Američki kongremseni Džo Vilson, republikanac iz Južne Karoline i Vilijem Kiting, demokrata iz Masačusetsa, podneli su predlog zakona u kojem kritikuju vlasti u Srbiji zbog urušavanja demokratije i odnosa sa Rusijom, Kinom i Iranom, te pozivaju na uvođenje sankcija i vizne restrikcije za one koji podrivaju demokratske procese i stabilnost na Zapadnom Balkanu.

Ovaj predlog pod skraćenicom “Srbija Act” je kontrast u odnosu na inače dobre odnose Beograda i Vašingtona koji su počeli i strateški dijalog 16. jula ove godine, i prvi je akt otkako je Tramp na vlasti u kome se eksplicitno i detaljno govori o unutrašnjim problemima i aktuelnim dešavanjima u Srbiji. Za sada je reč samo o predlogu zakona koji bi, po proceduri, morao da bude usvojen u oba doma Kongresa i potpisan od strane predsednika Donalda Trampa, da bi stupio na snagu.

“Predsednik Vučić se svrstao uz ratnog zločinca Putina, Komunističku partiju Kine i teroristički režim u Teheranu, a protiv vladavine prava. Masovni protesti protiv korupcije i dalje potresaju zemlju, dok Vučić pokušava da skrene pažnju ratobornom retorikom i destabilizacijom regiona. Glas naroda u Srbiji mora da se čuje!“, naveo je u pisanoj izjavi za Insajder jedan od predlagača, kongresmen Džo Vilson.

U rezoluciji se navodi da je Srbija iskusila značajno demokratsko nazadovanje i probleme sa vladavinom prava pod aktuelnom vlašću predsednika Aleksandra Vučića i njegove stranke, da su vlasti reagovale na studentske i građanske proteste prekomernom silom i da je primetan pritisak na nezavisne medije.

Eksplicitno se pominje pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija 16 ljudi, te poziva na nezavisnu i transparentnu istragu i utvrđivanje odgovornosti. Kongresmeni traže od državnog sekretara SAD da izvrši pritisak na vlast u Srbiji da sprovede nezavisnu istragu o padu nadstrešnice i upotrebi prekomerne sile prema demonstrantima.

Poseban deo odnosi se na jačanje političkih, ekonomskih i bezbednosnih veza Srbije sa Rusijom i Kinom, dok ostaje kandidat za članstvo u EU. Ističe se i saradnja Srbije sa Iranom i da je Beograd poslao izaslanika na sahranu ajatolaha Alija Hamneija. Navodi se da SAD imaju interes da jačaju saradnju sa Srbijom koja je demokratska, evro-atlantski orijentisana i oslobođena malignih stranih uticaja.

Kongremeni Vilson i Kiting smatraju da bi SAD trebalo da podrže težnje građana Srbije za odgovornom i transparentnom vladom i da bi, u skladu sa Zakonom o Zapadnom Balkanu i ranije donetim predsedničkim izvršnim uredbama, trebalo da uvedu sankcije i restrikcije za vize pojedincima koji destabilizuju situaciju na Balkanu, podržavaju maligne aktivnosti Rusije, podrivaju demokratske institucije, umešani su u korupciju, krše ljudska prava.

„Državni sekretar bi trebalo da prekine učešće u strateškom dijalogu, osim u slučaju…“

Rezolucijom se nalaže da, ne kasnije od 180 dana po usvajanju akta, državni sekretar u koordinaciji sa sekretarom za bezbednost i direktorom obaveštajnih službi izvesti nadležne kongresne odbore o uticaju Rusije i Kine u Srbiji. Državni sekretar bi trebalo da predstavi kongresnim odborima i dokle se stiglo u istragama o padu nadstrešnice i upotrebi sile prema demonstrantima, kako strateški dijalog SAD i Srbije unapređuje zajedničke ciljeve, kako mogu da se podrže nezavisni mediji, organizacije civilnog društva i reforma pravosuđa, koliko je spoljna politika Srbije usklađena sa EU i NATO.

Vilson i Kiting smatraju i da bi državni sekretar SAD trebalo da prekine učešće u strateškom dijalogu Srbije i SAD osim ako teme dijaloga ne budu i slobodni i pošteni izbori u Srbiji, reforma pravosuđa i borba protiv korupcije, sloboda medija i sloboda okupljanja, odnosi Srbije sa Rusijom i Kinom. Ako to ne uradi, navodi se dalje, niko od zaposlenih u Stejt departmentu ne bi trebalo da učestvuje u strateškom dijalogu i troši sredstva koje je Kongres ranije odoborio za to. Kongres SAD je insititucija koja odlučuje o državnoj kasi i koliko će novca koja institucija dobiti.

Ako Srbija bude radila na gore pomenutim ciljevima, zaključuju predlagači, Vašington bi trebalo da radi na jačanju odnosa sa Beogradom na više nivoa, navodi se u rezoluciji.

Kongresmen Vilijem Kiting je inače predlagač Zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana koji je u decembru 2025. usvojen u Kongresu i stupio je na snagu. Kongresmen Džo Vilson je nedavno predložio rezoluciju kojom poziva da se zasedanje Parlamentarne skupštine OEBS-a 2027. godine ne održi u Beogradu zbog odnosa koje Srbija ima sa Rusijom i Kinom.

(Insajder, foto: Beta-AP)