.

Sve više se prelazi u kolektivizam i zaklanjanje iza naroda, zbog čega mnogo ljudi „uživa u nekažnjivosti“, primetio je Antonijević.

Kao primer zloupotrebe sa elementima krivičnog dela, u kontekstu presude Mladiću, označio je pretnje smrću bivšem predsedniku Srbije Borisu Tadiću.

One su počele paralaleno sa ocenama Aleksandra Vučića i drugih na vlasti, uočio je Antonijević i naglasio da Tadić zaslužuje zaštitu države za „koju je radio sarađujući sa Haškim tribunalom i koja je tada poznavala podelu vlasti“.

Podseća da je država i u prošlosti imala ambivalentan odnos prema Haškom tribunalu jer je, „s jedne strane izručivala optužene, a na drugoj strani pokušavala to da minimizira, šaljući nejasne poruke u javnost“.

Antonijević žali zbog toga što niko nije odgovarao za ratno huškanje i retoriku u Srbiji i u Bosni, „gde su se i dešavali strašni sukobi koje mi, sedeći u Beogradu, Kragujevcu ili Nišu, nismo ni mogli da pojmimo“.

Prema njegovom stavu, odnosom države prema ratnim zločinima, zločincima i pogrešnim porukama koje slušamo 30 godina „ukradeno je naše vreme“.

Kao što je ukradeno i time što se Mladić godinama skrivao od pravde, uz pomoć države i ustupanjem državnih resursa koji su mu bili na raspolaganju i tokom suđenja u Hagu, ocenio je Antonijević.

Na drugoj strani, on bi voleo da sazna kakva je bila saradnja Srbije sa sudom u Hagu u slučajevima koji se danas ovde uzimaju kao primer „selektivne pravde“, poput Nasera Orića i Ante Gotovine“, i koliko je „dokaza iz Srbije dato za sve ono što je stavljeno na teret Gotovini i drugima iz Hrvatske“.

„Ako Srbija nije uradila sve, a imala je podatke, postavlja se pitanje zašto naša država nije učinila napor da te optužnice ostanu na snazi kako bi se došlo do pravnosnažne presude“, predočio je Antonijević.

Kako je rekao, „možda čemo jednog dana, otvaranjem dosijea za 30 ili 50 godina, saznati da li je zvanična politika bila da mi, s jedne strane, pokušavamo da uradimo nemoguće i odbranimo i one koji su počinili genocid i ratne zločine, a s druge strane, da nismo dali dovoljno dokaza da oni, zbog kojih prozivamo sud u Hagu, budu pravosnažno osuđeni“.

Povodom zahteva za izručenje Vjerice Radete i Petra Jojića, članova SRS, koji se terete za nepoštovanje Suda u Hagu i uticaj na svedoke, Antonijević je „uveren da Serž Bramerc ne bi pred Srbiju stavio zahtev koji nije u skladu sa onim što je Srbija potpisala u kontekstu saradnje sa Haškim tribunalom“.

„Ovdašnje vlasti pokušavaju da kupe vreme, politizujući celu tu priču“, ocenio je on i dodao da nije siguran da li je odbijanje Aleksandra Vučića da izruči radikale povezano i sa nedavnim samohvalasinjem predsednika da „nikada nikog, za razliku od prethodnika, nije izručio međunarodnom sudu“.

Takvo ponašanje vraća zemlju „u mulj i glib“ sa sličnim posledicama koje smo trpeli nekad „dok smo bezuspešno tragali za Ratkom Mladićem godinama“, ukazao je Antonijević.

„Kao i tih godina kada su nam zaustavljene evropske integracije“, upozorava da to „može da se dogodi i sada, jer i ovako Srbija nije šampion u poglavlju 23 koje obuhvata i saradnju sa Hagom i na nivou tužilaštva, ali i na nivou obaveze Srbije, kada je reč o izručenju“.

Uprkos svemu, ne misli da je „pomirenje u regionu propalo“ i naglašava da za suočavanje i istinu nikada nije kasno, naročito jer ratni zločini ne zastarevaju.

Da bi se to dogodilo u Srbiji i u regionu, pretpostavka su odgovorni političari koji imaju viziju, što će se možda jednom i dogoditi, zaključio je Antonijević.

(FoNet, foto: N1)