Koje će od 13 proglašenih lista posle izbora 17. decembra ući Skupštinu AP Vojvodine, o tome se, dabome, trenutno samo može nagađati. O tome će, na kraju krajeva, odlučiti svi oni koji od zvanično upisanih 1.669.734 birača tog dana odluče da izađu na glasanje.

Jedna stvar je, međutim, već sada izvesna: sadašnji predsednik Skupštine Vojvodine neće biti reizabran da, nakon samom završnicom odlazećeg saziva, predsedava i budućim, Desetim sazivom višestranačke vojvođanske skupštine.

Među 1.282 kandidata i kandidatkinja u trci za 120 poslaničkih mesta u Banskom dvoru nema, naime, aktuelnog predsednika Moma Čolakovića (PUPS), koji je na to mesto, silom prilika, izabran 6. novembra nakon smrti Ištvana Pastora, dugogodišnjeg lidera Saveza vojvođanskih Mađara i prvog među jednakim pokrajinskim poslanicima još od 2012. godine.

Čolaković se nije se našao na izbornoj listi „Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane“, na kojoj je 120 kandidata iz redova Srpske napredne stranke (najviše), potom PUPS-a, Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića i još nekih manjih stanaka. 

I, koliko nije toliko iznenađenje što 83-godišnji Čolaković nije na listi, za mnoge svakako jeste što među kandidatima na listi koju predvodi SNS nije dosadašnji predsednik Pokrajinske vlade i visoki funkcioner SNS-a Igor Mirović (o tome nešto kasnije).

Svima mindegy što je kampanja samo mesec dana

Kampanja za predstojeće a vanredne pokrajinske izbore – tek druge takve od decembra 1992. godine – trajaće tačno mesec dana. Rok za predaju izbornih lista bio je tek kratak: svega 11 dana.

Malo je o kratkoći kampanje bilo negodovanja: u igri su ovog decembra mnogo veći ulozi, i borba za mesta u Skupštini Srbije a bogami i za gradsku skupštinu Beograda, a pokrajinska kampanja je tu i ovako tek da se odradi.

Od prvih izbora za višestranačku vojvođansku skupštinu, maja 1992, pokrajinski izbori uvek su bili deo izbornog paketa. Samo 2004. godine uz pokrajinske su održani JOŠ SAMO lokalni – u ostalim izbornim godinama, uz pokrajinske poslanike građani Vojvodine birali su i sastav nacionalnog parlamenta, predsednika države ili republike, svojevremeno i članove federalnog parlamenta, i, sve do ove godine, obavezno i odbornike lokalnih skupština.

Ne bi bilo preterano reći da se otuda formalna kampanja za Skupštinu Vojvodine već po tradiciji odvija u senci kampanja za druge nivoe vlasti, kao i u senci tema koje se nameću u tim kampanjama. Pomeni Vojvodinu ako hoćeš, taj rad.

Stoga, da l’ će kampanja trajati mesec dana ili više, gotovo je svima mindegy.

O odnosu političkih aktera prema Vojvodini, izborima za njenu Skupštinu i njenoj (ne)bitnosti dosta govori činjenica da su u Banovini toliko bili iznenađeni najavom održavanja vanrednih pokrajinskih – i to tokom jednog od bezbroj TV gostovanja predsednika Aleksandra Vučića –  da su bili primorani da budžetske korisnike bukvalno mole da vrate nešto novca u budžet kako bi se obezbedilo oko 385 miliona dinara za organizaciju izbora.

Ništa manje o tom odnosu kazuju i nazivi izbornih lista na ovogodišnjim izborima

Vojvodinu u nazivu liste pomeni, ako hoćeš

Vojvodina, Vojvođani i vojvođanski najviše se, logično, pominje na listi Koalicije Vojvođani – Vojvođani, Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, Zajedno za Vojvodinu – Bojan Kostreš.

SNS nije poznata po preteranoj ljubavi prema Vojvodini, štaviše, vole da joj tepaju „severna srpska pokrajina“, ali su za pokrajinske izbore ipak delimično prilagodili naziv liste, u odnosu na republičku listu, pa joj je naziv „Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane“.

Grupa građana Čedomir Jovanović – Mora drugačije na pokrajinskim izborima nastupa sa listom „Čedomir Jovanović – Vojvodina mora drugačije“.

Vojvodina se, makar u nazivu članice koalicije, pominje u nazivu liste koalicije Tomislav Žigmanov – Ujedinjeni za pravdu – DSHV – SPP „Tomislav Žigmanov – Ujedinjeni za pravdu – Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Usame Zukorlić – Stranka pravde i pomirenja – Bošnjaci Sandžaka“.

Novi DSS i POKS (Srpska koalicija NADA) su, učtivo je pretpostaviti, čitav dan presedeli na ruci kako bi uspeli da reč Vojvodina ispišu u nazivu svoje liste „Dr Miloš Jovanović – Nada za Srbiju– Nada za Vojvodinu –  Srpska koalicija NADA – Nacionalno demokratska alternativa – Nova Demokratska stranka Srbije (Novi DSS) – Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) – Vojislav Mihailović 

Ostali takmaci su ili doslovno ili u najvećoj meri prekopirali nazive republičkih lista.

Tako će i za pokrajinske i parlamentarne koalicija SPS-JS ići sa listama „Ivica Dačić – premijer Srbije“, SRS sa „Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka“, Zavetnici i Dveri sa listama „Milica Đurđević Stamenkovski – Boško Obradović – Nacionalno okupljanje – Državotvorna snaga – Srpska stranka Zavetnici – Srpski pokret Dveri“.

Uprkos nazivu i teritoriji gde isključivo deluju, Savez vojvođanskih Mađara na izborima nastupa s jedinstvenim nazivom listi za sve izbore: „Za  našeg Predsednika, za našu zajednicu, za budućnost!“

Lista koalicije DJB-a i SDS-a na vojvođanskim izborima nastupa s listom „Saša Radulović (Dosta je bilo – DJB) – Boris Tadić ( Socijaldemokratska stranka-SDS) – Ana Pejić (Otete bebe) – Dobro jutro Srbijo“, a razlika u nazivu u odnosu na parlamentarne je – u redu reči.

Minimalnu izmenu u nazivu, ali tako da se nipošto ne spomene Vojvodina ali može Đorđe Vukadinović, ima lista Narodne stranke – „Narodna stranka – Siguran izbor, ozbiljni ljudi – Vuk Jeremić, Siniša Kovaćević, dr Sanda Rašković Ivić, Đorđe Vukadinović“.

I koalicija Srbija protiv nasilja je naziv pokrajinske liste izmenila samo kod navođenja nosilaca liste, pa se tako umesto Miroslava Mikija Aleksića navodi Mihailo Brkić. Naziv liste je „Srbija protiv nasilja – Marinika Tepić – Mihailo Brkić (Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak – Ćuta, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Srbija Centar, Zajedno, Pokret za preokret, Udružni sindikati Srbije „Sloga“, Novo lice Srbije“.

Izvesna Ruska stranka očigledno više brine o bilateralnim odnosima s drugom državom, kakva crna Vojvodina, ali svejedno ima potrebu da, čini se, trči za mandate u njenoj skupštini s listom „Ruska stranka – Srbi i Rusi braća zauvek!“

Kad se male ruke slože, brzo se prikupe potpisi za listu

Rok za predaju izbornih lista počeo je da teče od trenutka kada je Momo Čolaković 16. novembra raspisao izbore i trajao je do 26. novembra u ponoć. Istog dana kad su izbori raspisani, ko bi rekao, prvu je listu predala koalicija oko SNS.

I dok ni za koga nije predstavljalo iznenađenje što je SNS, u predvidivoj nakani da i na pokrajinskim izborima zauzmu čelnu poziciju na zbirnoj listi, mobilisala svoje brojno članstvo za davanje potpisa – ništa manje i raspoloživost svih živih notara i overitelja na teritoriji Vojvodine! – zapanjila je brzina kojom su potpise prikupili radikali, koji su pre tri godine jedva ušli u Skupštinu Vojvodine. To isto važi i za famoznu Rusku stranku. Potonjoj je dodeljen status manjinske stranke, čime joj je za podnošenje liste potrebno i manje potpisa, ali je činjenica da su za tri dana prikupili 2.409 birača – svejedno sve ostavila u čudu.

Za razliku od brzine kojom je 5.932 prikupio očito neuništivi SPS.

Odlukom o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, koju su pokrajinski poslanici usvojili 4. oktobra, zadržan je cenzus od tri odsto te je smanjen broj potrebnih potpisa podrške izbornim listama (sa 6.000 na 4.000, za manjinske liste sa 3.000 na 2.000).

To smanjenje delovalo je povoljno samo na papiru. U praksi, tempo predaja izbornih lista Pokrajinskoj izbornoj komisiji svedočio je o tome ko sa kakvom podrškom – građana ili, khm, nekog drugog – i infrastrukturom raspolaže, ali i to, takav se utisak stekao, da više nije moguće oslanjati se na staru slavu. Koalicija oko LSV, recimo, potpise je predala poslednjeg dana roka: pričamo o stranci koja je 2012. osvojila 111 hiljada glasova, ali to je bilo mnogo pre neslavne „komunalne koalicije“ sa SNS u Novom Sadu, koja je zvanično raskinuta tek ove godine.

Hoću li otići i kada? Sada!

Vratimo se za trenutak na činjenicu da Igor Mirović, prvi put nakon 2004, nije kandidat za pokrajinskog poslanika. Implikacije idu i dalje od toga što više nije poslanički kandidat.

Argument da član Pokrajinske vlade ne mora nužno biti izabran iz redova poslanika, prilično je u ovom kontekstu tanak: Mirović je za predsednika Vlade biran i nakon izbora 2016. i posle onih 2020. – i oba puta je bio poslanički kandidat, i to visokokotiran na izbornoj listi.

Istovremeno, dvoje takođe visokih funkcionera SNS-a, Miloš Vučević i Ana Brnabić, naravno da nemaju nameru da u narednoj sazivu Skupštine Srbije sede u poslaničkim klupama – merkaju izvršnu vlast ili neku drugu funkciju – ali se svejedno nalaze na prva dva mesta na izbornoj listi za državni parlament.

Pre će biti, tvrde naši izvori, da je Mirović završio karijeru u pokrajinskoj izvršnoj vlasti (verovatno ne postoji osoba koja može da ga, nakon svega, zamisli u ulozi nekakvog pokrajinskog sekretara!). Ovakvim epilogom stih iz njegove poznate i davno napisane pesme Svitac – „hoću li otići i kada“, dobija, za dosta njih, i očekivani odgovor: sada!; za početak, iz Banovine. Kuda, o tome se još nagađa.

Ukoliko se potvrdi ovakav scenario nekima bi moglo da se učini da su ovi vanredni pokrajinski izbori delom i raspisani kako bi se Mirovićev odlazak odvio u tišini. Iako je to odmah negirao, i danas mnogi tvrde da Mirović jeste pre dve godine podneo ostavku na mesto predsednika Pokrajinske vlade, ali je zarad privida harmonije u stranci od toga odustao.

Za njega čašu (nezadovoljstva) prelila je odluka 98 poslanika, najviše njih iz SNS, da Skupština Vojvodine, krajem novembra 2021, umesto Pokrajinske vlade, ubuduće bira kadrove u rukovodstvu Kliničkog centra Vojvodine (KCV).

Inače, taj predlog podneo je poznati novosadski advokat Milan Đukić, koji je u odlazećem sazivu za poslanika izabran sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, ali kao kandidat Srpskog pokreta obnove. Na listi za predstojeće izbore Đukić je na visokom 9. mestu (pre tri godine bio je na 51. mestu!) i to kao – kandidat SNS-a.

Jedna od najčuvenijih novosadskih čaršijskih tema jeste ona o sukobu Igora Mirovića i dugogodišnjeg novosadskog gradonačelnika, a sada ministra odbrane i (formalnog) lidera SNS, Miloša Vučevića.

U slučaju oduzimanja nadležnosti u kadrovanju u KCV, ta kuloarska govorkanja dobila su na svojevrsnoj potvrdi budući da se upravo Đukić smatra bliskim Vučevićevim saradnikom – štaviše, kad je Vučević, u istinski farsičnoj predstavi, podnosio krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića i Aleksandar Vulina „zbog svega što je o njima objavljeno u vezi sa klanom Veljka Belivuka“, Đukić je bio prisutan u svojstvu punomoćnika podnosioca krivične prijave.

Na izbornoj listi SNS-a nema kadrova te stranke iz odlazeće Pokrajinske vlade. Ipak, jedan njen član, Vladimir Galić, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, spominje se u kuloarima kao mogući Mirovićev naslednik.

Izborne liste SNS, SPS, SRS i Ruske stranke

Koalicija oko SNS-a biće prva na glasačkom listiću i biračima nudi svih 120 kandidata za poslanike

Listu, pomalo neočekivano, predvodi nekadašnja gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović. U prvih 5 mesta je naprednjački krem iz Skupštine Vojvodine: dvoje potpredsednika Damir Zobenica i Aleksandra Maletić, te šef poslaničkog kluba Dmitar Stanišić.

Osim Čolakovića i Mirovića, na listi nema ni Đorđa Milićevića, nekadašnjeg potpredsednika Skupštine Vojvodine. Nakon izbora 2016. bio je izabran za potpredsednika Pokrajinske vlade, a već posle dve nedelje na toj funkciji usudio se da ispipava kvalitet koalicije između SNS-a i SVM-a. Tokom boravka lidera SVM-a i predsednika Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora u inostranstvu, Milićević je, a da ni od koga nije zatražio dozvolu, poslao ljude da smotaju tepih koji se nalazio ispred predsedničkog kabineta i odnesu ga u njegov potpredsednički u Banovini. Uspeo je da dobrano iznervira uvek smirenog Pastora, potom su se usijali telefoni između koalicionih partnera… Epilog – tepih je brže-bolje vraćen u Banski dvor.

Listu koalicije SPS i Jedinstvene Srbije (120 kandidata) predvodi direktor Srbijagasa i predsednik vojvođanskog odbora te stranke Dušan Bajatović. U samom vrhu liste je i aktuelna potpredsednica Skupštine Aleksandar Đanković, kao i aktuelni potpredsednik Pokrajinske vlade Branko Ćurčić. Na solidnom 12. mestu nalazi se Nebojša Malenković, sada potpredsednik PO SPS a u vreme vladavine Demokratske stranke direktor moćne Uprave (tada Fonda) za kapitalna ulaganja, na čije čelo je došao sa svega 24 godine.

Đurađ Jakšić, vođa radikala u Skupštini Vojvodine, predvodi pokrajinsku listu te stranke sa 120 kandidata. Za njim odmah sledi još dvoje aktuelnih pokrajinskih poslanika, Marina Nedeljković i Vojislav Kulačin. Preostali, četvrti poslanik te stranke Aleksandar Smiljanić je na tek 13. mestu, a pre njega su, recimo, nekadašnji predsednik Opštine Odžaci i bivši potpredsednik Skupštine Vojvodine Milan Ćuk, ali i Petar Jojić, koji je pred Haškim tribunalom optužen za nepoštovanje tog suda, zbog čega se zahteva njegovo izručenje, što Srbija odbija da učini. Zajedno sa Vjericom Radetom Jojić je optužen i za zastrašivanje, pretnje i nuđenje mita svedocima u procesu protiv Šešelja, koga je Haški tribunal osudio na deset godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.

Ruska stranka nastupiće na izborima sa izbornom listom nacionalne manjine (71 kandidat), a taj status omogućilo im je mišljenje Nacionalnog saveta ruske nacionalne manjine. Tu listu predvodi Ljubica Bertović iz Subotice, za koju su mediji ustanovili da se donedavno predstavljala kao članica Srpske napredne stranke.

Koalicija Novi DSS-POKS, SVM i Srbija protiv nasilja

Listu koalicije Novog DSS -a i Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS), sa svih 120 kandidata, predvode lane smenjeni dekan novosadskog Pravnog fakulteta Branislav Ristivojević i Goran Ivančević. Visoko na listi je još petoro (od šestoro) trenutnih članova tog poslaničkog kluba u Skupštini Vojvodine, među njima je i Ladislav Tomić. Pre prelaska u (Novi) DSS, Tomić je bio član SNS-a i pre toga SRS-a.

Tomić je na 11. mestu na listi i ako ne bi obezbedio mandat, u Skupštini Vojvodine u narednom sazivu više ne bilo nijednog od šestoro nosilaca „naprednjačke spomenice 2008.“ – poslanika SRS koji su predvođeni Igorom Mirovićem napustili tu stranku i formirali poslanički klub „Napred, Srbijo“, preteču Srpske napredne stranke.

Ostavši bez svog dugogodišnjeg lidera u samo predvečerje raspisivanja izbora, Savez vojvođanskih Mađara ide na ove izbore sa listom (svih 120 kandidata) koja posle 15 godina nema za nosioca Ištvana Pastora, ali se u njenom nazivu iskazuje privrženost njegovoj zaostavštini.

SVM će, kao manjinska stranka, sasvim sigurno ući u Deseti saziv vojvođanske skupštine. Ostaje da se vidi da li će im, po tradiciji još od 2008, biti ponuđeno i čelno mesto – kako stvari stoje, verovatno ponovo od dosadašnjih partnera u vlasti, SNS-a i SPS-a. Pri nedavnom izboru novog predsednika nisu bili voljni da ponude kandidata iz, kako su naveli, pijeteta prema preminulom lideru.

Pokrajinsku listu predvodi mlada nada Balint Juhas, za kog se govori da ima ambiciju da se kandiduje za novog predsednika SVM, gde bi mu konkurencija bio privremeni predsednik stranke takođe Balint – ali Pastor. Njih dvojica predvode pokrajinsku, odnosno republičku izbornu listu na decembarskim izborima i izborni rezultati na tim nivoima vlasti mogli bi da budu presudni kad dođe na red izbor novog predsednika SVM.

Koalicija Srbija protiv nasilja, ili kako je još zovu proevropska opozicija, ima ubedljivo najduži naziv liste, zahvaljujući mnoštvu stranaka i pokreta koji čine tu koaliciju.

Mihailo Brkić, uz Mariniku Tepić konosilac pokrajinske liste, bivši je ambasador u Kuvajtu i nekadašnji gradski funkcioner, tada još kao član Demokratske stranke, i nalazi se na 2. mestu. Upadljivo je da ova raznorodna  koaliciji, kad joj već Vojvodina nije ni izborni a ni svaki drugi prioritet, nije makar svoju listu nazvala „Vojvodina protiv nasilja“: na takvo puko prilagođavanje naziva republičke liste čak je i SNS bio spreman. 

Koalicija nudi svih 120 kandidata, od kojih su velika većina nepoznati široj javnosti. Ipak, izdvajaju se dva imena: na visokom 10. mestu je dr Miroslav Ilić, kao predstavnik Građanske demokratske partije (GDP) a o kojoj će se, kažu dobroupućeni izvori, tek čuti zbog načina na koji je „nastala“, te na 21. mestu Branislav Grubački Guta, poznati građanski aktivista koji se posle duge pauze vraća u politiku. Grubački je svojevremeno bio član LSV-a, a posle 2000. godine bio je poslanik te stranke u Skupštini Srbije, u okviru koalicije DOS. Trenutno je koordinator promocije inicijative ProGlas, koju su pokrenule ugledne javne ličnosti s ciljem animiranja građana da izađu na izbore.

Žigmanov i Zukorlić, Čeda Jovanović sa grupom građana i Narodna stranka

Osma na glasačkom listiću biće još jedna izborna lista nacionalne manjine – lista (iznuđene?) koalicije Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlića. Listu sa 34 kandidata predvode lider DSHV-a i aktuelni ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, i potpredsednik DSHV-a a nekadašnji član G17+ i Demokratske stranke Goran Kaurić.

Od Liberalno demokratske partije, koja je nekada u Vojvodini imala solidno uporište, danas su ostali samo tragovi pokušaji njenog lidera Čedomira Jovanovića da se, u raznim pojavnim oblicima, vrati u politički život Pokrajine; ili zbog nečeg sasvim drugog. Tako je na prošlim pokrajinskim izborima Jovanović bio nosilac liste Koalicija za mir, koju su činili Bošnjačka građanska stranka i Stranka Crnogoraca. Iako su imali status liste nacionalne manjine (!), nisu uspeli da osvoje dovoljno glasova ni za prelazak tzv. prirodnog praga.

Sve u svemu, ove godine na devetom mestu na glasačkom listiću i biće lista Grupe građana Čedomir Jovanović – Mora drugačije. Predaju te liste pratila je izvesna sumnja u način na koji je ova grupa građana došla do potpisa podrške 4.560 birača. Listu sa 90 kandidata predvodi Tatjana Tabački, koja je inače pre tri godine bila 2. na listi, i to kao kandidatkinja Bošnjačke građanske stranke.

Prvi na pokrajinskoj listi Narodne stranke je Siniša Sević, nekadašnji funkcioner SPS-a i zamenik gradonačelnika Novog Sada. Bio je i predsednik novosadske skupštine, a s funkcije je smenjen 2015. godine, kako je tvrdio – zbog sukoba sa Dušanom Bajatovićem, da bi na kraju bio i isključen iz stranke.

Osim što mu ime, uz imena drugih odličnika stranke Vuka Jeremića, stoji u nazivu izborne liste, Đorđe Vukadinović, politički analitičar i nekadašnji poslanik stranke vlaške nacionalne manjine (!) u Skupštini Srbije, a inače je poreklom iz okoline Sombora, dobio je i drugo mesto na samoj listi.

Zavetnici+Dveri, Saša Radulović i Boris Tadić i koalicija Vojvođani

Na listi koalicije Zavetnici i Dveri, na kojoj je svih 120 kandidata, visoko treće mesto zauzima Borko Ilić, svojevremeno potpredsednik DSS, predsednik novosadskog odbora te stranke i svojevremeno zamenik novosadskog gradonačelnika Miloša Vučevića.

Lista koalicije Dosta je bilo, Tadićeve Socijaldemokratske stranke i pokreta „Otete bebe“ – zli jezici bi rekli da u nazivu liste samo nedostaje „Bogdanović solidan“ – ima 5o kandidata, a na vrhu liste je Aleksandar Bujić, voditelj na O radiju RTV-a.

Poslednje, 13. mesto na glasačkom listiću pripalo je Koaliciji Vojvođani, okupljenoj oko Lige socijaldemokrata Vojvodine koja je, nakon što je Nenad Čanak napustio kormilo stranke, krenula u rebrendiranje, pa se stranka sad zvanično zove LSV- Vojvođani. Neki strateški potezi stranke u prošlost dosta su ih koštali ugleda koji su izgradili, naročito tokom režima Slobodana Miloševića.

Upravo nastojanje „iz petnih žila“ da nakon nesrećne avanture sa saradnjom sa SNS-om u Novom Sadu povrate poverenje među građanima Vojvodine, mogao bi da bude  ključni razlog zbog čega, navodno „nesrećni“, broj 13 neće biti rabljen u kampanji.

Bojan Kostreš, koji je nasledio Čanka na mestu predsednika LSV, predvodi listu od 77 kandidata, među kojima su, osim ligaša, i predstavnici koalicionih partnera – Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara i stranka rusinske nacionalne zajednice Zajedno za Vojvodinu (za koju se veruje da je „ekspozitura“ LSV-a), čiji su lideri, Aron Čonka i Olena Papuga, na šestom odnosno sedmom mestu na listi. Ispred njih je advokatica Maja Mrnuštik, predsednica novosadskog odbora Lige i ćerka nekad visokog funkcionera te stranke Miroslava Mrnuštika.

(Autonomija)