Skip to main content

Asošijeted pres: Na Zapadnom Balkanu žene su maltretirane, silovane i ubijane

Planeta 05. dec 2023.
4 min čitanja

Nasilje postoji i nastaviće se jer institucije ne funkcionišu i ne snose odgovornost

Muškarac u Bosni ubio je svoju ženu i uživo prenosio ubistvo na Instagramu. U susednoj Srbiji ove godine je 27 žena ubijeno u napadima na osnovu pola, uprkos naporima da se podigne svest i preokrene trend. Aktivisti na Kosovu kažu da je nasilje nad ženama „nacionalna vanredna situacija“, piše Asošijeted pres.

Širom Zapadnog Balkana žene su maltretirane, silovane, premlaćene i ubijane, često od strane njihovih partnera i nakon što su više puta prijavljivale nasilje vlastima.

Region ima vekovnu tradiciju dominacije muškaraca, ali problem je narastao nakon ratova 1990-ih i političkih, ekonomskih i društvenih kriza koje traju od okončanja sukoba.

Kao odgovor, ženske grupe u regionu organizovale su proteste kako bi privukle pažnju javnosti i zahtevale akciju. Postavili su linije za pomoć i skloništa za žene.

Ali aktivisti krive vlasti što nisu delovale odlučnije u zaštiti žena i suprotstavljanju kulturi nekažnjivosti.

Javnost u BiH i širem regionu brutalno je potresena u avgustu, kada je ženu u gradu Gradačcu na severoistoku Bosne upucao u glavu njen bivši partner, a snimak je uživo emitovan na Instagramu.

Ubistvo je bilo „tako jezivo i toliko tragično“ da je „otvorilo oči“, rekla je Jadranka Milićević iz grupe Cure.

Na zapadnom Balkanu, većina zemalja je usvojila zakone i propise za borbu protiv nasilja nad ženama, ali je primena i dalje nedosledna, kažu aktivisti.

Blage kazne u BiH za nasilje i ubijanje žena

Bosna je, na primer, bila među prvim zemljama koje su ratifikovale Istanbulsku konvenciju Saveta Evrope o nasilju nad ženama, ali je od tada problem samo rastao, kaže Milićević.

„Nasilje nad ženama i nasilje u porodici su globalni fenomen. Ima ih svuda, ali je ključno pitanje odgovora države na nasilje“, rekla je Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra Srbije.

„Nažalost, ono što vidimo ovde (na Balkanu) je da se nasilje odobrava. To je model ponašanja koji nije dovoljno osuđivan u javnosti“.

„Potpisali smo sve relevantne međunarodne deklaracije, rezolucije i konvencije, ali je njihova primena upitna“, kaže Milićević. „Previše ljudi još uvek doživljava (porodično) nasilje kao privatno pitanje, privatnu stvar između dvoje ljudi. Oni ne shvataju da je to društveni problem“.

Posmatrači navode blage kazne u BiH za nasilje i ubijanje žena kao jedan od ključnih problema. U izveštaju GREVIO-a iz 2022. stručnog tela koje nadgleda sprovođenje Istanbulske konvencije, navodi se da takva sudska praksa podstiče „osećaj nekažnjivosti“ koji snažno osećaju i počinioci i njihove žrtve.

Samo jednom je ubica osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina u slučaju kada je žrtva bila žena, navodi Milićević. Ukupno 65 žena je ubijeno u proteklih 10 godina, a pet je preživelo pokušaje ubistva u zemlji od 3,3 miliona ljudi, pokazuju lokalni podaci.

Slično na Kosovu

Slična situacija je i na Kosovu, još jednom visoko patrijarhalnom i muško orijentisanom balkanskom društvu. Tamo je prošlogodišnje silovanje 11-godišnje devojčice od strane pet napadača izazvalo ulične proteste zahtevajući bezbednost žena, što je dovelo do ostavke šefa policije.

Ali demonstranti su ponovo izašli na ulice kasnije 2022. ljuti zbog dva ubistva u glavnom gradu Prištini. Šezdesettrogodišnju nastavnicu geografije ubio je njen muž koji rukuje sekirom, dok je trudnu ženu ispred bolnice pronašao njen muž, koji ju je ubio dok je čekala da se porodi.

Ukupno 66 žena ubijeno je od strane partnera ili muževa od 2000. na Kosovu, u državi od dva miliona stanovnika, dok je samo jedan počinilac osuđen na doživotni zatvor, pokazuje zvanična statistika.

U Srbiji institucije ne snose odgovornost

Srpska aktivistkinja Macanović smatra da je deo problema u tome što „institucije ne snose odgovornost“ i nema posledica za greške u vođenju slučajeva. To destimuliše žene da se obraćaju za pomoć državi, posebno u manjim sredinama, dodala je ona.

Retko se dešava da policajci, socijalne službe, tužioci ili sudski službenici budu pozvani na odgovornost ako se naprave greške i žena kasnije bude ubijena.

Suočena sa porastom nasilja i ubistava žena, Srbija je 2017. počela da primenjuje poseban zakon za produbljivanje saradnje između agencija, preduzimanje hitnih mera protiv napadača i formiranje lokalnih radnih grupa za prevenciju nasilja.

Srpski ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov obećao je dalje napore na nedavnom sastanku u prestonici Beogradu povodom obeležavanja globalne kampanje za borbu protiv nasilja nad ženama. Žigmanov je pozvao na saradnju sa lokalnim organizacijama u sprečavanju nasilja i praćenju kaznenog procesa.

„Moramo imati i građanske organizacije kao partnere kada je u pitanju stvaranje tolerantnog društva međusobnog poštovanja i razumevanja“, rekao je on.

Na Kosovu je Ministarstvo pravde slalo tekstualne poruke kako bi upozorilo na nasilje i pozvalo žene da prijave napade. Tamošnji najviši zvaničnici javno su pozvali na strože kazne za počinioce i kritikovali dosadašnju praksu.

„Potreban nam je čitav pravosudni sistem kako bi se dao prioritet slučajevima nasilja nad devojkama i ženama“, rekao je kosovski premijer Aljbin Kurti na konferenciji u utorak pod nazivom „Ujedinjeni protiv nasilja – dosta je!“ Kurti je naveo „slučajeve kada su zločinci oslobođeni, a zločini se ponavljaju još gore nego prvi put“.

I Bosna je pre nekoliko godina usvojila zakon o sprečavanju nasilja u porodici i vlasti su obećale da će učiniti više. Ali u društvima koja su prošla kroz ratove, gde su etničke, političke i društvene podele često podstaknute od strane vlasti, a ne protiv njih, same zakonske promene nisu dovoljne, kažu stručnjaci.

Nasilje postoji i nastaviće se, smatra Vesna Stanojević, koja vodi lanac sigurnih kuća za žene u Srbiji. „Ponekad primamo žene koje su toliko pretučene da ne mogu da hodaju ili pomeraju glavu, koje su došle nakon što su bile u bolnici, koje su pred porođajem, imaju povrede stomaka“, rekla je ona.

„Gde su oni (napadači) to naučili? Ko su uzori našoj deci”?“, upitala je. „Trebalo bi da obrazujemo društva a mi to očigledno ne radimo“.

Trenutno više od 40 žena i dece boravi u skloništima koje vodi njena organizacija. „Za moje 32 godine rada, nisam videla da se nasilje smanjilo. Nekad ima više, nekad manje, ali generalno uvek postoji.”

U jednom od skloništa, 26-godišnja žena je u intervjuu rekla da je odlučila da napusti partnera kada je primetila modrice i na njihovom malom sinu. Žena, koja nije želela da kaže svoje ime iz bezbednosnih razloga, rekla je da ju je njen partner više puta silovao, tukao i gušio, a nju i bebu je satima držao zaključane u svom stanu.

Po izlasku, žena je završila u bolnici sa povredama grudnog koša i modricama. Muškarac je sada priveden. „Poslednje (premlaćivanje) je bilo jako loše“, rekla je ona. „Znao sam da ako se to ponovi, ni ja ni beba nećemo ostati živi.

(Danas)