Talas promena koji dolazi iz Budimpešte veoma je važan za Vojvodinu, posebno zato što nas očekuju izbori za nacionalne savete. Mnogi Mađari u Vojvodini, koji godinama nisu podržavali hegemoniju Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), ovo doživljavaju kao priliku da se uspostavi stvarni politički pluralizam unutar zajednice, ocenjuje u intervjuu za Autonomiju dekan Fakulteta za pravne i poslovne studije “dr Lazar Vrkatić” i nekdašnji predsednik Nacionalnog saveta Mađara.

Iako, kako kaže, sam nema političke ambicije, očekuje da će se u mađarskoj zajednici u Vojvodini upravo pod uticajem smene autokratske vlasti u Mađarskoj profilisati nove političke opcije.

“Verujem da će mnogo toga zavisiti od nove mađarske vlasti i politike koju će voditi Peter Mađar. On je već najavio da želi da promeni sistem podrške Mađarima van Mađarske, uključujući i Vojvodinu, kako bi raspodela sredstava bila transparentnija i manje politički dirigovana”, ukazao je naš sagovornik.

Može li SVM da politički preživi te promene, odnosno da se reformiše?

Može da preživi, ali mnogo zavisi od toga kakvi će se izazivači pojaviti. SVM dugo nije imao ozbiljnog protivnika. Ali, ako se pojavi dobro organizovana alternativa sa novim ljudima i slobodnijim medijskim prostorom, tada bi pozicija SVM-a mogla ozbiljno da se uzdrma.

Za nekakvu reformu SVM-a iznutra ne vidim gotovo nikakvu šansu, jer su mnogi ljudi odstranjeni iz te partije tokom prethodne decenije, a ostali su oni koji su prihvatili monokratsko vođenje, gde nikakva ni najblaža kritika nije bila dozvoljena. U takvoj struktruri nema potencijala za unutrašnje reforme. Tako da je puč nemoguć.

Međutim, mnogi vojvođanski Mađara to osećaju kao priliku i šansu da neke stvari menjaju i na političkoj sceni vojvođanskih Mađara jer se SVM ponašao kao filijala malo Fidesa, malo Srpske napredne stranke (SNS). Da li će se promene desiti promptno u narednih mesec, dva, i da budu temeljite, zavisi koliko će to biti prioritetno za Budimpeštu.

Nadam se da će svakako doći do toga da će se dosadašnji sistem raspodele tog novca relativno brzo menjati i da on neće doneti samo kozmetičke promene. Naime, taj sistem finansiranja bio je ključni alat za održavanje političke dominacije SVM-a. Ogromna sredstva su godinama usmeravana prema institucijama i medijima koji su služili popularizaciji politike Fidesa i mobilizaciji birača za SVM. Čak su i mediji čiji je osnivač Nacionalni savet Mađara, a koji pod kontrolom SVM-a, dobili milione evra samo u ovoj godini za takvu propaganadu.

Koliko je nezadovoljstvo unutar mađarske zajednice zaista veliko i u kojoj meri taj proces može biti ubrzan upravo kroz inicijative i pritisak zajednice?

U intelektualnim krugovima nezadovoljstvo je veoma vidljivo već godinama. Pisci, profesori i deo javnih ličnosti često su bili kritični prema hegemoniji SVM-a. Međutim, ne smemo zaboraviti da je SVM ipak imao značajnu podršku birača, ali ni to da je ta podrška građena u uslovima veoma ograničene medijske slobode. Postojalo je vrlo malo nezavisnih medija, a oni koji su opstajali bili su pod stalnim pritiscima i praktično bez pristupa finansiranju. Mnogi novinari koji danas rade u nezavisnim medijima prethodno su dobili otkaze u medijima pod kontrolom sistema. Ne možemo, ipak, reći da je SVM vladao ovim prostorom bez velike podrške, koja je ipak bila većinska.

Takođe, SVM je uživao i podrški vlada Mađarske i Srbije. Tako da u mađarskoj zajednici u Vojvodini imamo samo formalno višestranačje, pošto su se neke stranke ugasile, a ove koje su opstale su poptuno marginalizovane. I na toj sceni ovo prelivanje Tisinog talasa verovatno će probuditi ne samo aktere koji su marginalizovani, i koji se svakako spremaju za izbore, već i neke nove organizacije koje takođe najavljuju izbornu kampanju za Nacionalni savet.

Noćna mora za SVM

Da li je dovedena u pitanje koalicija SVM-a i SNS-a?

Za sada ne bih rekao. Mađarska i Srbija imaju veoma razvijene političke i ekonomske odnose i mislim da će vlada u Budimpešti želeti da ih očuva. Ali dugoročno, najveći problem za SVM mogao bi da bude gubitak političkih alata kojima je godinama održavao dominaciju — pre svega kontrolu nad finansijama i medijima. I jako puno zavisi od toga da li će se se dobro organizovati politička alternativa SVM-u. A pošto je SVM u ratu s mađarskim intelektualcima u Vojvodini, tu ima potencijala da se formira ozbiljna alternativa i to bi onda bilo opasno po SVM.

Koliko bi odnos prema evrointegracijama – koje su u Srbiji skrajnute a nova mađarska vlada za razliku od Orbana zagovara proevropsku politiku – mogao uticati na uskraćivanje podrške SVM-a naprednjacima na različitim nivoima vlasti?

SVM je formalno i dalje zagovornik evropskih i evroatlantskih integracija, ali u poslednjih deset godina gotovo da nismo videli javno insistiranje na tim politikama. Stranka je uglavnom ćutala ili podržavala poteze vlasti u Srbiji koji su bili u skladu sa politikom Viktora Orbana. Viktor Orban je, po mnogima, bio taj koji je zadužen za razbijanje EU. Da li je to radio po nalogu SAD ili Rusije je pitanje za debatu, ali je činjenica da je to radio, vodio je svojevrsni krstaški rat protiv Brisela.

Sada, sa promenama u Mađarskoj, moguće je da će se od SVM-a očekivati jasniji proevropski stav. To bi moglo da ih dovede u veoma neprijatnu poziciju između lojalnosti vlasti u Srbiji i lojalnosti novoj mađarskoj vladi. I to je sad noćna mora za SVM. Naravno, lojlanost bi uvek trebalo da se primarno vezuje za državu, ali ne prema vladajućoj politici nego prema Ustavu.

Medijima naređeno da budu slobodni

Da li se u poslednjih mesec dana nešto menjalo u medijima na mađarskom jeziku iz Vojvodine?

Suštinski se ne menja ništa. Međutim, SVM je očigledno shvatio da u Budimpešti postoji veliko nezadovljstvo zbog stanja u tim medijima. Naime, u vojvođanskim medijima na mađarskom jeziku postojao je sistem koji je veoma podsećao na cenzuru. Postojali su spiskovi nepoželjnih ljudi i organizacija. Kritički tonovi praktično nisu mogli da se pojave. Kad je Orban pao na izborima, iako je SVM bio uveren u pobedu Fidesa, i kad su se suočili sa stvarnošću, onda su naredili da mediji budu slobodni. Bukvalno su naredili da mediji imaju obavezu da zovu sve sa zabranjenih spiskova, ali to izgleda toliko nezgrapno i veštački.

I mi sad imamao naređni pluralizam, ali to ne ide. Dikatura može da se naredi, hegemonija može, ali pluralizam ne može da se naredi. To mora da bude sloboda. Dakle, morali bi se osloboditi novinari samo da rade svoj posao profesionalno. Ali, pitanje je koliko je to u ovom trenutku uopšte moguće jer mnogi od tih novinari formirani su u prethodnom periodu i do sad su samo izvršavali ono što je neko moćan od njih zahtevao.

Branka Dragović (Autonomija/foto: printscreen N1)