Jožef Kiš (József Kiss, Budim 1748 – Sombor 1813), svojim je Velikim Delom (Magnum Opus) stvorio preduslove za svebuhvatno uređenje životnih prilika u Bačkoj. Hronični nedostatak činjenica i jasno negovane svesti o procesima dugog trajanja (la longue dureé) na našim prostorima uverljivo je razotkrila izložba Jožef Kiš. Čovek koji je preoblikovao Bačku. Ona je mesec dana privlačila veliku pažnju posetilaca Gradskog muzeja u Somboru.

Jožef i njegov mlađi brat Gabor (1751-1800) su izdanci porodice evangelističke veroispovesti, koja je plemićke insignije (grb i pismeno svedočanstvo) zaslužila krajem sedamnaestog stoleća, Braća Kiš su pohađali Inženjersku vojnu akademiju u Gumpensdorfu (okolina Beča), u razdoblju od 1766. do 1772. godine. Nakon završetka školovanja, borave dve godine u Nizozemskoj i Engleskoj, upoznajući se sa tehnikom izgradnje kanalske mreže. Nekoliko godina kasnije, Jožef se doseljava u Apatin, bivajući angažovan na poslovima odbrane od poplava Dunava i prihvata kolonista Nemaca. Veze ove plemićke porodice sa Somborom su mnogostruke i traju decenijama, sve do smrti Jožefa Kiša, 13. marta 1813. godine (takođe u Somboru).

Izgradnja Francovog kanala (Ferenc csatorna) je nesumnjivo najveći hidrograđevinski poduhvat Habzburške monarhije na prelasku osamnaestog u devetnaesti vek. Prvi radovi počeli su u martu 1793. godine; podršku su pružili finansijeri i magnatske porodice Ditrihštajn, Seči, Baćanji i Esterhazi.

Provobitno projektovana dužina kanala iznosila je 110 kilometara, povezujući Bački Monoštor na Dunavu i Bačko Gradište na Tisi. Visinska razlika iznosila je 7 metara, dok je dubina kanala bila 2 metra. Na izgradnji je radilo između dve i četiri hiljade radnika. Deo kanala,od Bezdana do Sombora u dužini od 15 kilomatara, bio je branjen nasipom, jer je bio ispod nivoa tla. Posebnu pažnju i respekt zaslužuju izgrađene prevodnice kod Bezdana, Malog Stapara i Vrbasa. Zbog kašnjenja u izgradnji i višestruko premašenih troškova, Jožef Kiš je 1797. godine smenjen sa mesta čelnog čoveka Privilegovanog društva.
Braća Kiš su zbog toga izgubila sav uloženi novac i ugovorom garantovane dividende, koje su pratili dugovi.

Kanal je svečano pušten u promet devet godina kasnije, meseca maja 1802. Car Franc I posetio je kanal nekoliko godina kasnije, u društvu kćerke, Princeze Marije Ludovike. Ukrcali su se na lađu u Somboru kojom su otplovili do Vrbasa.

Evropski istorijski događaji poslednje dekade osamnaestog i prve dve decenije 19. veka nisu išli u prilog Austrijskoj Carevinii: uspon Francuske, Napoleona Bonaparte i njegove Velike Armije (La Grande Armeé), ukidanje Svetog Rimskog Carstva, viševekovne zone uticaja Habzburga (1806), uz niz ponižavajućih poraza Austrije na bojnom polju (Marengo, Austerlitz, Jena, Aspern, Wagram).

U isto vreme, okolnosti na području Slobodnog i Kraljevskog Grada Sombora se menjaju u (ne)očekivano dobrom pravcu – isušivanjem močvarnih prostranstava Mostonge dobija se 120.000 hektara obradivog zemljišta. Francov kanal je rešio teškoće kopnenog transporta (prevashodno soli), ali je omogućio prevoz žitarica vodenim putem. Od vremena Elibertacije do izgradnje Francovog/Velikog bačkog kanala bio je period jasne afirmacije Vizije Slobode.

Istraživači, pisci i hroničari stvaranja ovog Sueca u Bačkoj, pre svih, naši Somborci ing. Nikita Andrejev, Milenko Beljanski i Milan Stepanović zaslužuju trajno uvažavanje i nezaborav. Prevođenje mađarskih autora (Bordas, Kalapis) dodatno bi obogatilo naša saznanja o autentičnom duhu vremena. Autorka izložbe Dr. Mirjana Đekić zavređuje starovremensku ocenu Summa cum laude.

Ova izložba zaslužuje stalni prostor u Somboru, koji bi bio mesto trajnog sećanja i izvor novih promišljanja. Taj genius loci ovaj Grad odvajkada ima.

Dr Gojko Mišković (Autonomija)