Dok Vašington razmatra uvođenje sankcija Međunarodnom krivičnom sudu zbog njegovog postupanja u vezi sa Izraelom, zakonodavci EU pozivaju Evropsku komisiju da zabrani evropskim firmama i bankama da primenjuju američke sankcije.

SAD su preduzele mere protiv devet sudija i četiri tužioca Suda nakon što je ta institucija sa sedištem u Hagu izdala nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

„Da bi zaštitila svoje vrednosti, (EU) mora da zaštiti Međunarodni krivični sud i ljude koji u njemu rade. To znači… aktiviranje blokirajućeg statuta“, rekao je za Politiko holandski evroposlanik Dirk Gotink iz Evropske narodne partije posle sastanka iza zatvorenih vrata odbora Evropskog parlamenta za ekonomiju.

Blokirajući statut je pravni mehanizam Unije za zaštitu evropskih kompanija i pojedinaca od negativnih posledica ekstrateritorijalne primene zakona i sankcija trećih zemalja.

Američke sankcije Međunarodnom krivičnom sudu stvorile bi brojne operativne probleme toj instituciji, poput isplate plata zaposlenima, pristupa uslugama IT i održavanja pritvorskih jedinica. Blokirajući statut bi mogao da zaštiti taj sud tako što bi sprečio evropske kompanije da poštuju američke sankcije.

Sud je juče posetio nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful i iskazao podršku. Njegova poseta bila je značajna s obzirom inače snažnu podršku Nemačke Izraelu.

Na zajedničkoj konferenciji sa Vadefulom holandski ministar spoljnih poslova Tom Berendsen nazvao je blokirajući statut „nuklearnom opcijom“, preneo je AP.

U ministarstvu su rekli za Politiko da je holandska vlada u kontaktu sa Komisijom kako bi se osiguralo da taj akt može brzo da se usvoji.

„U pitanju je da li ćemo biti demokratija u 21. veku. Da li će u Evropi postojati vladavina prava?“, rekao je francuski sudija Međunarodnog krivičnog suda Nikola Giju u odboru. „Nalazimo se između terorista Al Kaide i Daeša, a na istom spisku su neke kleptokrate i međunarodni trgovci drogom“, istakao je on.

Giju je jedan od 13 zvaničnika Međunarodnog krivičnog suda, uključujući predsednicu, Japanku Tomoko Akane, koji su pod sankcijama SAD.

Francuska socijalistkinja i predsedavajuća odboru za ekonomiju Oror Lalik rekla je da je ono što se dešava oko suda u Hagu veliki test za Evropu i takođe test političke volje EU. Ona je pozvala Komisiju da interveniše na najviše političkom nivou.

„Znamo da američka administracija funkcioniše samo uz jasne signale. Ono što nam je potrebno je vođstvo Komisije“, rekao je Gotink.

Holandski političar istakao je da je jedan od velikih problema preterano poštovanje sankcija Vašingtona od strane evropskih finansijskih firmi dodajući da banke u Evropi automatski primenjuju američke sankcije, bez ikakvih pitanja.

„Taj automatizam potiče iz vremena kada smo mislili da su nam Amerikanci i dalje stari prijatelji. Naravno, preuzimamo sankcije od Amerikanaca. Oni su oslobodili naš kontinent. Ali, to vreme je prošlo i moramo da prestanemo da automatski sledimo Stejt department imajući u vidu kakve se politike tamo trenutno kreiraju“, rekao je Gotink.

Glasovi evroposlanika stopili su se sa sve više glasova evropskih političara koji staju u odbranu suda sa 125 zemalja članica. 

(Beta/Autonomija)