Druga Srbija ne znači biti izdajnik, već su to ljudi koji misle da je moguće komunicirati sa drugima i koji misle drugačije od zvaničnog državnog narativa, ocenjeno je danas na debati „Koja je druga Srbija?“ u okviru festivala Mirdita (Dobar dan), a koja je pratila promociju knjige „Druga Srbija: Bogdan Bogdanović“.

„Živimo u vremenu kada postoji ofanziva da se sa jedne strane zataškaju zločini, a sa druge strane da se oni koji su osuđeni za zločine predstavljaju kao patriote. To nije tipično samo za Srbiju i to je jedan žalostan proces“, rekao je predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić.

Matić je istakao da je važno da se na suočavanju sa prošlošću i prevazilaženju bolnih pitanja radi zajedničkim snagama i da to treba da bude integralan proces.

„Ne smemo čekati da se elite smiluju da krenu ka procesu uspostavljanja normalizacije i pomirenja, vreme je da se iskoriste svi kapaciteti koji postoje i paralelno uspostavljaju. Festival Mirdita je jedinstvena i retka manifestacija o srpsko-albanskim odnosima, praktično bi bilo malo da je Mirdita i svaki dan za sve što je potrebno ispraviti“, dodao je on.

Sofija Todorović iz Birna je istakla da podrške sveta u suočavanju sa prošlošću Srba i Albanaca sa Kosova više nema, ali da joj je drago zbog toga, jer je sve ostalo na „nama samima“.

„Dodatni skepticizam da mi to ne možemo ili da nema dovoljno glasova koji bi tu borbu nosili i stavili je u prvi plan, mislim da time skidamo sami sebi odgovornost za veliki posao koji treba da uradimo“, izjavila je ona na debati.

Navela je da je devedesetih godina odrasla uz narativ da je druga Srbija nešto što je loše.

„Važno je da kosovska javnost zna da ni u Srbiji nije jednostavno kada želite da mislite drugačije i da su izazovi višestruki“, dodala je i navela da za nju druga Srbija znači ne nešto loše već nešto drugačije.

Politički analitičar sa Kosova Škeljzen Malići je istakao da „druga Srbija nije iznikla kao incident nego je imala istoriju“.

„I ranije su postojali intelektualci koji su shvatili realnost i bili protiv osvajačkih ambicija srpskih političkih elita“, dodao je.

Sagovornici su ocenili da je potrebno ukazati više poštovanja i na Kosovu i u Srbiji Bogdanu Bogdanoviću, bivšem gradonačelniku Beograda.

Organizacija ADMOVERE je ove godine pokrenula projekat „Druga Srbija“, kako bi sakupila stavove srpskih intelektualaca koji su se devedesetih godina protivili državnoj represiji prema Albancima.

U tu svrhu sprovedeno je opsežno istraživanje i proučavanje članaka i intervjua objavljenih tokom tri decenije u dnevnim novinama i nedeljnim publikacijama na Kosovu, u Srbiji i šire. U prvom tomu, objavljenom ove godine, nalaze se fragmenti iz članaka i intervjua jednog od najistaknutijih intelektualaca, arhitekte Bogdana Bogdanovića, u kojima govori o kršenju ljudskih prava Albanaca na Kosovu tokom devedesetih.

Jedan od autora knjige Škeljzen Gaši je na predstavljanju rekao da je ideja bila da se pokaže da postoji jedna druga Srbija koja nema stereotipe o Albancima. Dodao je da su projektom „Druga Srbija“ želeli da odaju priznanje intelektualcima koji su rizikovali pišući o ugrožavanju prava ljudi na Kosovu.

Festival se nastavlja večerašnjim koncertom „Pavana and more“, pijanistkinja Branke Paralić i Nataše Penezić u Crvenoj dvorani Palate omladine i sporta u Prištini.

Sutra, poslednjeg dana festivala biće predstavljena knjiga „Iza sedam logora“ Viktora Ivančića, Hrvoja Polana i Nemanje Stjepanovića, čiju će promociju pratiti i debata „Kultura kao političko oruđe“.

Nakon debate, biće otvorena izložba „Iza sedam logora“, fotografa Hrvoja Polana u galeriji Fakulteta umetnosti u Prištini.

Osmo izdanje festivala u Prištini zatvara film „Teret“ srpskog reditelja Ognjena Glavonića, čija će projekcija biti održana u Kinu Armata.

Ulaz na sve događaje u okviru festivala je besplatan, a detaljan program je dostupan na sajtu mireditadobardan.com.

Kroz trodnevno izdanje festivala publika sa Kosova ima priliku da detaljnije upozna kulturnu scenu Srbije, muzičare, filmske i književne autore i autorke, kao i da pogleda neka od popularnih filmskih ostvarenja srpskih autora i autorki.

Inspiracija za festival je poznati albanski, kosovski, beogradski i jugoslovenski glumac Bekim Fehmiju – koji predstavlja simbol jedinstva, kao i mogućnosti povezivanja dva kulturna prostora u jednu jedinstvenu celinu.

Festival organizuju, Inicijativa mladih za ljudska prava, organizacija Integra, forumZFD, DAM Festival i Građanske Inicijative, uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo, Švajcarske kancelarije za razvoj i saradnju i Fonda braće Rokfeler.

(Beta)