Pet dana Kristina Demeter Filipčev bila je ispred opštine Bečej i štrajkovala glađu. Iva Hromiš sa njom je u ovom radikalnom potezu učestvovala nešto kraće zbog zdravstvenog stanja. Dani su prolazili uobičajeno za lokalno stanovništvo, ali za majke u štrajku dani su prolazili – čekajući odgovora nadležnih institucija.

Sve je počelo štrajkom upozorenja, kada su nadležnima nagovestile da će preduzeti radikalni potez, ukoliko ne bude konkretnog pomaka u vezi sa njihovim zahtevom. Koji glasi: Da im se refundiraju putni troškovi za prevoz dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju od kuće do škole i nazad.

Na taj zahtev, naime, iz opštine je prethodno stigla odbijenica.

Ovaj spor sa lokalnom samoupravom Iva i Kristina već nekoliko meseci pokušavaju da razreše upravo oko pitanja odgovornosti za ostvarenje zakonom zagarantovanih prava dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

„Ako se automatski isplaćuju pratiocima putni troškovi, pa gde smo onda mi u svemu tome? Mislim, izgovora je puno. Ako hoće, taj radi kako treba. Ako neće, taj ima izgovore za sve što mu se neće“, rekla je Iva Hromiš.

Upozorenje majki i potraga za nadležnima

Neko vreme majke su provele ispred opštine, a potom odlučuju da će da potraže nadležne unutar opštine, odmah pri ulasku obezbeđenje ih nije puštalo, a potom one same odlaze do kancelarije. Tražile su predsednika opštine, nije bio tu. U kancelariji je zatečen predsednikov zamenik Dane Mandić, on je baš tad imao sastanke za nadolazeću manifestaciju “Bečej noću”, te je zamolio dve majke da sačekaju, a kasnije je usledio i razgovor.

Razgovor, međutim, nije doneo konkretne zaključke.

„Rečeno nam je da će videti šta može da se uradi, ali nije precizirano ni kada ni na koji način. Ukoliko do ponedeljka ne bude pomaka, stupamo u štrajk glađu, a do 18. juna podnosimo tužbu Upravnom sudu“, rekla je Kristina za Webinfo.

Prvi dan: Početak štrajka

Ponedeljak, devet ujutru, one dolaze ispred opštine Bečej i saopštavaju da su zahtevi isti. Mnoštvo medija je bilo prisutno da izvesti o ovom potezu dve majke.

Bio je tu i Veran Matić, predsednik upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM).

Dan pre, u privatnoj poruci Veran je napisao: „Biću u 9 u Bečeju sutra i treba solidarnost“.

Njegovo prisustvo Kristini je mnogo značilo, s obzirom na to da je i sama novinarka.

Ponovo ulaze u zgradu opštine, kako bi ponovo pokušale da porazgovaraju sa nadležnima, iako je radno vreme nikoga od izvršne vlasti u tom trenutku nije bilo na radnom mestu.

Portir Kristini Demeter Filipčev daje slušalicu, kako bi ona porazgovarala sa nekim iz opštine, taj neko rekao je: Sastanak sutra u 13 sati.

Majke u međuvremenu saznaju da su se svi nadležni iz opštine uputili u Beograd, s obzirom da to da je taj dan opština Bečej proglašena za Nacionalnu prestonicu mladih za 2027. godinu, ali u gradu su nakon saopštavanja te informacije viđeni predstavnici Kancelarije za mlade, kao i predstavnik lokalnog udruženja koji je bio na samom događaju u Beogradu. Dakle, po svemu sudeći biće da se krenulo kasnije na ceremoniju.

Iva je iz automobila donela dve narandžaste stolice na rasklapanje i to je bio znak da će se one ovde zaista i zadržati i da se problem neće tako lako rešiti.

Igrokaz predsednika opštine

Nešto posle 14 časova predsednik opštine priređuje svojevrstan igrokaz, ako pitate majke, dok on to naziva razgovorom.

Razgovor je izgledao tako što je prvi čovek opštine Vuk Radojević izašao iz zgrade opštine sa okačenim bubicama na sakou, u pratnji nekoliko kamera i dve ženske osobe koje se nisu se predstavile ali su držale mikrofone.

Tada je došlo do rasprave sa majkama, a Radojević ih je pozvao da prekinu štrajk glađu, a pre svega jer je Iva Hromiš trudna. Tako je priča ove dve majke dospela i do režimskih tabloida.

One uveče odlaze kući kako bi bile sa svojim porodicama.

Drugi dan: Protest podrške i prekid štrajka jedne od majki

Ponovo u devet ujutru majke su bile ispred opštine, vidno uzrujane zbog sinoćnog “razgovora” sa predsednikom opštine. Kristina je za medije izjavila da se oseća dobro i snažno.

Građani su najavili i protest podrške njihovom zahtevu retroaktivne refundacije troškova prevoza njihove dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju. U toku dana posetila ih je i Dijana Hrka, majka Stefana Hrke koji je poginuo u padu nadstrešnice na žlezničkoj stanici u Novom Sadu. Zajedno sa njom ušle su u zgradu opštine. Opet nije došlo do razgovora sa nadležnima.

„Majkama mora da se pomogne, moramo da se držimo zajedno. Majke su stub svega. Meni je žao što danas nisu došle mame iz Bečeja i okolnih mesta da podrže ove dve mame. Malo sam, iskreno, razočarana, jer mi smo sve vreme ovde. Njih nema, znam da svi imaju obaveze, ali mogu mame da se dogovore pa da dođu bar na pola sata da dežuraju sa ovim mamama. Nije lepo da ih ostavimo same. Žao mi je što se niko iz opštine nije obraćao danas tim mamama. Kao da one ne postoje“, navela je Hrka.

Na skupu podrške govorili su pored Kristine i Dijane Hrke još i Milan Bokun iz lokalne opozicije i Marija Srdić iz Građanskog pokreta Bravo.

Kristina je tada na skupu bila veoma kratka i jasna, zatražila je ostavku predsednika opštine Vuk Radojević, dok je Bokun najavio radikalizaciju, ukoliko za dva dana ne bude nikakvog pomaka u roku od dva dana.

Nakon skupa i delom na molbu Hrke pred okupljenima koji su pružali podršku, Iva Hromiš je odlučila da prekine štrajk glađu, ali i da ostane sa Kristinom u protestu, što znači celodnevni boravak ispred zgrade opštine Bečej.

Treći dan: Dobacivanje s prozora

Treći dan, sve isto, u jutarnjim časovima majke dolaze i ostaju ispred opštine.

Ivu i Kristinu posetio je tog jutra narodni poslanik Srđan Milivojević, kako bi im pružio podršku.

„Ima majki kojima je hrabrost drugo ime. Podrška čuvarkama savesti našeg društva i braniteljkama našeg dostojanstva, Ivi Hromiš i Kristini Demeter Filipčev, koje protestuju i štrajkuju glađu zbog odbijanja opštine Bečej da refundira troškove prevoza njihove dece do škole i nazad“, napisao je Milivojević na svojim društvenim mrežama.

U jednom trenutku jedan zaposleni iz opštine s prozora doziva Ivu kako bi joj saopštio da mu je iskočio čmičak na oku, jer se zamerio trudnici. Iva mu odgovara da nije zbog toga što se zamerio, već zato što je laže.

Tad je zaposleni rekao da su pronašli dva rešenja. Došao je do dve majke i upitao je Ivu koje rešenje ona predlaže. Iva mu nije ništa odgovorila.

Inače, zaposlena osoba iz opštine je pravnik, kažu majke.

Podnošenje tužbe

Majke uz pomoć advokata podnose tužbu Upravnom sudu protiv opštine Bečej zbog odbijanja retroaktivne refundacije troškova prevoza dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Kao i ranije, napominju da je na osnovu Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, Ustava Republike Srbije, lokalna samouprava dužna da obezbedi prevoz učenicima sa invaliditetom i smetnjama u razvoju i dodaju da to opština čini kada je reč o učenicima koji pohađaju specijalnu školu “Bratstvo”, te su još jednom istakle da traže jednake uslove za svoju decu, koja su učenici redovne škole.

Četvrti dan: Ivi lekari savetovali da odmara

Jutarnji časovi su, nešto posle devet, ispred opštine stoje samo stolice. Iva u pozivu govori kako čeka lekarski pregled.

Negde posle 11 sati javlja mi Kristina da je stigla. Ona je vozila Ivu do lekara, slošilo joj se, te je morala da odustane i od svakodnevnog boravka ispred opštine, kako bi sačuvala svoje zdravlje.

Kako kaže Kristina, iz opštine, kao i lokalne opozicije su stizale nezvanične informacije da se situacija rešava, pa joj je, kako kaže, čak i jedan funkcioner prišao i rekao: Na korak smo od rešenja.

Iako su građani i građanke Bečeja i prethodnih dana dolazili da obiđu dve majke, ovog dana je nekako bilo posebno. Čini se da je dosta više njih prišlo i javilo se, zastalo, nego inače.

U jednom trenutku Kristini prilazi građanka, kleknula je do nje, uhvatila je za ruku i rekla joj: Tvoj život obeležili su izazovi, otpor i istrajnost.

Radikalizacija

Kraj je radnog vremena u opštini, a rešenja i dalje nema, tako Kristina Demeter Filipčev odlučuje da će da radikalizuje svoj štrajk glađu, tako što će neprestano boraviti ispred opštine.

Kristina se čula sa suprugom: Samo da se ti sam snađeš s njima. Imaš tamo jednu jaknu, onu zelenu i jedno ćebe, imam ovde neki Ivin duks. Voli te tvoja žena još uvek.

Od najavljene radikalizacije lokalne opozicije nije bilo ništa.

Prilazi i dvoje stanovnika Bečeja koje Kristina lično ne poznaje, donose joj vodu sa elektrolitima, zastaju malo, ali ne zamaraju je, kratko su rekli: Moramo čuvati naše medije.

Prošlo je već neko vreme, ekipa Nove S je došla na teren, Kristina je tada za njih izjavila jednu dosta jaku rečenicu, s kojom je nekako i nagovestila da štrajk neće još dugo protrajati: Ne planiram da umrem zbog Srpske napredne stranke.

Dan odmiče, građani obilaze majku koja je radikalizovala štrajk glađu. Iz Doma zdravlja je niko nije obišao za sve ove dane boravka ispred opštine. Već je pao mrak, nekolicina ljudi je oko Kristine koja tera sve da odu kući, kako bi bar malo ostala sama.

Potom su okupljene građanke zabrinuto upitkivale: Hoćeš neki mekši jastuk? Kristina to odbija, jedino što joj je neophodno je eksterni punjač.

Noć, 22.55 časova, posmatraš kako funkcioniše grad i zaista svašta možeš da vidiš kada si u centru grada – pa i kako nasilnički motorima prolaze kroz pešačku zonu i kako nema nikoga da taj prekršaj sankcioniše.

Kristina je primetila i to da su u pojedinim kancelarijama preko noći upaljena svetla, a jedna od njih i kancelarija predsednika opštine.

Sad je već kasno, jedna građanka upita Kristinu: Hoćeš malo da odspavaš? Kristina na to odgovara: Pa kako kada ne zatvarate usta? A da odete malo u svoje krevete?

Nisu otišle u svoje krevete, ostale su još neko vreme sa njom.

Zapričalo se malo i o politici i različitim stavovima, a jedna kamera direktno baca pogled na ulaz u opštinu, srećom Kristina je saznala da svevideće oko ne čuje, samo snima.

Oko 4.30 je, Kristina uopšte nije spavala, taman kada je zadremala začule su se duvaljke za lišće i počeli su da trešte narodnjaci u kafiću preko puta.

Peti dan: Prekid štrajka

Novi dan, i dalje bez ikakvog odgovora nadležnih ima li rešenja. Kristina vidno umorna. Dan je izuzetno vruć. Tokom jutra govorila je da je dobro, u jednom trenutku joj se slošilo, pozvala je hitnu. Rekli su joj da ona dođe do njih.

Na nagovor supruga, odučuje da prekine štrajk glađu.

„Prekidam štrajk na insistiranje supruga jer sin Ivan sve teže podnosi moj izostanak i postoji opasnost da se i njegovo zdravstveno stanje pogorša, nedostajem i drugom sinu i čini mi se da nema smisla rizikovati život i zdravlje zbog SNS ideologije i politike koja je u filmskom maniru Šojića. Mi nismo iz istog filma. Zahvaljujem se svima koji su me podržali ali i onima koji nisu jer su mi samo pomogli da razrešim dilemu koju sam imala. Još jednom hvala svima i nadam se da ćemo se u budućnosti naći u nekom drugom lepšem filmu. Nadam se uskoro“, poručila je Kristina Demeter Filipčev.

Spakovala je stvari, sklopila stolice, zagrlila sve oko sebe i otišla svojoj kući.

Uglješa Surdučki (Autonomija)