Po mnogo čemu jesu – mafija ili Srbija, mrak ili svetlo, beznađe ili realistična nada.

Bez obzira ko pobedi na potpuno neregularnim izborima, postizborni dani promeniće Srbiju. Teško da će – nije fraza – išta više biti isto kao što je bilo do sada.

Ako – zahvaljujući sistemski pripremanim izbornim marifetlucima i otvorenim nasiljem – vladajuća banda na izborima proglasi pobedu i na ovaj ili onaj način sačuva izbornu krađu (ogoljenim policijskim, tužilačkim i sudskim nasiljem), agonija Srbije eskaliraće u otvorenu diktaturu. Dakako i brutalnu osvetu bande nad svima, koji su prozreli njezino radikalsko zločinstvo nad vlastitim građanima i državom.

Ako banda – uprkos svim predizbornim i izbornim gadostima koje koristi da sačuva vlast – izgubi izbore, pred Srbijom se otvara prostor i vreme da konačno dođe do vazduha, da uz silne napore – koji neće biti ni laki, ni brzi – izađe iz živog blata radikalštine, te se napokon vrati u zajednicu civilizovanih društava i država (o tome drugom prilikom ako se vladajuća radikalska banda nepovratno otera na smetlište mračnih i sramnih perioda srpske istorije).

Do vajne „izborne tišine“ (s današnjim danom, ponedeljak, još tri dana) koju će uglavnom poštovati Vučićeva opozicija, ali ne i njegova propagadna mašinerija laži i obmana (usmerena prvenstveno na listu „Studenti pobeđuju“), moguće je da se još štošta „šokantno“ plasira u javnost radi njezinog zbunjivanja i stvaranja konfuzije među opozicionim biračima. Da će klevetanje stvarne opozicije („Studenti pobeđuju“, „Evropska Srbija“ i recimo „Autentična desnica“) biti nastavljeno, u to nema sumnje. Koliko će klevete uticati na opredeljenja glasača – do sada uglavnom opredeljenih – teško je reći. Borba za glasove usmerena je sada na neopredeljene glasače. Banda računa da će laži i klevetanje opozicije uroditi plodom među pasivnijim biračima, uglavnom onim po zabačenim ruralnim područjima gde ne dopire ono malo slobodnih medija informisanja, kao i među starijom manje obrazovanom populacijom koja se plaši promena. A strah od promena permanentno širi banda – te neće biti penzija, socijalne pomoći, medicinske brige i lekova; te će „blokaderi“ maltretirati i tući građane (posebno žene, roditelje, dede i babe), uvešće je l’da sankcije bratskoj Rusiji pa iz Rusije neće biti gasa i grejanja, raširiće se „razvrat“ (brakovi homoseksualaca) i nepoštovanje naših trdacicionalnih pravoslavnih vrednosti; te prodaće je l’da naše sveto Kosovo i Metohiju a Vojvodinu će Dinko, Čanak i Pajtić otcepiti od Srbije…

Za četvrtak (22. oktobar) – formalno poslednji dan predizborne kampanje – izborna lista „Stdenti pobeđuju“ planira završni miting u Beogradu, na trgu Slavija. Nema sumnje da će se na Slaviji okupiti veliki broj građana, što dakako brine bandu. Nema sumnje da će banda sve preduzeti da onemogući okupljanje velikog broja građana (blokada voznog i dobrim delom autobuskog saobraćaja, rigorozna policijska kntrola na putevima, itd) kako bi minimizirala impozantnost skupa i pozitivnu energiju liste „Studenti pobeđuju“. Banda se boji da se energija optimizma, vedrine, mladalačke inventivnosti i nekonvencionalnosti ne proširi na građane Srbije, čak i na njihove labavije opredeljene glasače. Kakve će biti poruke – i ko će biti govornici na tom skupu – ostaje nam da vidimo. Ideološki cepidlačiti i studentskoj listi u ovom sudbinskom trenutku cepati dlaku na četvoro nije uputno (kao što nije ni uputno, ni pošteno išta loše govoriti o izbornim listam „Evropske Srbije“ i „Autentične desnice“ što samostalno izlaze na izbore). Za ideološka cepidlačenja – za čim objektivno ima osnova – biće vremena, najpre se treba ritosiljati banditskog radikalskog režima koji davi Srbiju.

Ono čega se treba plašiti – koga zmija ujede i guštera se boji – to je način kako će se banda odnositi prema na Slaviji okupljenim građanima. Znamo da je na svakom skupu koji su organizovali „Studenti u blokadi“ banda organizovala provokacije. Među okupljene studente i građane perfidno je ubacivala svoje provokatore, čiji je zadatak bio da izazivaju nasilje i haos. Posebno su bile problematične završnice tih studentsko-građanskih skupova, kad su bandini provokatori dogovoreno nasrtali na policijske kordone simulirajući nasilje strudenata i građana. Da pobunjeni studenti i Zborovi građana nikada nisu izazivali nasilje i atakovali na policijske i žandarmerijske snage, dobro je poznato. Uvek su ih izazivali ubačeni bandini provokatori – o čemu je pre neki dan javno svedočio insajder u SNS-u Momčilo Marjanović – kako bi banda i njezina trovačka propaganda mogli pobunjene studente i građane da okrivljuju za nasilje, proizvođenje haosa i rušenje države.

Zbog stečenog iskustva organizatori predstojećeg zbora na Slaviji unapred treba da glasno i jasno obznane da studenti i građani apsolutno ne žele nasilje i haos – i posebno da naglase da ako do toga dođe, da nasilje i haos (napadi na policiju, žandarmeriji, paljenje kontejnera, razbijanje izloga…) – izazivaju ubačeni bandini provokatori kako bi dva dana pred izbore kompromitovali celi skup. Banda inače već zloupotrebljava masovne proteste đaka, studenata i građana u Francuskoj, Italiji, Albaniji, nešto manje u Španiji, kao „obojene revolucije“, koje neki misteriozni centar moći već dve godine je l’da sprovodi u Srbiji. Time se prikriva pravi uzrok masovne pobune studenata i građana u Srbiji, koji se skoro ni po čemu ne može porediti sa uzrocima pobuna u drugim zemljama. „Sveznajući“ manipulant Vučić nikad ne kaže koji to misteriozni centar moći organizuje „obojene revolucije“, kao što nikad ne kaže – što je podlost svoje vrste – ko to iz sveta šalje milijarde i milijarde evra i dolara vođama „obojene revolucije“ u Srbiji kako bi se srušila Srbija u je l’da cvetu svopšteg progresa pod radikalskom vlasti. Šta rade njegove službe bezbednosti, tužilaštva i sudovi, što ne procesuiraju „domaće izdajnike“ koji za rušenje Srbije dobijaju silan novac iz inostranstva (da l’ iz Prištine od Kurtija, iz Zagreba, iz Sarajeva, Podgorice, iz zapadnih zemalja s kojima je on prijatelj?). Kad već ima „egzaktne“ podatke koje iznosi u javnost, što tužilaštva ne pozovu Vučića da njima da te podatke o sumama koje stranci ulažu za rušenje je l’ da Srbije i da objasne ko su lica – imenom i prezimenom – koja te sume primaju? Podlost je sa vrha države izmišljati i javnosti plasirati prljave glasine. Bezočni manipulant zna da se porobljene institucije ne usude da ga pozovu, da to što navodno zna iznese pred njih.

Pred Srbijom su (možda prejako rečeno) sudbinski dani. Mafija ili Srbija, mrak ili svetlo, beznađe ili realistična nada. O tome se odlučuje 25. oktobra na biračkim mestima. Sudbinski dani su naravno i posle izbora. Nije isključeno da banda – ako se suoči sa gubitkom vlasti – krene u organizovanje velikog haosa i nasilja što bi proizvelo dodatnu tragediju Srbije. Radikalština je, potvrdila je to davno, spremna baš na sve. Narod i država – u koje se licemerno kune – poslednja su joj briga.

(Autonomija)