Dokumentarac postavljen na internet koji govori o nevidljivoj deci Ugande i nesposobnosti međunarodne zajednice da uhapsi ratnog kriminalca i decoubicu Džozefa Konija je za samo tri dana videlo preko 40 miliona ljudi. Film je podelio javnost, dok jedni smatraju da je on na efektan način uspeo da privuče pažnju neinformisane javnosti na problem regrutovanja dece u sukobima u Africi drugi kažu da se radi o visokobudžetnoj manipulaciji, smišljenoj da donose što više novca američkoj organizaciji

Video pod nazivom KONY 2012. je objavila američka neprofitna organizacija Invisible Children koja takođe ima kancelarije na severu Ugande, gde je Konijeva  Božija armija otpora (LRA) više od dve decenije sprovodila teror. Koni, koji je započeo oružani konflikt protiv vlade Ugande krajem 80-ih, je optužen 2005. pred Međunarodnim sudom pravde za otmice dece i njihovo regrutovanje u LRA. On se u međuvremenu proglasio božjim predstavnikom i mistikom, za koga se veruje da ima najmanje 60 žena i da on i najviši zapovednici biraju supruge među devojčicama koje zarobe.

Film počinje rečenicom “Ništa nije toliko moćno kao ideja čije će vreme doći” i opisuje život dece vojnika u konfliktima u Africi i patnju kroz koju prolaze. Narator filma, Džejson Rasel, posetio je pre 10 godina Ugandu, gde je upoznao dečaka koji je na silu regrutovan u Konijevu armiju i koji je prošao kroz užasno iskustvo gledajući ubistvo svog brata. Rasel je tada dečaku obećao da će skrenuti pažnju svetske javnosti na zlodela koja Koni čini, a ovaj dokumentarni film emitovala je i nacionalna televizija u Australiji.

Na svom sajtu, organizacija Invisible Children je saopštila da koristi “film, kreativnost i društvenu akciju sa ciljem zaustavljanja regrutacije dece od strane pobunjenika Džozefa Konija i u svrhu ponovnog uspostavljanja mira i prosperiteta u centralnoj Africi”.

Međutim, grupa se uprkos veoma efektnom dokumentarnom filmu, koji se brzinom svetlosti raširio po društvenim mrežama, našla pod salvom kritika jer navodno priziva američku intervenciju u Africi i troši velike količine novca od donatora na filmove i plate za zaposlene.

U filmu se takođe tvrdi da će organizacija obezbediti fondove za 100 američkih vojnih savetnika koji će biti poslati da obučavaju afričke vojske za hvatanje Konija.

„Sugestija da je odgovor još više vojnih akcija je prosto pogrešna“, kaže Havije Šozi, uticajni bloger iz Ugande. „Da li su oni mislili o posledicama? Time što Konija čine ‘poznatim‘ će ga samo ojačati. Pozivanjem na koncentraciju još više američkih trupa bi ga moglo uplašiti i naterati da regrutuje još više dece, ili da krene u ofanzivu“.

Rosebel Kagumire, uganđanski novinar specijalizovan za ratne teme kaže: „Ovaj film govori o Ugandi od pre šest ili sedam godina, što nema veze sa situacijom danas. To je veoma neodgovorno“

Džejkov Akaje, čija tragična priča o detetu primoranom da nosi pušku se nalazi u centru ovog filma, je stao u odbranu ovog dokumentarca i njegovih tvoraca. Region u okolini grada Gulu u kojem Akaje danas živi je relativno miran a pobunjenici koji su kidnapovali i ubili njegovog brata 2002. su pobegli van granica Ugande zajedno sa svojim liderom, zloglasnim Konijem, u šume Demokratske Republike Kongo i Centralnoafričke Republike.

Akaje odbacuje kritike koje su došle iz Ugande i širom sveta da je američki film zastareo i irelevantan.

“Nije kasno, jer se sukobi i patnja i dalje dešavaju”, kaže za Guardian Akaje (21) u telefonskom intervjuu iz Kampale gde studira pravo.

“Sve do sada, rat koji se ovde odvijao je bio tihi rat. Ljudi nisu znali ništa o njemu. Danas ono što se dešavalo u Guluu se i dalje događa u Centralnafričkoj Republici i Kongu. Šta je sa ljudima koji tamo pate? Da li treba da prođu kroz isto ono kroz šta smo mi prošli? Da li treba da vide sve ono što smo mi videli”?

KONY 2012. je postao iznenadni video hit širom sveta 25 godina nakon što je Koni osnovao svoje paravojne trupe i deceniju nakon vrhunca njegove vladavine terora u severnoj Ugandi.

Međutim kreatori filma iz organizacije Invisible Children su kritikovani od strane novinara u Ugandi i drugih humanitarnih agencija za samopromociju (u većem delu filma se pojavljuje osnivač organizacije Džejson Rasel i njegov mali sin Gevin) i traćenje fondova, kao i zbog koncentracije na problem koji se dramatično izmenio poslednjih godina.

U odgovoru na te kritike organizacija Invisible Children je saopštila da troši 80,46 procenata svojih fondova na programe sa ciljem unapređenja  svoje misije i da je za svoj rad dobila najbolje ocene. Grupa kaže da je kampanja KONY 2012. poziv američkim liderima da pomognu u otklanjaju prepreka za Konijevo hapšenje u državama gde on sada operiše.

“Kampanja se zalaže za mere šire pomoći zajednicima koje su ugrožene napadima LRA, kao i za dodatnu finansijsku pomoć programima koji imaju za cilj spašavanje dece vojnika iz ruku pobunjenika i njihovo vraćanje svojim porodicama”.

Iako se smatra da je LRA proteklih godina uzgubila svoju raniju moć, nakon što su brojni pobunjenički komandanti ubijeni u borbama, Koni je izbegao hapšenje i nije viđen u javnosti od 2006. godine.

Prošlog oktobra je američki predsednik Barak Obama saopštio da je rasporedio 100 “pripadnika američkih trupa obučenih za borbu” u Ugandu kako bi pomogli u borbama protiv LRA.  Dva meseca kasnije američke snage su se stacionirale i u Centralnoafričkoj Republici, gde traže njegove podanike.

Pojmovi Uganda i Invisible Children su se u sredi i četvrtak našli među 10 najtraženijih reči i svetskih trendova na mreži Twitter. Akciju su podržale i brojne slavne osobe, a na privođenje pravdi Džozefa Konija pozvao je i reper P Diddy napisavši: “Dragi Džozefe, pomoći ću ti da postaneš slavan. Zaustavićemo te. Neka svih šest miliona ljudi koji me prate prenese ovu poruku”.

(E-novine)