Fenomen se zove putinomanija, a reč o njemu ćemo propratiti jednim sećanjem – o ljubavi našoj prema Rusima i mukama sa njom.

Davno je to bilo na Knez Mihajlovoj ulici – bio je tadašnji generalni sekretar KPJ – zvala se tada SKJ – kada je Boško Krunić doveo M. Gorbačova u Jugoslaviju. Uspeh naravno, jer šef najveće zemlje sveta u gostima, to nije malo: bataljoni obezbeđenja – ruski KGB i naša SDB – i nije se moglo prići, a ruski Gost poželeo da vidi ulicu našu i da se sretne s građanima. Kupao se u masi sveta, pa ipak je grupa naših ljudi uspela da mu priđe – poznati slikar Milić od Mačve dao mu je sliku koja blista njegovim slavnim iluminacijama, a na slici – ikoni, sam Gorbačov sa šajkačom i opancima kao Naletnik sa Istoka. Nade su se polagale u njega da nam pomogne. Zbunjeni Gost je ikonu video – i ništa rekao nije, ali je ikona objavljena potom na koricama šabačkog glasila SPC Glas Crkve.

Nema razloga da se velika Rusija ne voli, ali naša ljubav je uvek bila nekako ekstatična i zbunjena, i malo kome sasvim jasna.

Sada se sve nade naše – posebno oko Kosova – vezuju za V. V. Putina, koji je upravo pobedio na izborima. I obezbedio sebi decenije na vlasti po sistemu “rokada” koje u toj zemlji traju. Bio je vešt u kampanji i angažovao je čak i verske poglavare. A njima se u Rusiji broja ne zna, jer je to velika zemlja. Rusija ima devet časovnih zona, a donedavno je imala dve više. Kada se u Moskvi otvore biračka mesta, negde tamo su građani u saonicama sa irvasima ili psima već obavili glasanje. Moskovski patrijarh Kiril u njemu je video prst božji i spas, a vrhovni muftija ga je hvalio što je očuvao zemlju – nije kasnio ni vrhovni rabin. On je osudio Jevreje koji su viđeni na mitinzima u organizaciji Putinovih protivnika. Sve će biti naplaćeno – biće uvedena i veronauka u škole koje do sada nije bilo, jer je po Ustavu bilo nemoguće to uraditi. Ostavimo Rusima da to rešavaju, ali se o V. V. Putinu i sada i ovde u Srbiji ima šta reći. U Rusiji je Putin popularan, ali sigurno ne koliko u Srbiji. Njegove slike u ogromnim količinama stoje na bulevarima Beograda i tolikih gradova još. Zajedljivci kažu – i ne greše mnogo – da je Putin u Srbiji izabran pre nego u Rusiji. Režiser Emir – Nemanja Kusturica je glasao – da sam Rus, kaže, za Putina bih glasao. I još armije iz elite naše. Ne zna se pouzdano koliko gradova ga je proglasilo za počasnog građanina – o MZ da i ne govorimo. Slike i ikone svuda. Sam Putin šalje nama ikone, sve samo trojeručice državne i čudotvorne, jer Srblji svi i svuda veruju u čuda. Na Kosovu pomama za Putinom. Posebno na severu Kosova. On će nam pomoći kao što je pomogao Abhaziji i južnoj Osetiji. Imaćemo ruske pasoše. Bilo je i želje da se iselimo u Rusiju. Ne bi se tome trebalo čuditi – ljubav je čudo. Slikama – ikonama se broja ne zna i ima ih više puta po dvadeset i šest. Jedni kažu da će stići ruske milijarde – to govore ministri – a legendarni doktor K. kaže da je tu jedina naša nada da se odbranimo od EU. A zemlja hrli tamo i zahvaćena je delom evromanijom. Politički analitičari zbunjeni i podeljeni. A prvaci političkih stranaka uoči izbora takođe zbunjeni.

Niko razuman nema ništa protiv bliskih odnosa Srbije i Rusije, ali i ljubav i mržnja su čudo – sasvim nepredvidljivi.

Birači će za Đurđevdan biti na mukama – biće to za Putina ili za Zapad. Baš tako. Putin ili EU. Putinomanija može da oslabi stranke kakve su DS ili LDP uz brojne druge, ali može da bude vetar u krila stranaka koje smatramo da su na ivici cenzusa. Nikom neće biti lako, a sigurno najveće muke čekaju ustavnog poglavara države B. Tadića. On je opredeljen za EU, ali neće biti lako reći Putinu NE – to je mogo samo Tito, ali Tita više nema. Otac nacije – tako zovu D. Ćosića – kaže da nas je Rusija izdala u ratu u Bosni. Tako je bilo, to je istina, ali slike Putinove pokrivaju zidove i banjalučkih bulevara. A u crkvama mu poju akatiste i himne i daruju ga ordenjem. Sa lentom naravno. Za RS u BiH poznati pisac kaže – “To je jedina politička i ratna pobeda srpskog naroda u drugoj polovini dvadesetog veka”. Mora mu se verovati, jer čovek je lično komandovao i vodio taj rat. To što je taj rat na balkanskom prostoru izgubio pokriće Putinove slike. I to što je Srbija sada manja i od beogradskog pašaluka – i jedva nešto veća od Srbije despota Đurđa Brankovića – i to će pokriti slike – ikone Putinove. Uzdaju se sada mnogi u novoga Naletnika sa Istoka. Tako se zove anđeo sa likom stratilata, odnosno bojovnika bez mane i straha. S likom anđela. Peva ministar I. Dačić u Briselu, slavoslove pesnici, a popovi uzdižu i hvale V. V. Putinu do nebesa u svim srpskim zemljama. Najdalje je otišao D. Ćosić svojom knjigom Bosanski rat. Ko pročita Ćosićevu knjigu kajaće se, a ko ne pročita i on će se kajati. Kazao je veliki ruski mislilac Lav Šestov da se knjige pišu da bi se nešto kazalo, ali i da bi se nešto prećutalo. I sakrilo.

Dobrica Ćosić nije slušao Šestova – on je sve kazao i ništa nije prećutao.

Umetnost često pobeđuje istinu i poraze pretvara u pobede, jer mi “možemo i ono što ne možemo”. I to je iz D. Ćosića. Na Kosovu je – kazao je Matija – poezija pobedila istoriju. Ko sve nije to ponovio, tu misao, ako je to uopšte misao. Vreme ide, ode mart mesec i nedelje Čista i sa njom i Pačista kako se zovu kod nas nedelje posta, a brzo će i Gluvna nedelja i izbori se bliže. Politički analitičari se još dvoume oko Putina. A slike – ikone njegove sve su brojnije.

(Autonomija)