Skip to main content

Janko Baljak: I dalje smo na ivici građanskog rata

Intervju 11. dec 2021.
6 min čitanja

Nema drugog načina osim da sa univerziteta krene pobuna. Profesori koji vaspitavaju mlade generacije su pasivni, uglavnom su komformisti, gledaju na te sitne interese sa ciljem ostvarivanja koristi unutar interesnih grupa kojima pripadaju, oni neće da se zameraju… Ali, vidite, iza svega toga stoji korupcija. Oni misle, ovako, ako ja sad nešto lanem, neću objaviti knjigu, neću dobiti članak u medijima, neću napredovati… Kažu ti: „Hajde, ćuti. Veži konja gde ti gazda kaže…“, kaže u ragovoru za Danas reditelj Janko Baljak, na temu ostavke koju je dao na mesta član Senata Univerziteta umetnosti i člana Umetničkog veća FDU, zbog imenovanja savetnice za medije predsednika Srbije Suzane Vasiljević za funkciju članice Umetničkog veća ovog fakulteta.

Tokom objašnjavanja tog poteza, koji je u delu javnosti okarakterisan kao necelovit zbog toga što nije dao otkaz na FDU gde predaje oblast koja se bavi dokumentarnim filmomo, već na mesta koja su beznačajna sa stanovišta uticaja ili gubljenja i žrtvovanja profesionalne i ekonomske egzistencije, Baljak kaže da je radeći na filmu o čuvenom reditelju Želimira Žilniku jasno video koliko je ovdašnje društvo malo napredovalo i malo slobode osvojilo.

– Jesu drugačije okolnosti u odnosu na vreme od pre 30, 50 godina, ali mi danas imamo privid slobode. Recimo, privid slobode koje nam daju društvene mreže. Mislimo da ćemo nekom svojom objavom na društvenim mrežama celom čovečanstvu obznaniti istinu. Ali, zapravo, ništa se nije promenilo. Žilnik je imao iste probleme pre 50 godina. Čovek na izmaku snage danas se suočava sa Jelenom Trivanom koja mu ne da da završi film. Pre pedeset godina partijski službenici, cenzori su mu isto to radili, a danas mu jedna Jelena Trivan brani i ponižava na takav način… Za mene je ogromna satisfakcija da se nikome ne sviđaš. Kad sam radio film o Vukovaru, sa Dragom Hedlom, najveća satisfakcija mi je bila da su me tada mrzeli i srpski i hrvatski nacionalisti. To je moralni kompas, nezavisno od filmske kritike.

Da je vlast u Srbiji autokratska nije više činjenica u procesu saznavanja. Naveliko je u gotovo svim birokatskim izveštajima EU Srbija prepoznata kao neslobodna zemlja, hibridnog režima. Međutim, ostavka koju ste podneli na te pozicije je od strane vaših kolega čini se više kritikovana i relativizovana nego pohvaljena kao hrabrost i istinski bunt. Kako razumete takvo ponašanje?

– Devedesetih su reakcije univerzitetske javnosti bile neuporedivo intezivnije. Univerzitet je bio centar otpora protiv režima Slobodana Miloševića. Ako govorimo o studentima, ja razumem njihovu pasivnost. Oni danas gledaju generacije svojih roditelja, profesora koji su prošli kroz ceo taj ciklus i koji su na kraju poraženi. Studenti sa pravom mogu da nam kažu da neće da prolaze kroz naše greške. I, to nam je kazna jer se nismo izborili za slobodu. Ali, ovi ekološki protesti u protekle dve nedelje su me ohrabrili. Video sam mlade, nove ljude. Moramo da shvatimo da kjudi odlaze iz Srbije iz ekonomskih razloga, ali ne samo ovde, već i u celom regionu je još veći problem to što mladi neće da žive u državama u kojima je korupcija nadvladala zdrav razum. Osećaju se neslobodnim i zato beže.

Videli smo subverziju dva mlada glumca na RTS koji su iskoristili trenutak prenosa uživo da pozovu na blokadu puteva i bunt protiv režima.

– Ta subverzija koju su napravili je fantastična. Kao i onaj čovek koji je iščupao kablove tokom prenosa konferencije Aleksandra Vučića. Genijalno. Nemam puno ideja ali mogu za 10 minuta da im zagorčam život. Uvode nas u sistem u kojem se svi ponašamo kao Prle i Tihi. Moramo da budemo subverzivni i otpisani. Ovaj moj gest ostavke je upravo takav, to sam uradio da bi me neko čuo i razumeo, da bih poslao poruku. Nema to nikakve veze sa ovim bednim mestima na fakultetu, i tu je Biljana Srbljanović u pravu. Ali, ne može Vlada da gura prst u oko univerzitetu na takav način da baš tu osobu imenuje. Da je neko drugi, u redu… Ima tu gomila njihovih likova koji meni ne smetaju. Suzana Vasiljević je, međutim, poslednjih deset godina propagandističko zlo koje pravi klipove Vučićeve na instagramu. Ona je Gebels ove države.

Nakon što je Vučić izašao u susret zahtevima pobune građana, dan posle je država, odnosno opština Vrača obrisala mural Ratku Mladiću zbog kojeg smo, takođe, videli kako država i huligani, s jedne strane, nasiljem brane mural, u odnosu na obične ljude i aktiviste.

– Osnovni je problem što Vučiću više ništa ne verujemo. On je pre 10 godina u jednom trenutku zazvučao tako da će raskinuti sa svojom genocidnom prošlošću. Da će biti sposoban za demokratski zaokret i da će nešto uraditi nakon vlasti Borisa Tadića, koja je bila daleko od idealne. Da je Tadićeva vlast nešto valjala, da se ne lažemo, Vučić ne bi došao na vlast. I ja sam bio „beli listić“ na izborima i ponosan sam na to, bez obzira što trpim sada posledice. Da ponovim, Vučiću više niko ništa ne veruje. On je sada odlučio da obriše mural zločincu, da povuče zakone, jer mu je tamo neko iz neke agencije za istraživanje javnog mnjenja rekao da spusti loptu, kako ne bi ugrozio rejting. Briši mural, vrati zakon…

Da li to onda nešto govori i o promenama u društvu, o građanima?

– U svakom slučaju je to bolje nego građanski rat. Mi smo se opasno bili približili tome. Ako je bilo kakvu lekciju naučio, ja to pozdravljam. Ali, problem je što njemu više niko ništa ne veruje. Mi sada pričamo o dva zakona, ali to je vrh ledenog brega koliko mi u društvu imamo problema.

Činjenica je i da građani ne bi izašli na ulicu da nije u pitanju, ako tako može da se kaže, neutralna tema, poput ekologije.

– Mislim da ljudi ne bi izašli da nije reč o neutralnoj temi. Dobar je tajming i dobra je tema. Siguran da mnogo više od ustanovljenih 14 odsto simpatizera SNS podržava proteste. Oko Rio Tinta ne bi smelo da bude bilo kakve rasprave, ne bismo smeli uopšte da pričamo o tim profiterima. Iza svega, naravno, stoji teška korupcija, koja je sveprisutna.

Da li onda mislite da se kod ljudi, u protekle dve nedelje, svest o toj sveprisutnosti korupcije razvila do tačke nakon koje više neće da trpe tu očiglednost?

– Ne znam koliko je ljudima to jasno. Oni rezonuju po principu fizičkog opstanka. Ekologija se tiče svih ljudi. Možeš da budeš verni fan Vučića i da umreš u tamo nekoj ekološkoj katastrofi. Rio Tinto je sarađivao sa Hitlerom, ostavili su pustoš svuda gde su bili… Ne možemo da pravimo referendum oko toga. Pravimo referendum po pitanju toga da li je zemlja okrugla.

Slažete li se sa ocenama da se Vučić uplašio? Označio je članove Vlade kao krivce.

– Dobro ga je videti pod pritiskom. Naravno da se uplašio i da je našao nekog krivca. Da nije on odgovoran. Vučić je okružen krivcima u svojoj vlasti, ministrima koji su bili saradnici mafije, jedino je on kao bezgrešan. Ali, ti ljudi nisu pali sa neba, on ih je postavio.

A, ljudi sa motkama i čekićima?

– I oni su sigurno njegovi ljudi. On sve vreme radi po principu – dobar, loš policajac. To funkcioniše ovako – Vučić pozove, recimo, Vladimira Đukanovića, i kaže mu da plasira javno izjavu o tome kako podržava Rio Tinto i kako namerava da pravi proteste podrške, a onda će on za pola sata da kaže kako je to glupo, kako je tu reč o mangupima u njihovim, naprednjačkim redovima.

Rekli ste da smo pre nedelju dana bili na ivici građanskog rata. Danas se čini kao da ta opasnost više ne postoji. Kako objašnjavate takav ishod i splet okolnosti?

– Mislim da smo mi i dalje na ivici građanskog rata. Ovo je samo kupovina vremena. Sledeća tema će još više podići ljude na noge.

Kako u tom kontekstu vidite reakciju Save Manojlovića koji više ne poziva na proteste i blokade puteva? Kaže da su ispunjeni zahtevi, kao i da samim tim nema razloga za dalje proteste. Je li to pošten pristup?

– To jeste pošten pristup. Ako si odgovoran političar, shvataš razmere svoje odgovornosti. Ljudi su hapšeni i prebijani zbog tvoje odluke da blokiraš puteve. U tom slučaju, ne možeš da budeš radikalni ekstremista i da pozoveš odmah na sledeću temu. Mislim da je to pametno i da je korak ispred Vučića. Vidim to kao šah partiju. Ne mislim da je Manojlović povukao loš potez. Dokazalo se kroz proteste „1od5 miliona“ da mi nismo znali na kraju zašto protestujemo. Izgubio se smisao. Ubrzo se više niko nije sećao krvave košulje Borka Stefanovića i nasilja, koji je bio uzrok demonstracija.

Oni koji treba da izađu na izbore, opozicija, nisu u stanju, dakle, da izvedu masovne i učinkovite proteste, a organizacije koje se bave ekologijom jesu.

– Meni je tužno da oni ne mogu da se dogovore.

Mislite da stranka Dragana Đilasa i, recimo, Ne davimo Beograd mogu da budu na istoj strani i u koloni?

– Mogu da budu na istom frontu. Može se naći zajednička linija. Ovako, ta svađa u opoziciji ljudima deluje odbijajuće.

Zbog čega je problem da se sukobljavaju stavovi unutar opozicije?

– Ne, to je odlično, ali mi ne živimo u normalnoj zemlji. To je zicer karta i spin koji Vučiću daju povod da celu stvar razvali. Ne treba biti toliko glup i naivan i davati mu tu priliku.

To znači da su glasači nezreli? Zašto bi bilo kome smetalo da se unutar opozicije sukobljavaju stavovi?

– Ovako kako su mediji postavljeni, loše je da se sukobljavaju. Ali, to je sad već stvar matematike. Jedna ili dve kolone… Kada vidiš njihove argumente, i jednih i drugih, vidiš da je to sve besmisleno, da je i dalje reč o sujeti.

(Danas)