Evropska unija je pozdravila dogovor o rešenju krize na severu Kosova koji su delegacije Beograda i Prištine postigle 30. septembra u nastavku dijaloga uz posredovanje EU, i pozvala obe strane da primene sve ranije postignute dogovore i da nastave dijalog u cilju normalizacije odnosa.

„EU pozdravlja ishod današnje rasprave i poziva obe strane da se konstruktivno uključe u dijalog kako bi se učinio brz napredak ka sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa„, saopštila je Evropska služba za spoljne poslove (EEAS).

U saopštenju se dodaje da je EU tokom današnjih pregovora „primila k znanju“ zabrinutost Beograda zbog nesprovođenja dogovora o formiranju Zajednice srpskih opština, kao i zbog toga što u nedavnom slučaju pred Apelacionim sudom Kosova nije postojalo veće u kojem većinu sudija čine kosovski Srbi.

„EU će kao posrednik raditi na rešavanju otvorenih pitanja koja proističu iz Briselskog sporazuma sa obe strane“, navodi se u saopštenju i dodaje da će to biti prioritet na jednom od narednih sastanaka glavnih pregovarača pre kraja godine.

EEAS je saopštila da su „glavni pregovarači Srbije i Kosova, Petar Petković i Besnik Bisljimi, posle opsežnih razgovora u kojima je posredovao specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak“, postigli dogovor za rešenje tenzija na severu Kosova i rad na održivom rešenju „koje bi obezbedilo slobodu kretanja za sve ljude“.

Dve strane su se dogovorile da jedinice specijalne policije koje su trenutno razmeštene na prelazima Jarinje i Brnjak budu uklonjene zajedno s barikadama počev od 2. oktobra u 8.00 najkasnije do 16.00.

Kfor će se rasporediti na Jarinju i Brnjaku pre početka istovremenog uklanjanja (jedinica specijalne policije) i ostaće tamo otprilike dve nedelje radi zaštite bezbednog i sigurnog okruženja i garantovanja slobode kretanja.

Posle mera za deeskalaciju situacije na terenu, navodi se u saopštenju, počeće primena režima nalepnica kao što je dogovoreno u okviru dijlaoga pod okriljem EU kao privremena mera dok ne bude dogovoreno trajno rešenje.

Dogovoreno je i da bude formirana radna grupa sastavljena od predstavnika EU, Beograda i Prištine i uz predsedavanje EU radi pronalaženja trajnog i održivog rešenja za pitanje registarskih tablica zasnovanog na praksi i standardima EU.

Prvi sastanak radne grupe biće održan 21.oktobra u Briselu a u roku od šest meseci od prvog sastanka radna grupa će predstaviti svoje predloge za trajno rešenju na sastanku dijaloga na visokom nivou.

Eskobar: U narednih godinu dana očekujem veliki napredak

Visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta Gabrijel Eskobar izjavio je danas u Briselu da u dijalogu Beograda i Prištine ima još puno posla, ali da u narednih godinu dana očekuje veliki napredak.

Nakon što su pregovarački timovi Beograda i Prištine danas u Briselu postigli sporazum o deeskalaciji tenzija na severu Kosova, uz posredstvo EU i Eskobara, američki diplomata je novinarima rekao da je „ponosan što su obe strane pokazale posvećenost nalaženju rešenja“.

„Ideja je bila da se odmah u Briselu postigne sporazum o deeskalaciji, a da se kasnije traži održivo rešenje. Ishod pregovora je veliki uspeh„, kazao je Eskobar, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja.

Eskobar je nekoliko puta istakao ulogu specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka u postizanju dogovora, rekavši da je „veoma naporno radio“ da bi dve strane došle do rešenja.

„Želim da pohvalim gospodina Lajčaka za naporan rad i za uspeh koji smo postigli danas u partnerstvu sa EU“, naveo je Eskobar, koji je i izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan.

Eskobar je rekao da su SAD smatrale „eskalaciju oko granice (Srbije i Kosova) kao nezdravu“ i da su pozivale obe strane da se ponašaju krajnje uzdržano.

„Primena odluke (Prištine) o zameni registarskih tablica mnoge od nas je iznenadila, ali drago mi je da smo uspeli da smanjimo tenzije. Sada treba tražiti rešenje za to pitanje koje bi bilo više u evropskom duhu“, kazao je Eskobar.

On je ponovio da SAD pružaju punu podršku dijalogu Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom EU i izrazio optimizam povodom nastavka tog procesa.

„Imamo blisku komunikaciju sa vladama u Beogradu i Prištini, kao predstavnik za region biću aktivan i otvoren za nalaženje rešenja i bilateralno i u partnerstvu sa našim evropskim prijateljima“, rekao je Eskobar.

Naveo je da zemlje Zapadnog Balkana treba da uđu u EU i dodao da će „nastaviti da šalje poruku da su one potrebne Uniji“.

„Nadamo se da će EU, i kao organizacija i njene članice, razumeti značaj integracije Zapadnog Balkana„, rekao je bivši zamenik američkog ambasadora u Beogradu.

Eskobar je rekao da su Severna Makedonija i Albanija postigle veliki napredak na putu ka EU i da zaslužuju da Brisel što pre otvori pregovore sa Skopljem i Tiranom. Dodao je da se SAD nadaju da će se to desiti ove godine.

Govoreći o vašingtonskom sporazumu, koji su lideri Srbije i Kosova postigli u Beloj kući pre više od godinu dana, Eskobar je ukazao da u tom dokumentu „ima važnih stvari“ i kao naročito značajan izdvojio moratorijum na uzdržavanje Prištine od traženje prijema u članstvo međunarodnih organizacija i Beograda od lobiranja za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.

Kurti: Počinje era privikavanja Srbije na reciprocitet

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je danas da je nakon postizanja sporazuma o registarskim tablicama u Briselu počela „era privikavanja Srbije na reciprocitet„.

On je rekao da je specijalna jedinica kosovske policije (ROSU) otišla 20. septembra na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak kako bi zaštitila te prelaze i policiju od blokada puteva i slobodnog kretanja.

„Pošto oni odlaze, naša specijalna jedinica ne mora ostati tamo i uvek ostaje spremna da ubuduće interveniše u bilo kojem od istih ili sličnih prilika. KFOR će tamo ostati oko dve nedelje kako bi se uverio da je sve bezbedno“, napisao je Kurti na svom Fejsbuk profilu.

(Beta)