To je nastavak državnog terora nad kritičarima režima, novinarima i njihovim izvorima, koji je već viđen devedesetih, a tada za posledicu između ostalog imao ubistvo Slavka Ćuruvije, neke su od ocena sagovornika Danasa povodom saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu o podnošenju krivične prijave protiv vojnog analitičara Aleksandra Radića, u kojem su targetirani i novinari koji su sa njim komunicirali povodom slučaja „zvučni top“.

Saopštenje VJT je, tako, poslužilo da se praktično identifikuju novinari koji su sa Radićem profesionalno komunicirali povodom ove teme, navodeći njihove inicijale, redakcije za koje rade, sadržaj pitanja koja su mu postavljali, aplikacije preko kojih su kontaktirali i vreme objavljivanja medijskog sadržaja.

Uprkos tome što je prilično opširno, u njemu je ostalo nerazjašnjeno šta je to inkriminišuće u postavljanju novinarskih pitanja, te traženju informacija, procena i analiza od stručnjaka za određenu oblast, a povodom događaja od nesumnjivog javnog interesa, što je inače zadatak novinarske profesije.

U saopštenju je, inače, navedeno da je protiv Radića, koji je javno govorio da je na protestu u Beogradu 15. marta prošle godine upotrebljeno zvučno oružje, podneta krivična prijava zbog „osnova sumnje“ da je izvršio krivična dela „pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije“ i “ odavanje tajnih podataka“.

Radio televizija Srbije je objavila da je za ovim vojnim analitičarem, koji je inače napustio zemlju krajem juna, nakon što su u pojedinim provladinim propagandim glasilima objavljeni video snimci njegovog maloletnog deteta, raspisana poternica i da mu je određen pritvor.

Glavni urednik Cenzolovke: Radić i pet novinara su morali da odu iz zemlje, strahujući za život

Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik Cenzolovke, kaže da je očigledno da se režim opredelio da, umesto da utvrdi šta je 15. marta „tolike ljude izbezumilo, izazvalo paniku, stampedo i povrede“, krene da se obračunava sa svima koji o tom slučaju govore.

Isto se dogodilo, kaže, i u slučaju obrušavanja nadstrešnice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, jer se, umesto da se utvrdi puna istina o razlozima, uzrocima i odgovornima, krenulo u „brutalni pohod na sve one koji traže istinu o toj tragediji“.

„Nisam siguran da će se aktuelni režim koji ovako brutalno pretvara tužilaštvo, policiju i medije u partijske poslušnike i podanike jednog čoveka, zaustaviti na proterivanju, premlaćivanju ili fabrikovanim procesima protiv novinara. Znamo šta je bila posledica čuvene ’tradicije‘ devedesetih, kada je ceo državni aparat pokrenut protiv kritičara režima- ubijen je Slavko Ćuruvija, koga je obaveštajna služba pratila sve do samog zločina, dok je država uradila sve da ubistvo, za koje je očigledno odgovorna, nikad ne bude kažnjeno“, kaže glodur ovog sajta o slobodi medija.

On kaže da su u poslednjih godinu ili dve dana Radić i pet drugih novinara bili prinuđeni da odu u inostranstvo „upravo zbog takvog saznanja, strahujući za život u takvoj državi, sa takvim instrumentalizovanim tužilaštvom i policijom koje ne kažnjavaju ubice i mafiju, nego one koji ih kritikuju“.

Prema njegovoj oceni, kada jedna tako važna institucija kao što je VJT javno objavljuje profesionalnu komunikaciju novinara i njihovih izvora ili sagovornika, šalje poruku svim novinarima da njihov rad može postati predmet javnog etiketiranja i krivičnog postupka.

VJT na taj način poručuje da nisu bezbedni ni novinari, a ni njihovi izvori, čiju tajnost imaju obavezu da štite, a potencijalnim izvorima javlja da razgovor sa novinarom više nije poverljiv, pa nek vide šta će ubuduće.

„Tužilaštvo na taj način proizvodi snažan efekat zastrašivanja, i taj su posao obavili, bez obzira na ishod samog postupka protiv Radića. Novinarstvo počiva na prikupljanju informacija, proveravanju različitih izvora i učešću u javnoj debati o pitanjima od javnog interesa. Ako se upravo takve aktivnosti predstavljaju kao elementi sumnje za najteža krivična dela protiv države, onda se ne dovodi u pitanje ne samo položaj Aleksandra Radića, već i pravo svih novinara da slobodno rade svoj posao i pravo građana da budu informisani“, kaže Gunjić.

Glodur Južnih vesti: Da li će svako ko bude napisao reči „zvučni top“ biti procesuiran?

Glavni i odgovorni urednik Južnih vesti Milan Zirojević kaže da ga ne bi čudilo da po uspostavljanju slobodnih institucija u Srbiji „njihovo opravdanje za ovu ujdurmu bude semantičko i terminološko – ’a, pa, mi smo rekli da nije bio zvučni top, nismo rekli da nije zvučni udar, to se tehnički ne zove top‘”.

„Ako se 15. marta 2025. desio zvučni udar na mirne građane u 15- minutnoj tišini, onda je ova spin- operacija koja je u toku u stvari drugi udar, drugi talas i primer jednog od najvećih političko- propagandnih gaslajta (sluđivanja javnosti) u 21. veku“, ocenjuje on.

Operacija „Nije bilo zvučnog topa“, dodaje, izučavaće se za primer i kao primer zloupotrebe propagande u političkoj kampanji u sadejstvu sa moralno-korumpiranim i zarobljenim institucijama.

„Kada skrupula nema, a crvene linije su davno pređene, talas superlojalizacije institucija iznedrio je novi slučaj ’nenormalizacije stvarnosti’ u kojoj se označavaju novinari koji su u skladu sa zakonom i praksom profesije radili svoj posao i istraživali priču. Ko na takav način vodi slučaj, taj se odmetnuo od zakona i države. Neko je postavio sebi ili dobio zadatak koji je fascinirajuć u pogledu izvrtanja stvarnosti i koji će se izučavati u budućnosti, ako se ovako nastavi“, kaže Zirojević.

Dodaje da javnost mora apelovati da se sve vrati „u okvire razuma i zakona“ i primećuje da „dalja eskalacija neće naneti štetu samo ovom podeljenom društvu, već i samom režimu“.

„Ili je sledeće da svako ko je napisao te dve reči, izgovorio ili pomislio ’zvučni top’ bude procesuiran?“, kaže.

Sociološkinja Sašek Radulović: Ovo je pokušaj da se tema zatvori i spreči istina

Olivera Sašek Radulović, sociološkinja i novinarka, ocenjuje da je saopštenje beogradskog VJT povodom slučaja „zvučni top“ presedan i, takođe, veruje da će se jednog dana izučavati „kao primer ozbiljnog poraza struke“.

Ono dolazi u trenutku kada javnost, duže od godinu dana nakon najmasovnijeg protesta u istoriji Srbije, i dalje ne zna šta se zapravo dogodilo, iako autentični snimci jasno ukazuju „da se nešto jeste desilo“.

Prema njenoj oceni, saopštenje koje je usmereno na targetiranje novinara, kao i poternica za analitičarem Radićem, ostavljaju utisak da vlast pokušava da preko pravosuđa „ovu temu zauvek zatvori i spreči da istina izađe na videlo“.

Ne veruje, kaže, da će u tome uspeti, ma koliko zastrašivala.

„Pitam se i zašto istragom nikada nisu obuhvaćeni oni koji su se radovali u televizijskom programu uz reči ’duni, vetre, malo preko jetre’, kao ni nadležni u policiji, uključujući ministra Ivicu Dačića, zbog potpuno kontradiktornih izjava nakon 15. marta prošle godine– od ’nemamo zvučni top’, preko ‘imamo ga, ali ga nismo koristili’, do ‘jesmo’“, kaže ona.

Hajde da uporedimo poruke Radića sa porukama u kojima se pominje Oskar

Naši sagovornici dodaju da je ovo, takođe, „finale državnog progona Aleksandra Radića, u kojem učestvuju režimski mediji i ceo bezbednosni sektor, nastavljajući „tradiciju devedesetih“.

Taj bezbednosni sektor je, kaže Perica Gunjić, isti onaj koji se prema novinarima odnosi kao prema kriminalcima, dok istovremeno „iz petnih žila nastoji da zataška nadstrešnicu, Jovanjicu ili Senjak, okreće glavu od nasilja nad građanima i novinarima tokom protesta, oslobađa one koji lome glave devojkama i ne procesuira one koji prete silovanjem i iživljavaju se nad decom.“.

„Hajde da uporedimo poruke koje razmenjuju Radić i novinari sa, recimo, porukama koje šalje Slaviša Kokeza kriminalcima od kojih naručuje prebijanje Nemanje Vidića? Ili onim u kojima se pominje Oskar, od kojih beže kao da su kužne“, kaže glodur Cenzolovke.

(Danas/foto: Autonomija)