Svedočenja oko 180 ljudi otkrivaju kako se na radnike širom Srbije vrše pritisci da glasaju za SNS, prikupljaju kapilarne glasove i odlaze na stranačke mitinge. Radna mesta u državnom sektoru istovremeno se popunjavaju stranačkim lojalistima koji ne dolaze na posao, već rade u kol centrima i na stranačkim štandovima.

Zaposleni u službi katastra nepokretnosti jedne male opštine u unutrašnjosti Srbije bili su zatečeni. Prvi put im je – u septembru 2026. godine – bilo traženo da se upišu na spisak kapilarnih glasova za Srpsku naprednu stranku (SNS).

„Ovo se nikad ranije nije dešavalo, svi su u neverici. Čak i starije kolege koje imaju staža još od Miloševića“, kaže osoba zaposlena u toj službi, koja je – kao i većina drugih – razgovarala sa BIRN-om pod uslovom da ostane anonimna.

Međutim, uprkos neverici, svi iz te katastarske službe su dodali svoja imena na spisak.

„Svi smo nevoljno potpisali, jer sledeći korak je da nas po kazni premeste u druge gradove do kojih ne možemo da putujemo“, kaže.

Ukupno osam zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) za BIRN kaže da je od njih traženo da glasaju za SNS i idu na stranačke mitinge koje je ova partija organizovala od raspisivanja izbora.

Ovakvi zahtevi do njih su počeli da stižu nakon promene generalnog direktora – dugogodišnji direktor RGZ-a Borko Drašković je smenjen početkom avgusta ove godine, a nekoliko dana kasnije na njegovo mesto je postavljen Dalibor Babić, kao vršilac dužnosti direktora.

„Od kako je došao novi v.d. direktora prvi put su nas terali da potpisujemo spisak za kapilarne glasove. Pošto je odziv bio jako loš, doveli su ‘komesarku’ iz partije da maltretira ljude i prisiljava da se potpišu. Pred skup u Areni je bila hajka da se prijavimo za odlazak. Odziv je tek tada bio katastrofalan, čak ni oni koji su se potpisali za kapilarne glasove [nisu se odazvali]“, navodi zaposleni u RGZ-u.

Zaposleni u drugoj opštini, takođe u službi katastra nepokretnosti, kaže za BIRN da su im tražili da idu na miting SNS-a u Novi Sad, koji je bio najavljen za sredinu septembra 2026.

„Kada su najavili miting u Novom Sadu, te nedelje su nam rekli da je novi direktor RGZ zamolio da se tamo ide kao podrška njemu. U smislu, da treba da idemo na miting SNS-a, ali da je to zapravo naša podrška novom direktoru. Ja sam njima samo rekao da me ne zanima ništa od toga i da me ne pitaju“, kaže ovaj zaposleni za BIRN.

On još uvek nije trpeo nikakve posledice.

„Za sad ništa – baš sam se pitao koliko puta ću ja moći njima da kažem ne“, kaže.

SNS je održao miting u beogradskoj Areni 3. oktobra. Novosadski miting Srpske napredne stranke najavljen za septembar tada je bio otkazan – održan je 16. oktobra.

Iz RGZ-a nisu odgovorili na pitanja BIRN-a

Zaposleni na različitim pozicijama unutar sistema Republičkog geodetskog zavoda – a zaposlenih ima više od 2000 – među poslednjima su se upoznali sa dugogodišnjom praksom SNS-a da se od zaposlenih u javnim, ali i privatnim firmama, državnim i lokalnim institucijama i upravi, zahteva da glasaju i rade za stranku.

Do njih je ova praksa došla pred izbore zakazane za 25. oktobar, međutim reč je o masovnoj sistemskoj zloupotrebi koja traje godinama.

Istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela nevladina organizacija CRTA 2022. godine na reprezentativnom uzorku od 1075 ispitanika, pokazalo je da je 14 odsto stanovništva Srbije bilo pod pritiskom da glasa za određenu stranku.

U izveštajima ODIHR, pritisci na birače zaposlene u javnom sektoru navode se redovno posle svakih izbora još od 2014. godine, a u izveštajima Evropske komisije od 2017. godine.

Iz SNS-a nisu odgovorili na pitanja BIRN-a.

Rad za stranku: Kazne, nagrade i ucene

Oko 180 ljudi odgovorilo je na upitnik BIRN-a o pritiscima koje trpe zaposleni širom Srbije, mahom u javnom sektoru. BIRN je dodatno intervjuisao više od 20 njih – među njima su osobe koje nikada nisu pristale da obave niti jedan zadatak za stranku, osobe koje su radile pod pritiskom, ali više ne žele, kao i bivši članovi SNS-a.

Većina je još uvek na poslu, neki trpe mobing, neki su dobili otkaze, ili sami otišli. Njihova svedočanstva jasno ocrtavaju brojne mehanizme pritiska na zaposlene, kao i zloupotrebe koje idu u korist stranci koja je na vlasti u poslednjih 14 godina.

„Reč je o zloupotrebi egzistencijalne zavisnosti i straha. To je klasična zloupotreba, taj mehanizam pritiska koji su oni razradili. Pritisak je nekad u vidu ‘dobronamernog’ saveta – ‘bilo bi dobro da to uradiš’, nekad je više, a nekad manje sofisticiran, ali nekada su to dosta brutalni postupci“, kaže za BIRN Brankica Janković, dugogodišnja Poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Osnovni cilj svih ovih pritisaka je jednostavan – obezbediti što više glasova za SNS na izborima. Ovaj cilj se postiže prikupljanjem tzv. „kapilarnih“ glasova, odnosno, upisivanjem ličnih podataka zaposlenih na spisak koji stiže „odozgo“.

Osim tog spiska, koji na kraju završava u stranci – nema nikakvih pisanih tragova, bar na ovom nivou: nema mejlova, nema poruka, već se zaposleni pojedinačno pozivaju kod šefova ili načelnika u kancelariju, gde se od njih traži da potpišu da će glasati za SNS, ili da odu na miting, ili da sakupe svojih 10 ili 20 ili više kapilarnih glasova.

Prema informacijama iz jedne zdravstvene ustanove u Vojvodini, prazne odštampane tabele kapilarnih glasova za predstojeće izbore 25. oktobra su počele da se popunjavaju još u maju. Izbori su raspisani 9. septembra. Pri vrhu spiska u koji je BIRN imao uvid, nalazi se ime lekara, koordinatora, koji je zadužen da te glasove prikupi.

„On ne bi bio na mestu direktora da nema kapilarne glasove. Znači, on zove ljude koje je primio, koje je zaposlio. On od njih nije tražio novac [kako bi ih zaposlio]. On je od njih tražio da budu lojalni“, kaže zaposleni, uz napomenu da je u bar jednom slučaju broj skupljenih kapilarnih glasova bio razlog da nova koleginica bude zaposlena.

„Nije ni radila u firmi. Postojalo je upražnjeno mesto, ona se raspitivala, donela traženi broj glasova i dobila posao. Nije na kraju ni bio konkurs, primljena je bez konkursa. A ti papiri [tabele sa kapilarnim glasovima] idu u Pokrajinu, u zgradu Banovine i odatle se šalju u centralu [stranke]. Onda oni to proveravaju sve, poimence“, kaže.

Ukoliko zaposleni ostavi svoje podatke na listi kapilarnih glasova, zvaće ga više puta iz SNS-a, uključujući i poziv na dan izbora. A zovu ga ljudi koji su formalno zaposleni u javnom sektoru, ali koji u toku radnog vremena rade u SNS kol-centrima. To znači i da oni koji sastavljaju listu i skupljaju potpise ne mogu tek tako da daju podatke o bilo kome, jer se svaki glas proverava.

„Ne znajući da sam ja njih stavio na taj spisak, članovi moje porodice su ih oterali u tri * materine kad su ih zvali, pa su onda oni mene zvali da me pitaju zašto su ljudi sa mog spiska negativno reagovali na njihov poziv“, objašnjava jedan zaposleni.

Nakon toga, rečeno mu je da više neće napredovati u firmi.

„Kad sam se tek zaposlio, zvučalo je malo zastrašujuće, znaš ono, dobićeš otkaz ako ne odeš na skup. Ali, posle sam shvatio da ne mogu oni meni baš tako lako da daju otkaz, i onda nisam išao na skupove. Tada mi je otvoreno rečeno – nećeš više napredovati ništa. Tu si gde si. Zato što neću da radim ništa za stranku, neću da idem na skupove, ne donosim kapilarne glasove“, kaže.

Ovaj način pritiska – nemogućnost napredovanja u firmi – samo je jedan od mehanizama na koji se kažnjava odbijanje rada za stranku. Postoje i mnogi drugi, poput smanjenja plate, tzv. „mobinga praznog stola“ ili premeštanja na lošija radna mesta.

Već su pomenute pretnje promenom lokacije radnog mesta. Novo radno mesto može biti udaljeno desetinama kilometara, čime zaposleni svakog dana gubi mnogo više vremena na prevoz za posao.

Ovakve kazne nisu dobijali samo oni koji nisu hteli da rade za stranku, već i oni koji su na svojim privatnim nalozima na društvenim mrežama podržavali masovne proteste tokom 2025. godine. BIRN je krajem 2025. godine detaljno pisao o velikom broju otkaza u javnom i privatnom sektoru zbog podrške protestima ili odbijanja da se ide na mitinge SNS-a.

Radnici koji nemaju ugovor o radu, već su angažovani po različitim drugim osnovama – ugovori o privremenim i povremenim poslovima, ugovori o delu, angažovani preko agencija ili omladinskih zadruga – imaju neprestano „štap i šargarepu“ u ponudi: angažman se može produžiti na novih mesec ili tri meseca ukoliko se radi za stranku, uz obećanja da će se potpisati i ugovor o radu, ili će se u suprotnom angažman prekinuti.

Četiri osobe zaposlene u Poreskoj upravi navele su za BIRN da su trpele pritiske da prikupljaju kapilarne glasove za SNS, pod pretnjom dobijanja otkaza, premeštaja na drugo radno mesto, nemogućnosti da napreduju na poslu…

“Rukovodioci organizacionih jedinica imaju sastanak sa generalnim direktorom na kojem se donose odluke i nakon toga svaki rukovodilac daje naredbu, uz pretnje svojim zaposlenima”, naveo je jedan zaposleni u Poreskoj upravi, koja nije odgovorila na pitanja BIRN-a.

Poseban vid pritiska vidljiv je kroz ucenjivanje organizacija koje se bave i pomažu ugroženim grupama. Ove organizacije pomažu ugroženim grupama najvećim delom zahvaljujući novcu koji dobijaju na konkursima koje raspisuju lokalne samouprave i ministarstva. A zauzvrat, od tih organizacija se očekuju kapilarni glasovi i odlasci na mitinge SNS-a. Od nekih se očekuje i da dobar deo novca potroše na medijsku promociju kod agencija koje umesto njih izaberu u ministarstvu.

„Nama je u ministarstvu rečeno – koliko glasova, toliko para. I još: ko ne podržava nas, ne možemo ni mi da podržavamo njega“, kaže za BIRN osoba koja se bavi ugroženim grupama.

Postoje primeri i da zaposlenima, koji su diplomirali nakon stupanja u radni odnos, poslodavac godinama ne želi da prizna stečenu diplomu, koja bi donela i bolji koeficijent, odnosno, višu zaradu. Pominju se i obrnuti slučajevi – onima koji idu na mitinge i rade za stranku, bez problema se upisuje novostečena diploma.

Aktivisti SNS-a na budžetskim platama

Međutim, postoji i puno zaposlenih na koje nije potrebno vršiti pritisak, jer su i dovedeni da tokom radnog vremena rade za stranku.

Trinaest osoba za BIRN navodi da je u firmama ili institucijama u kojima rade, u poslednjih nekoliko godina zaposlena armija ljudi koji uopšte ne rade za firmu ili instituciju u kojoj su zaposleni, već prevashodno rade za stranku.

„Na primer, imala sam dve koleginice koje uopšte nisu ni dolazile na posao. Praktično dođu, budu do devet, onda idu u SNS kol centar.“

„Ja odmah pitam – gde su ove nove? Ovi se smeju, pa kako gde su, u kol centru.“

„Došla je, dan i po bila u firmi i nema je – sad je u kol centru.“

Ove tri praktično identične izjave dale su za BIRN tri osobe zaposlene u tri različite državne institucije.

Iako neki od njih po više meseci ni ne dođu na posao, redovno dobijaju plate – a pored plate, isplaćuje im se i novac za prekovremeni rad i stimulacije.

„Znači, već jedno dve godine lojalisti iz knjigovodstva dobijaju otprilike stotinak evra na konačni iznos, na koji se isplaćuju stimulacije, prekovremeni, radovi, dežurstva i tako dalje. Mi u knjigovodstvu možemo da imamo samo prekovremeni. Mi nemamo ni vikende, ni praznike, ni ništa. Prekovremeni se ne radi. Znači da je to samo za lojalnost”, kaže za BIRN osoba zaposlena u jednoj zdravstvenoj ustanovi.

Jedan od zadataka koji je ova armija obavljala bio je i odlazak u „Ćacilend“ – nelegalno šatorsko naselje koje se i dalje nalazi u centru Beograda.

Zaposleni u beogradskom Infostanu kažu za BIRN da su ljudi iz ovog komunalnog preduzeća redovno išli u „Ćacilend“ i za to dobijali naknadu, a su pojedini i spavali tamo.

Uobičajeno je, kažu, da angažovani radnici uopšte ne dolaze na posao, već da obavljaju posao za stranku i objavljuju fotografije sa stranačkih štandova na društvenim mrežama. Kažu i da je jedan od saradnika gotovo svakog dana na režimskim televizijama kao „politički analitičar“ – i sve to u radno vreme.

„Od 2019. do danas, uglavnom svi novi zaposleni su na neki način aktivisti SNS. Znači, to im je bukvalno kao uslov za zaposlenje. Već se zna da će se oni, kao, pojaviti i mi ćemo da se s njima upoznamo i onda oni neće tu dolaziti mesecima – ili su po štandovima, ili u kol centrima. Onda kada odrade to što imaju da odrade, odjednom dobiju neki ugovor i pojave se kao normalni radnici. Bukvalno su oni zbog toga tu i dovedeni“, kaže jedan radnik Infostana.

Iz Infostana nisu odgovorili na pitanja BIRN-a.

Jedan od zaposlenih u velikoj kompaniji u energetskom sektoru kaže da je firma pre 15 godina zapošljavala oko 2,000 ljudi, a da danas ima gotovo 9.000 zaposlenih.

„To je jedna ozbiljna glasačka mašinerija. Oni daju ljudima zaposlenim na određeno vreme šargarepicu, da moraju da glasaju za njih, da idu sa njima u izborne kampanje, da idu, da ih šetaju i da ih vodaju“, objašnjava on.

Još jedan zaposleni u sektoru energetike kaže da su zaposleni iz njihovih firmi odlazili u Aranđelovac da rade za SNS – tokom radnog vremena – za martovske lokalne izbore u ovom gradu.

„Sad kad su bili lokalni izbori, zaposleni u firmi su radili vrata do vrata kampanju u Aranđelovcu. Znači, cela kampanja, ne pričamo samo o izbornom danu, nego pričamo o kampanji, išli su da rade od vrata do vrata i pritom im je bila plaćena ‘osmica’ [osam radnih sati] kao da su na radnom mestu. Ja ne znam da li su oni još dobijali neku naknadu tamo za to što rade, ali hoću da kažem da nisu koristili ni godišnji odmor, niti slobodne dane“, kaže jedan od zaposlenih.

On dodaje da je bilo stranačkog zapošljavanja i pre 2012, kada je SNS došao na vlast, ali da se nije gledala toliko politička pripadnost.

„Ako treba da se zaposli majstor, zavarivač, ako neko stvarno treba da radi na nekom poslu, pa mogli su da glasaju i za radikale. Niko nije gledao ako je majstor i zavarivač, oni su zapošljavali ljude kad treba da rade i nikog nisu uslovljavali, nisu terali. A ovi nisu ni jednog čoveka zaposlili, a da taj pritom nije morao da ode u stranku i da potpiše i da radi nešto za njih“, kaže.

Nekadašnja poverenica za ravnopravnost Brankica Janković takođe kaže da fenomen stranačkog zapošljavanja nije počeo sa ovom vlašću, ali da ga je ona „dovela do razmera sistemske diskriminacije po osnovu političkih ubeđenja“.

„Postoji potpuno drugačiji tretman prema ljudima koji podržavaju vladajuću partiju i prema onima koji uopšte nisu zainteresovani za politiku. To jeste diskriminacija, jer ovi prvi prosto uživaju u blagodetima, a ovi drugi su prinuđeni da podržavaju stranku.“

Ona dodaje i da mnogi ljudi uopšte nisu svesni svojih radnih prava i da ni ne znaju šta sve ne moraju da rade.

„I davanje prednosti je diskriminacija, a njima je data mogućnost da uopšte ne rade ono zbog čega su zaposleni, nego da rade za stranku. Oni misle da im je stranka poslodavac i od mnogih sam čula upravo to – oni izgovaraju da je stranka njihova firma“, kaže Janković.

Špijuniranje i isključivanje kolega

„Meni je dobro došlo ovo što sam se razbolela da se sklonim odande, jer sam ja stvarno pila lekove za smirenje. Ja ne mogu to da izdržim.“

„Znate, osećate se kao ovca među vukovima.“

„Meni su oni u početku stvarno i mojom decom pretili. Znali su sve gde oni idu, znali su sve na osnovu mojih društvenih mreža.“

„Jako je loša atmosfera na poslu, vrlo zategnuta. Mi svi kao o poslu pričamo, ali nožem može da se seče mržnja i zategnutost.“

„Za nju je sve što dolazi iz SNS-a – ‘Amin’. Znači, sve, doslovno. Svi koji su protiv SNS-a su zlo totalno. O meni, na primer, sve misli najgore, da sam blokader i provokator.“

„Treba da budeš povučen, da im ne kažeš nešto, jer ako im kažeš i ‘ćao’ onako malo ljutito, oni će da te prijave.“

„Mi smo niža rasa, a oni su povlašćeni. Oni ne dolaze na posao, plaćeni su, a ne rade, samo se bave strankom, idu od vrata do vrata, stoje na štandu i gledaju.“

„Nikad nije bilo ovako. Dolaze, ne rade ništa, firma je praktično podeljena, mi i oni ne komuniciramo.“

Sve su ovo izjave ljudi iz različitih firmi i institucija koji su opisivali šta na njihovom radnom mestu izaziva stranačko zapošljavanje.

Dosta njih je reklo da se oseća izopšteno od grupe i da su kolege prestale da razgovaraju sa njima, zbog podrške studentskim protestima.

Neki su naveli da znaju da kolege više ne komuniciraju sa njima po naredbi direktora ili drugog nadređenog. Oni koji bi popričali sa ljudima iz kolektiva koji podržavaju studente, trpeli su pritiske ili čak snosili posledice, poput smanjenja plate.

Bivši član SNS-a kaže za BIRN da se pomno prate sve objave zaposlenih na društvenim mrežama, a partija šalje i svoje aktiviste da prate i slikaju ljude na protestima.

„Sve se prati i ono što je vrlo zanimljivo, to se boduje. Na primer, boduje se ako napravite neki screenshot nekog ko je nešto lajkovao, ili da slikate, ako vidite, nekog na mitingu. Sve se to šalje određenim ljudima koji to procesuiraju i šalju u centralu u Beograd. Na taj način on dokazuje da je lojalan, a ta osoba koja je fotografisana kao nepouzdana“, kaže on.

On objašnjava da se to „radi u kontinuitetu godinama, samo što je sad u poslednje vreme to postalo mnogo intenzivnije“.

„Pouzdano znam da se jedna osoba ubacivala među studente da fotografiše. Ona je članica internet tima, a ti iz internet tima su najgori – oni su spremni da pišu sve one gluposti do maksimuma i kao da nemaju osećaj gde se nalaze, ne vide posledice svojih dela. I inače, botove članstvo doživljava kao najgore ljude“, kaže on.

Dodaje i da postoje i novinari bliski SNS-u koji, pored toga što fotografišu za medije za koje rade, fotografišu i za stranku.

„Međutim, oni prave i neke druge slike, koje se kasnije dele sa određenim ljudima u SNS-u i gleda se sve to. Bukvalno postoje lokalne filijale njihove obaveštajne službe“, kaže on.

Ko je uzimao novac?

Pojedini sagovornici BIRN-a kažu i da postoje sumnje da su pojedini naprednjački funkcioneri uzimali za sebe novac koji je stranka slala za dodatno plaćanje aktivista.

„Mnogi od njih koji su bili u ‘Ćacilendu’ pričali su mi da je vrlo verovatno da je centrala slala pare za te ljude, ali da su funkcioneri to delili između sebe“, kaže jedan bivši član SNS-a.

Slično je i sa drugim poslovima koje su zaposleni u državnim firmama i ustanovama obavljali za partiju.

„Oni njih sad pošalju u call centar i odu tamo da rade i da zovu. I onda, na kraju, oni hoće da krenu, a neki koji su tamo u tom call centru njima kažu: ‘Čekajte, ne možete vi da idete. Vi ste dobili pare za ovo’. A one nisu dobile pare i onda one, u stvari, ukapiraju da je neko za njih, taj koji ih organizuje, uzeo pare, da on nije njima dao, uzeo je za sebe”, kaže osoba zaposlena u Srbija Kargo.

Iz ove kompanije nisu odgovorili na pitanja BIRN-a.

Radmilo Marković, Tijana Uzelac (BIRN, foto: Autonomija)