Građani i organizacije okupljeni oko Ekološkog ustanka organizovali su danas performans „Puštanje novog Zakona o vodama niz vodu“ ispred fontane na Andrićevom vencu.

Performans predstavlja čin otpora prema novom Zakonu o vodama koji je donet u Skupštini.

„Danas ćemo da pustimo niz vodu one koji bi da se pogađaju oko naše volje, one koji hoće da donose zakon bez da pitaju narod, oni koji u našim vodima, šumi, vazduhu, zemlji vide samo plen. Oni koji ljude teraju sa svojim ognjišta, oni kojima je Rio tinto draži od svog naroda. U ruci držim novi Zakon o vodama, koji su doneli bez javne rasprave, po hitnom postupku. Ovaj zakon će biti pušten niz vodu, kao i svi oni koji su ga doneli“, rekao je ekološki aktivista Aleksandar Ćuta Jovanović.

Potom su niz vodu pustili slike, odnosno plakate, sa likom Aleksandra Šapića, Zorane Mihajlović, Aleksandra Vučića, Tomislava Nikolića, Irene Vujović.

„Stigni je, Gangula“, govorili su okupljeni, aludirajući na Šapićevu ulogu u filmu „Kad porastem biću kengur“, dok je plakat s njegovim likom plutao.

„Za ovaj zakon nije pitan narod, ovo prirodno bogatstvo pripada nama, mi moramo biti pitani. Na ovaj način pokazujemo da narod želi da bude pitan, da odlučuje o tome kome će se prirodna bogatstva davati na upotrebu. Poruka je predsedniku, ali i apel, ako ima makar malo savesti, da ovaj zakon ne potpiše“, rekla je pravna zastupnica pokreta Ekološki ustanak Danijela Nestorović.

Okupljeni su istakli i da je najspornije to što nije bilo javne rasprave, kao i da je vrlo moguće da je pomenuti zakon povezan sa Rio tintom.

„Zakon su doneli ispod žita, ne pitajući građane Srbije“, rekla je jedna od okupljenih.

Narodni poslanici usvojili su u sredu izmene Zakona o zaštiti prirode i Zakona o vodama.

Po izmenama Zakona o vodama, vodno zemljište moći će da se daje u zakup neposrednom pogodbom „za plutajuće objekte koji su postavljeni na vodnom zemljištu na teritoriji Grada Beograda do dana stupanja na snagu tog zakona“.

Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović izjavila je da je jedan od ključnih razloga za izmene zakona o zaštiti prirode odnosi se na zabranu izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima čime se obezbeđuje dugoročno očuvanje prirodnih vrednosti zbog kojih je područje i proglašeno zaštićenim.

(Nova.rs)