Skip to main content

Demograf: U Srbiji manje beba nego za vreme balkanskih i Prvog i Drugog svetskog rata

Građani 26. jan 2024.
2 min čitanja

"Problem pada fertiliteta je dugoročna tendencija i ne može se popraviti tako što će država izdvojiti neki novac za rađanje prvog, drugog, trećeg ili četvrtog deteta"

Demograf Goran Penev izjavio je danas da ne može doći do povećanja fertiliteta (broj rođenih) ako mladi ljudi i bračni parovi nemaju sigurno radno mesto i ako žive u zemlji u kojoj za osnovna ljudska prava moraju da se bore na ulici.

Komentarišući to što je prošle godine u Srbiji (bez Kosova i Metohije) rođeno svega 60.813 beba, Penev je agenciji Beta kazao da je to najmanji broj živorođenih od 1900. godine.

„U poslednjih 10-15 godina se konstantno smanjuje broj živorođenih beba. Prošle godine je rođeno nikad manje beba od 1900. godine. Rođeno je manje nego čak i u vreme Prvog i Drugog balkanskog rata, Prvog i Drugog svetskog rata, ili u periodu pandemije kovida 19“, rekao je Penev.

Prema njegovim rečima, smanjenje broja živorođenih je uobičajeno kretanje jer su niske reproduktivne norme i sve veća starost stanovništva u reproduktivnom dobu.

„Pored niskih reproduktivnih normi na pad broja živorođenih utiču i migracije, odnosno odlasci mladih ljudi iz Srbije. Problem pada fertiliteta je dugoročna tendencija i ne može se popraviti tako što će država izdvojiti neki novac za rađanje prvog, drugog, trećeg ili četvrtog deteta“, kazao je demograf.

Kad bi se rađanje dece povećavalo novčanim izdvajanjima, dodao je, onda visoko razvijene zemlje ne bi imale taj problem.

„Kod nas, žena u reproduktivnom periodu ima svega 1,5 dete. Situacija u Srbiji je takva da mladi ljudi ne osećaju sigurnost i ne vide izvesnu budućnost, jer ne žive u uređenoj zemlji. Ne može doći do povećanja broj rođenih ako mladi ljudi i bračni parovi nemaju sigurno radno mesto i ako žive u zemlji u kojoj za osnovna ljudska prava moraju da se bore na ulici, kao što je to slučaj u Srbiji“, naglasio je Penev.

Loša ekonomska i socijalna situacija, naveo je, takođe negativno utiču na demografska kretanja.

„Ne može se očekivati od mlade žene da rađa, ako radi na privremenim poslovima s malom platom i ako nema mogućnosti da reši stambeno pitanje. Kupovina stana je postala nemoguća misija, a i kirije su previsoke što mladim ljudima onemogućava stvaranje porodice i rađanje dece“, objasnio je Penev.

Negativan prirodni priraštaj

Godina Živorođeni Preminuli Prirodni priraštaj
2012 67.257 102.400 -35.143
2013 65.554 100.300 -34.746
2014 66.461 101.247 -34.786
2015 65.657 103.678 -38.021
2016 64.734 100.834 -36.100
2017 64.894 103.722 -38.828
2018 63.975 101.655 -37.680
2019 64.399 101.458 -37.059
2020 61.692 116.851 -55.158
2021 62.180 136.622 -74.442
2022 62.250 110.839 -47.589
2023 60.813 97.098 -36.285

Izvor: Republički zavod za statistiku

Republički zavod za statistiku (RZS) je juče saopštio da je prošle godine u Srbiji umrlo 97.098 lica, a da je živorođeno 60.813 beba.

RZS je naveo da je u periodu januar‒decembar 2023. godine zabeležen pad broja živorođenih od 1.437, odnosno za 2,3 odsto, kao i pad broja umrlih od 13.741 ili za 12,4 odsto, u poređenju s istim periodom prethodne godine.

(Beta, foto: Pixabay)