RSE je utvrdio da se proruski narativi u Srbiji šire preko anonimnih naloga na društvenim mrežama i portala koji prenose njihov sadržaj, kao i državnih medija RT i Sputnjik. Ruski dopisnici u Srbiji političke događaje i proteste često predstavljaju kroz narative Kremlja o „obojenim revolucijama“ i stranom uplitanju.

Hiljade ljudi na Fejsbuku i Instagramu prati stranicu „Govorit Moskva„, čiji su gotovo jedini sadržaj obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina prevedena na srpski jezik.

U jednom od obraćanja koje je objavila stranica, Putin kaže da „milioni ljudi na Zapadu shvataju da ih (vlasti) vode ka pravoj duhovnoj katastrofi“.

Dok stranica svakodnevno objavljuje Putinove govore u kojima se opravdava invazija na Ukrajinu, veliča ruska vojska i kritikuje Zapad, podataka o tome ko stoji iza te stranice nema.

U Srbiji su aktivni i portali-agregatori, takođe nejasnog vlasništva, koji uglavnom ne proizvode originalan sadržaj, već samo prenose izveštaje ruskih medija.

Rusija u Srbiji ima i svoje zvanične državne medije.

Ruski mediji Sputnik i Rusija danas (Russia Today) rade neometano jer se Srbija nije usaglasila sa zapadnim sankcijama protiv Rusije nakon njene invazije na Ukrajinu.

Srbija je i nakon invazije nastavila da razvija saradnju sa Rusijom uprkos tome što je kandidatkinja za članstvo u EU.

U Srbiji rade i ruski novinari koji o domaćim događajima izvještavaju kroz narative bliske Kremlju, a njihovo izvještavanje u pojedinim slučajevima poklapa se i sa narativima vlasti u Srbiji.

Tomas Brej (Thomas Brey), predavač i bivši dugogodišnji šef regionalnog biroa Nemačke novinske agencije (DPA) za Jugoistočnu Evropu, u svojoj analizi iz 2025. posebno se bavio ulogom Srbije u širenju ruskih propagandnih narativa na Balkanu.

„Sve veće srpske novine i televizijski kanali, putem svojih digitalnih portala, takođe služe kao čvorišta za širenje srpsko-ruske propagande“, kaže u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa.

Sličnu ocenu dali su u izveštaju iz 2025. Reporteri bez granica ocenjujući da u Srbiji „cveta“ propaganda Rusije, posredstvom ruske državne televizije.

Ko stoji iza ‘Govorit Moskva’?

Stranicu „Govorit Moskva“ koja prenosi Putinova obraćanja na Fejsbuku prati više od 20 hiljada ljudi. Ista stranica na Instagramu ima oko 14 hiljada pratilaca.

Stranica na Fejsbuku napravljena je 2025, a prema dostupnim informacijama, administrator je iz Srbije.

Na stranici je navedeno i da je vodi nevladina organizacija, ali RSE nije pronašao organizaciju pod tim nazivom u javno dostupnom registru Agencije za privredne registre Srbije.

Isti sadržaj kao spomenuta stranica deli i profil „Sa vrha“ na kanalu Jutjub (Youtube) od 2024, ali takođe nije navedeno ko stoji iza tog profila.

Stranica „Govorit Moskva“ nosi isti naziv kao moskovski radio naklonjen politici Kremlja.

Glavni urednik ruskog radija je Roman Babajan koji obavlja više javnih funkcija u ruskim državnim institucijama i poznat je po podršci zvaničnoj politici Kremlja. Babajan je pod sankcijama Evropske unije od 2022.

EU u obrazloženju sankcija navodi da je širio antiukrajinsku propagandu i promovisao pozitivan stav prema akcijama ruskih separatista u ukrajinskom regionu Donbas.

Ni iz moskovskog radija, ni istoimene stranice „Govorit Moskva“, nisu odgovorili na upit RSE o tome postoje li veze između radija i stranice na društvenim mrežama sa Putinovim govorima.

Ruski narativi putem državnih medija i ‘agregatora’

Putinova obraćanja šire se na nešto drugačiji način u Srbiji i posredstvom ruskih medija koje finansira Rusija.

RT (nekadašnji Russia Today) i Sputnjik pod sankcijama su EU od 2022. i ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu.

EU je tada obustavila emitovanje programa Sputnjika i RT u EU „dok se agresija na Ukrajinu ne okonča i dok Ruska Federacija i njoj povezani mediji ne prestanu da sprovode dezinformacije i manipulaciju informacijama protiv EU i njenih država članica“.

Uprkos ovim sankcijama, „RT Balkan“ počeo je emitovanje onlajn sadržaja na srpskom jeziku u novembru 2022, osam meseci nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Zbog širenja kanala RT u Srbiji, stizala su upozorenja iz EU.

Bivši izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je, povodom otvaranja redakcije RT-a u Srbiji u novembru, na X-u napisao da je pokretanje tog kanala u Srbiji u suprotnosti sa evropskom spoljnom politikom.

‘Pravda Srbija’ deo mreže ruske kampanje dezinformacija u Evropi

Međutim, ne samo da se proruski narativi u Srbiji šire preko zvaničnih ruskih medija, već i preko portala-agregatora koji preuzimaju i redistribuiraju vesti iz drugih medija.

Jedan od njih je portal „Pravda Srbija“ koji nema originalni sadržaj, već uglavnom prenosi vesti Sputnika i RT-a.

Na sajtu ne postoje podaci o vlasništvu ili uredništvu, a sadržaje prenosi na više stranih jezika.

Generalni sekretarijat za nacionalnu odbranu i bezbednost Francuske označio je u izveštaju iz 2024. ovaj portal kao deo mreže „ruske kampanje dezinformacija velikih razmera u Evropi“.

„Glavni cilj ovog sadržaja izgleda da je izveštavanje o rusko-ukrajinskom sukobu kroz pozitivno predstavljanje ‘specijalne vojne operacije’ i omalovažavanje Ukrajine i njenog rukovodstva“, navodi se u izveštaju i dodaje da su portali na različitim jezicima počeli sa objavljivanjem 2023.

Na sajtu EU navodi se da čak i nakon što je mreža otkrivena, širenje sajtova „Pravde“ nije prestalo.

RSE nije dobio odgovor ovog portala o tome ko uređuje sajt i kako odgovaraju na ove navode.

Izveštaji o ‘mirnim protestima vlasti’ i ‘obojenoj revoluciji’

Narativi Kremlja vidljivi su i u izveštajima ruskih novinara koji borave u Srbiji.

RSE je analizirao neke od tih izveštaja za ruske medije pod kontrolom Kremlja.

U njima je primetno pozitivno izveštavanje o vlasti u Srbiji, dok se antivladini protesti stavljaju u kontekst „obojene revolucije“, odnosno aludira se da su proteste organizovale zapadne obaveštajne službe.

Neki od ovakvih izveštaja pojavili su se na sajtu ruskog lista Izvestija, čiju je distribuciju zabranila EU 2024. zbog promovisanja ruskog rata u Ukrajini.

Novinar Sergej Petrov je za ovaj sajt 2025. izvestio o provladinom skupu u Vranju, na jugu Srbije, da je bio „miran, za razliku od studentskih skupova koji su se održavali u Beogradu i brojnih drugih protesta“.

Vladajuća stranka organizovala je niz skupova kao reakciju na antivladine skupove u Srbiji u kojima se tražila odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Sa druge strane, u izveštaju o antivladinom skupu organizovanom u martu kod Rektorata beogradskog Univerziteta zbog upada policije u tu instituciju, Petrov je izvestio da je skup povezan sa „porazom studentske liste na lokalnim izborima“.

Ovakvo tumačenje događaja ispred Rektorata poklapa se sa izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je takođe skup doveo u vezi sa prethodno održanim lokalnim izborima u više mesta u Srbiji na kojima je pobedila vladajuća stranka.

Izbore je pratio niz incidenata koje je Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila kao neprihvatljive.

Petrov je na upit RSE o izveštavanju sa protesta rekao da radi kao frilenser i nije „uključen u uređivačke politike medija“ za koje izveštava.

O antivladinim protestima u Srbiji izveštavala je i Darija Grigorova, dopisnica Sveruske državne televizijske i radio-difuzne kompanije (VGTRK) koja je takođe od 2022. pod sankcijama EU.

Grigorovoj je Ukrajina zabranila ulaz 2016. godine na pet godina, što je izazvalo reagovanje i osudu Ministarstva spoljnih poslova u Rusiji.

Ona je takođe 2018. spomenuta u izveštaju Državne službe bezbednosti Letonije u kontekstu „širenja informacija koje pogoduju geopolitičkim interesima Rusije“.

U martu 2025. pratila je veliki studentski i antivladin skup sa kog je u video prenosu izvestila da su se mogli čuti slogani po ugledu na „Majdan“.

„Glavni simbol ovih protesta je crvena šaka, klasični simbol obojene revolucije“, navodi se u prilogu ukazujući na krvavu šaku kao simbol studentskih protesta u Srbiji.

Grigorova nije odgovorila na upit RSE o tome.

Protesti na Majdanu u Ukrajini 2014. godine su svrgnuli s vlasti ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, naklonjenog Moskvi, nakon što je odustao od planova za trgovinski sporazum s EU i umesto toga se okrenuo Rusiji. Kremlj ove događaje naziva obojenom revolucijom.

Sa druge strane, vlasti u Srbiji antivladine proteste nazivaju „obojenom revolucijom“, a ruske službe pridružuju se tim tvrdnjama.

Kome odgovaraju proruski narativi?

Prema oceni nemačkog novinara i predavača Tomasa Breja, proruski mediji, novinari, agregatori i stranice doprinose stvaranju „nerealnog pogleda na međunarodnu politiku“ koji pogoduje vlasti u Srbiji.

„Predstavljaju sledeću sliku sveta: svet kojim dominira Zapad se raspada i zamenjuje ga multipolarni poredak predvođen Rusijom i Kinom. Ističe se navodna superiornost ruskog političkog i društvenog sistema u odnosu na zapadni, sa Putinom kao ocem nacije na njegovom čelu“, navodi Brej.

On ističe da se proruska propaganda u Srbiji može prepoznati i u učvršćivanju narativa o Rusiji i Srbiji kao večitim žrtvama koje su navodno stalno nepravedno tretirane od strane ostatka sveta.

Ovi narativi se, prema njegovim rečima, šire neometano jer pogoduju režimu predsednika Aleksandra Vučića.

„Vučić održava svoju propagandnu mašineriju u pogonu kako bi Zapadu pokazao kakvo antizapadno raspoloženje može da podstakne u zemlji jednim pritiskom na dugme“, smatra on.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić našao se na listi „Predatori medijskih sloboda“ za 2025. godinu, u izveštaju organizacije Reporteri bez granica.

Na listi su bili 34 lidera ili entiteta sile koje, prema oceni te organizacije, povezuje „mržnja prema slobodi štampe“, kao i „ućutkivanje nezavisnih medijskih glasova“, te „gaženje prava na informacije“.

Evropska komisija je u izveštaju o proširenju za Srbiju 2025. ocenila da je okruženje za medije i njihovo slobodno, nezavisno i profesionalno delovanje „ograničeno“.

(Radio Slobodna Evropa, karikatura: Stups)